U prošlosti su je zvali "ružnouha": Njene ZENICE imaju SPECIFIČAN oblik, a ženka ima samo 42 sata za PARENJE

Svake godine 23. aprila u svetu se obeležava Međunarodni dan Palasovih mačaka, koje su javnosti poznate i kao kamene divlje mačke.

Palasova mačka je dobila ime po nemačkom naučniku Peteru Palasu koji je ovu divlju mačku otkrio u 18. veku na obali Kaspijskog jezera. Palasova mačka je nedavno otkrivena na najvišoj tački na Zemlji: najmanje dve jedinke ove vrste žive u divljini duž južnog krila Mont Everesta. Ovo fantastično otkriće je izuzetno vredno za istraživače i čuvare prirode širom sveta.

Palasova mačka je gotovo iste veličine kao i obična kućna mačka, ali između njih postoje značajne razlike: noge manula su veoma kratke, a krzno gusto i “našušureno”, zbog čega izgleda kao okrugla, plišana životinja.

Većina Palasovih mačaka potiče iz hladnih azijskih stepa u centralnoj Aziji, Iranu, Avganistanu, Pakistanu i severnoj Indiji do centralne Kine, Mongolije i južne Rusije.

Populacija Palasovih mačaka se suočava sa brojnim pretnjama opstanku, poput fragmentacije staništa zbog prekomerne ispaše stoke i pretvaranja u obradivo zemljište, rudarstva, iscrpljivanja populacije plena, lova na krzno, potražnje za egzotičnim kućnim ljubimcima i drugim problemima. Ako se nedaće budu odvijale sadašnjim tempom, mogu dovesti u pitanje preživljavanje ovih divnih divljih mačaka gustog krzna.

Evo i zanimljivosti o Palasovoj mački!

1. Palasova mačka zove se i manul: nemački prirodnjak Peter Palas 1776. je klasifikovao ovu mačku kao Felis manul. Reč "manul" ima svoje korene u mongolskom jeziku, a trenutno naučno ime ove mačke, Otocolobus, potiče iz grčkog jezika i može se prevesti kao "ružnouhi".

2. Velika količina dlake na Palasovoj mački stvara iluziju da je ova životinja ogromna. Palasove mačke izgledaju veće i teže nego što zapravo jesu zbog svoje zdepaste građe i duge, guste dlake. One su zapravo velike kao domaće mačke i nisu ništa teže od njih.

3. Palasova mačka ima neobične zenice: za razliku od drugih mačaka, zenice Palasovih mačaka se skupljaju u male krugove, a ne u vertikalne proreze.

4. Palasove mačke su posebne zbog svog staništa: žive na nadmorskim visinama do oko 4.500 metara.

5. Palasove mačke su usamljenici i teritorijalne životinje: one provode dane u pećinama, pukotinama i jazbinama koje su napravile druge životinje i love u sumrak.

6. Palasove mačke imaju izuzetno kratku sezonu parenja: ženke su u estrusu samo 26 do 42 sata, a parenje se odvija u februaru i martu. Ženke imaju leglo od dva do šest mačića u aprilu i maju: sa 4 meseca, mačići počinju da love sa svojom majkom, a već sa šest meseci dostižu veličinu odrasle jedinke.

7. Palasove mačke su loši trkači: kompaktno telo Palasove mačke čini je lošim trkačem. Kada se juri, traži utočište na stenama ili u malim pukotinama.

8. Palasove mačke ispuštaju različite zvuke: one urlaju ili reže kad su uzbuđene i oglašavaju se kao mali psi, a mogu i da predu.

Poslušajte i vi kako zvuči Palasova mačka!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.