Testiranje preparata na životinjama: Na udaru oči, koža, genitalije, trudne ženke pate, najmučniji test LD50

Korišćenje životinja u testiranju farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda primenjuje se od 1937. godine, nakon što je više od 100 dece i odraslih osoba umrlo zbog primene netestiranog tečnog antibiotika. Već naredne godine - 1938. - u SAD je donet američki Federalni zakon o hrani, lekovima i kozmetici: u to vreme postojalo je ograničenje testiranja toksičnosti sastojaka na životinjama.

Stotine miliona miševa, kunića, pacova, žaba, ptica, majmuna i drugih nesrećnih životinja svake godine okonča život u laboratorijama najpoznatijih kozmetičkih brendova, gde se podvrgavaju surovim testiranjima kako bi čovek prilikom primene krajnjeg proizvoda ostao siguran. Testiranja na životinjama podrazumevaju mnogo okrutnosti: one udišu ili gutaju otrovne gasove ili isparenja, trpe posledice nanošenja hemijskih proizvoda na koži i krznu, a da nehumanost bude još veća, one se drže u uslovima u kojima ne treba da se nađe ni nacrtana životinja! Izolovane ili skučene do bola, fizički i psihički izmučene u malim kaveznim prostorima, laboratorijske životinje često ne osete travu, zemlju, sunčeve zrake niti udahnu svež vazduh.

Ružna istina industrije lepote je ova: mnogobrojne studije su pokazale da testiranja kozmetike na životinjama nisu neophodna. Sem toga, reakcije životinje i čoveka na isti proizvod nije ista. Ipak, koliko god brojni i negativni bili rezultati testiranja na životinjama, kozmetičke firme nastavljaju da žrtvuju nedužna živa bića, a njihove države ne rade gotovo ništa u tome da ih zaustave. Mnoge zemlje nemaju zakone koji zabranjuju testiranje kozmetike na životinjama, ili se regulative o tome daju samo kao preporuka. Da bi ova nedužna stvorenja dobila svoja prava, osmišljen je Svetski dan zaštite laboratorijskih životinja koji se obeležava svake godine 24. aprila.

Šta je uopšte kozmetika

Američka administracija za hranu i lekove kaže da kozmetiku čine "proizvodi namenjeni za trljanje, sipanje, posipanje ili prskanje, unošenje ili na drugi način nanošenje na ljudsko telo... za čišćenje, ulepšavanje, promovisanje privlačnosti ili promenu izgleda". Pravno, kozmetika uključuje šminku, negu kože, proizvode za kosu, dezodoranse i paste za zube. Trenutni Zakon o hrani, lekovima i kozmetici u SAD zabranjuje prodaju pogrešno označene i "falsifikovane" kozmetike i ne zahteva da se sprovode testovi na životinjama kako bi se pokazalo da je kozmetika bezbedna, ali ovi zakoni se razlikuju od države do države.

Kina je pre 2021. godine zahtevala da svi kozmetički proizvodi budu testirani na životinjama da bi se mogli uvoziti ili prodavati u zemlji, ali se već nekoliko godina lagano udaljava od ovih principa: novi zakon ukida zahteve za testiranje na životinjama ako kompanije mogu da pruže zadovoljavajuće dokaze o njihovoj bezbednosti u skladu sa kineskim standardima. "Posebna" kozmetika kao što su antiperspiranti, kreme za sunčanje i proizvodi za bebe i dalje podležu zahtevima za detaljnijim informacijama, a zemlja može zahtevati da se novi sastojci podvrgnu testiranju na životinjama ako vlasti nisu zadovoljne kvalitetom obezbeđenih izveštaja o bezbednosti.

Evropska unija je još 2013. zabranila testiranje kozmetike na životinjama i prodaju kozmetike testirane na životinjama. Velika Britanija je postala prva zemlja koja je zabranila tu praksu 1998. godine. Primer EU pomogao je drugim zemljama da donesu slične zakone, među kojima su Indija, Izrael, Norveška, Island, Australija, Kolumbija, Gvatemala, Novi Zeland, Južna Koreja, Tajvan, Turska, Švajcarska i delovi Brazila. Meksiko je postao prva zemlja u Severnoj Americi i 41. nacija u svetu koja je u potpunosti zabranila testiranje kozmetike na životinjama.

Koje životinje se koriste u testiranju kozmetike

Kunići, miševi, zamorci, pacovi, majmuni i u retkim slučajevima psi u testiranju se koriste na nekoliko različitih načina, od kojih su najčešći eksperimenti iritacije kože i očiju (kozmetičke hemikalije se utrljaju na obrijanu kožu ili kapaju u oči sputanih životinja (obično kunića) bez ublažavanja bolova. Ovo je poznato kao Draize test zečjeg oka i ima za cilj da otkrije da li će proizvod ili sastojak izazvati povređivanje ljudskog oka.

Postoje i testovi koji isporučuju kontrolisane doze hemijskih supstanci životinjama (obično miševima) preko cevi za hranjenje koja im se gura u grlo. Ova testiranja mogu trajati nedeljama ili mesecima dok istraživači traže znake opšte bolesti ili dugoročnih zdravstvenih efekata. U testovima reproduktivne toksičnosti, istraživači mogu hraniti hemikalijama bremenite životinje kako bi videli da li će supstance izazvati abnormalnosti kod potomstva.

Najkontroverzniji od svih testova koji se obavljaju na životinjama su LD50 ili testovi smrtonosnih doza: neke laboratorije daju životinjama lokalno, oralno, intravenozno ili putem inhalacije supstance kako bi se utvrdilo koliko brzo one usmrte životinju. Test je dobio nadimak po svom cilju da pronađe količinu hemikalije koja usmrćuje polovinu, odnosno 50 posto populacije. LD50 testovi su posebno osuđeni, jer njihovi rezultati imaju vrlo mali značaj za ljude.

Koje supstance se testiraju na životinjama

Razvijanje ili korišćenje novih sastojaka u kozmetičkim proizvodima donosi određene obaveze, bezbednosne i pravne. Pošto kozmetika ne sme biti falsifikovana ili pogrešno brendirana, odgovornost leži na proizvođaču da identifikuje potencijalne opasnosti za ljude, a kompanije ne žele da prodaju proizvod koji bi mogao da dovede do pravnih problema.

Kozmetičko testiranje na životinjama uključuje testiranje gotovog proizvoda, hemijskih sastojaka u proizvodu ili oboje. Gotov proizvod može uključivati ruž za usne ili šampon, dok hemijski sastojak može uključivati boju ili konzervans koji se koriste za karmine ili šampone.

Primena zakona o zabrani testiranja na životinjama

U našoj zemlji primenjuju se regulative koje teže usklađivanju sa Evropskom unijom po kojima je testiranje kozmetike na životinjama ZABRANJENO (sem sko ne postoji alternativa, i to samo za proizvode od životne važnosti kao što su lekovi). Ovako je u teoriji, dok je praksa potpuno poražavajuća, jer se u drogerijama i apotekama u slobodnoj prodaji nalaze proizvodi testirani na životinjama.

Cruelty-free kozmetika proizvedena je bez prethodnog testiranja na životinjama i ove preparate na svom sajtu navela je najveća svetska Organizacija za sprečavanje okrutnosti prema životinjama PETA. U našoj zemlji dozvoljena je prodaja kozmetike koja je testirana na životinjama, ali ako ste zagovornik prava životinja, na svom omiljenom puderu, kremi, ružu... potražite mali logo zeca koji skače: ovu oznaku imaju cruelty-free proizvodi koji su dobili sertifikat od Američkog udruženja za zaštitu životinja PETA.

People for the Ethical Treatment of Animals - PETA je najveća organizacija na svetu koja se bavi zaštitom prava životinja, pomaže životinjama koje trpe zlostavljanje u industriji zabave, laboratorijskim životinjama, kao i onima koje trpe nasilje u prehrambenoj i modnoj industriji.

Kada je reč o industriji lepote i kozmetike, PETA je uvela sertifikat za kompanije koje ne testiraju proizvode na životinjama. PETA cruelty-free je termin kojim se označavaju brendovi i proizvodi koji nisu imali testiranje na životinjama i na taj način PETA promoviše njihovo poslovanje i nudi potrošačima "izbor bez okrutnosti".

Kozmetičke brendove, od kojih se neki prodaju u Srbiji i imaju PETA cruelty-free oznaku (logo zeca) možete pronaći OVDE.

Kozmetika i preparati bez PETA oznake, odnosno brendovi koji testiraju svoje proizvode na životinjama navedeni su OVDE.

Ponekad kompanije tvrde da ne obavljaju testiranje svojih proizvoda na životinjama, a potom se ispostavi da plaćaju drugim kompanijama da to rade umesto njih, kao što je učinio proizvođač čuvenog Oreo brenda.

Šta znači izraz "bez okrutnosti"

Preparati - farmaceutski, kozmetički i proizvodi mogu imati oznaku "bez okrutnosti" kada se proizvođač obaveže da "ne sprovodi ili naruči testiranje svojih gotovih proizvoda ili sastojaka na životinjama nakon određenog datuma" i "prati praksu testiranja svojih dobavljača sastojaka kako bi se osiguralo da i oni ne sprovode ili naručuju nova testiranja na životinjama".

Brojne studije pokazale su da neverovatnih 89 posto proizvoda koji se ispitaju na životinjama propadnu u kliničkim ispitivanjima na ljudima.

Ako su stope neuspeha tako visoke nakon testiranja, zašto mnoge zemlje i dalje nehumano postupaju prema nedužnim životinjama?!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.