Pseća kuga, poznata i kao bolest "tvrdih jastučića": Virusno oboljenje pod kontrolom zahvaljujući vakcini

Foto: Shutterstock/Dragon Images

Iako su mnogi vlasnici pasa čuli za virus pseće kuge, većini bi bilo teško da opišu ovo oboljenje i navedu njegove simptome. Čak i veliki broj veterinara ne susreće se sa psima obolelim od ove bolesti i o njoj čita uglavnom u udžbenicima. Ova praksa je u velikoj meri takva zahvaljujući činjenici da je broj obolelih pasa dramatično opao od pojave vakcinacije protiv kuge.

Iako se ne viđa često, treba znati sve o ovom oboljenju i ozbiljnim posledicama koje izaziva.

Foto: Shutterstock/Blueorange Studio

Izbijanje virusa pseće kuge može brzo iskoreniti čitavu populaciju pasa koja nije vakcinisana.

0:21

0:28

O tome svedoči primer epidemije koja se dogodila na Grenlandu kasnih 80-ih godina prošlog veka: ona je imala visoku stopu mortaliteta, sa oko 80 posto pogođenih pasa za zaprege, piše Dogzone.

Šta je pseća kuga

Pseća kuga je virusno oboljenje koje se prenosi na mnoge vrste životinja, uključujući pripitomljene pse, i ima visoku stopu smrtnosti. To je jednolančani RNK virus iz porodice Paramyxoviridae (ista porodica u kojoj se nalazi virus odgovoran za morbile kod ljudi).

Ovaj virus utiče na gastrointestinalni trakt, respiratorni trakt i centralni nervni sistem, a mnoge obolele životinje će razviti značajne sekundarne bakterijske infekcije koje pogoršavaju prognozu.

Istorija pseće kuge

Prvi prijavljeni slučaj virusa pseće kuge u Evropi bio je krajem 18. veka. Iako su vakcine prvi put razvijene 20-ih godina prošlog veka, tek 50-ih godina postale su komercijalno dostupne široj javnosti i populaciji kućnih ljubimaca. U prošlosti se malo šta moglo učiniti kada je u pitanju virus kuge, a kako se ova bolest ne leči, ona je svake godine odnosila hiljade psećih života. Kad je uveden program obavezne vakcinacije pasa od ove bolesti, mnogi životi su spaseni, pa danas pas retko oboli od kuge.

Za razliku od mnogih drugih bolesti pasa, virus kuge se može proširiti na divlje životinje iz porodice pasa, kao i na nepripitomljene pse, uključujući lisice, kojote, velike mačke (lavove), rakune... Istorijski gledano, ovo je činilo bolest teškom za kontrolu, jer kad dođe do epidemije u lokalnoj populaciji divljih životinja, svi nevakcinisani psi koji žive u blizini su izloženi riziku.

Haski Foto: Pixabay

Koji su simptomi pseće kuge

Ozbiljnost znakova pseće kuge je promenljiva: dok će neki oboleli imati blage simptome infekcije gornjih disajnih puteva, drugi će se ozbiljno razboleti. Pojedinci pseću kugu zovu "bolešću tvrdih jastučića" zbog karakterističnih lezija koje se javljaju na šapama što rezultira stvrdnutom, odnosno zadebljalom kožom (hiperkeratoza). Od ostalih simptoma javljaju se: iscedak iz očiju i nosa, kašalj, groznica, povraćanje, smanjen apetit, neurološki problemi (tremor, napadi itd), paraliza. Psi obično imaju blage simptome koji se s vremenom pogoršavaju, a neurološki simptomi postaju očigledni pred kraj bolesti, iako se ne razvijaju kod svakog obolelog.

Kako se kuga prenosi među psima

Pseća kuga je zarazna bolest i širi se kapljicama vazduhom, telesnim tečnostima, uključujući sluz, urin i izmet. Psi se najčešće zaraze direktnim kontaktom, odnosno kašljanjem, ali i od drugih životinja. Mogući su i drugi načini prenosa - transfuzijom krvi (iako je to veoma retko) i preko placente zaražene majke na štence.

Da li su neki psi u većoj opasnosti od zaražavanja kugom

Psi koji nisu vakcinisani protiv ove bolesti su u najvećem riziku, posebno mladi psi uzrasta od tri do šest meseci, kao i štenci nevakcinisanih majki.

Dijagnostikovanje pseće kuge

Ponekad je veoma teško postaviti konačnu dijagnozu kuge i iako veterinar može posumnjati na bolest kada se pojavi životinja sa tipičnim znacima, to se ne može lako potvrditi. Iako su dostupni testovi krvi, oni mogu dati i lažne i lažne pozitivne rezultate, tako da nisu pouzdani. Ipak, postavljanje dijagnoze pseće kuge je važno, jer svaku zaraženu životinju treba odmah izolovati kako bi se sprečilo širenje bolesti. Da bismo bili bezbedni, svaku životinju za koju se posumnja da ima kugu treba izolovati i uvesti karantinske procedure sve dok se ne dokaže suprotno.

Kako se leči pseća kuga

Nažalost, ne postoji poseban tretman za lečenje pseće kuge. Psi se intenzivno neguju dok njihov imuni sistem pokušava da se izbori sa infekcijom. Obolela životinja će biti hospitalizovana i dobiće intravenozne tečnosti kako bi se sprečila dehidracija, kao i lekove protiv mučnine i antibiotike za lečenje sekundarnih infekcija.

Foto: Shutterstock//evgens

Prognoza izlečenja pasa obolelih od pseće kuge

Prognoza za obolele od virusa kuge zavisi od soja virusa kome su izloženi, starosti životinje, njenog zdravlja i sposobnosti da pokažu jak imuni odgovor. Nažalost, oko polovine zaraženih životinja ugine, a statistika je još lošija kad su u pitanju štenci. Čak i oni koji prežive početnu virusnu infekciju kasnije mogu patiti od ozbiljnih zdravstvenih problema.

Postoje li trajni problemi kod psa koji preživi kugu

Psi koji se uspešno izbore sa početnom infekcijom, mogu imati hronično zadebljane jastučiće šapa i zadebljalu njušku, kao i hipoplaziju gleđi (posebno ako su se inficirali u ranom uzrastu). Preživeli psi mogu da razviju značajne neurološke probleme nekoliko nedelja do meseci nakon obolevanja. Ovi simptomi uključuju drhtanje, otežano hodanje i napade. Oštećenje nervnog sistema je trajno i može značajno uticati na kvalitet života psa. Kod nekih pasa ovi neurološki simptomi prijavljivani su nekoliko godina nakon zaražavanja.

Mogu li ljudi ili drugi kućni ljubimci da se zaraze psećom kugom

Srećom, ljudi ne mogu da obole od pseće kuge i do danas nije bilo prijavljenih slučajeva zaražavanja čoveka. Iako mnoge divlje životinje mogu biti pogođene kugom, samo mali broj kućnih ljubimaca je u opasnosti. Domaće mačke potencijalno mogu da obole od kuge, ali ne pokazuju simptome i lakše se izbore sa bolešću. Tvor je posebno sklon psećoj kugi i unutar ove vrste smrtnost je 100 posto.

Mere prevencije pseće kuge

Vakcinacija je ključna kada je u pitanju prevencija virusa kuge, kako za psa pojedinca, tako i za njihovu opštu populaciju. Štenci treba da prime vakcine između šest i osam nedelja starosti i savetuju se ponovljene vakcinacije za održavanje imuniteta. Vakcine mogu biti efikasne u slučaju epidemije i ako se smatra da je nevakcinisana životinja bila izložena virusu, trebalo bi da primi vakcinu što pre.

Kontakte sa divljim životinjama koje mogu da budu nosioci infekcije treba ograničiti i pse puštati napolje samo pod nadzorom ili na povocu, a prostor u kome se kreću treba obezbediti.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.