Vreme čitanja: oko 4 min.
Životinjski hibridi odavno su postali realnost, ali se postavlja novo pitanje koje prkosi biologiji i nauci
Vreme čitanja: oko 4 min.
Hibridi dve različite vrste mogu nastati u prirodi ako su genetski dovoljno slični, a uvid u odvojenu genetiku i fiziologiju pasa i mačaka dovoljan je da se razume da sparivanje ove dve vrste nikad ne bi bilo moguće
Hibridni ljubimac je uzbudljiva, ali bizarna ideja koja mnoge ljubitelje životinja navodi da se zapitaju mogu li se pariti uobičajeni kućni ljubimci - mačke i psi. Neke rase pasa veoma su slične mačkama po temperamentu, i obratno - mnoge mačije rase pokazuju karakter sličan psećem. Ako dve drastično različite rase pasa, kao što su čivava i mastif, mogu dobiti potomstvo, zašto sparivanje mačke i psa sličnog izgleda ne bi imalo iste rezultate?
Ljubimci hibridi uveliko postoje i mnogi od njih su veoma popularni, mada među potomcima ukrštenih rasa postoje hibridni psi koji nisu omiljeni. Osim što su mnogi od njih onemogućeni da imaju potomstvo do određenih generacija, pojedine ukrštene rase pasa i mačaka imaju dosta zdravstvenih problema.
Iako se iz nekih uglova dobijanje potomstva između različitih vrsta čini mogućim, nesporna je činjenica da je pas vrsta koja se previše razlikuje od mačke i oni ne mogu imati potomke, prenosi Dogster.
Činjenica je da hibrid psa i mačke nije nikada otkriven niti viđen osim u crtanim filmovima, prvoaprilskim šalama i fotografijama koje danas stvaraju kompjuterski programi i veštačka inteligencija.
Uvid u odvojenu genetiku i fiziologiju dovoljan je da se razume da sparivanje ove dve vrste nikad ne bi bilo moguće.
Mogu li pas i mačka da imaju potomke
Iako se zna da se vukovi i psi mogu pariti i da se domaće mačke mogu pariti sa većim divljim mačkama, kućne mačke i psi su jednostavno previše različiti da bi proizveli održivo potomstvo.
Da bi se ovo pitanje uopšte proučavalo, odnosno da bi se našla biološka veza između mačke i psa, naučnici bi morali ići do njihovog zajedničkog reda Carnivora. Mačka i pas potiču iz različitih porodica, rodova i vrsta. Jedna studija je čak otkrila da foke imaju više zajedničkog sa psima nego sa mačkama, a sparivanje foke i psa nemoguće je i zamisliti, kamoli ostvariti.
Genetske i anatomske razlike između pasa i mačaka ne dozvoljavaju uspešno parenje. Psi imaju 39 parova hromozoma, dok mačke imaju samo 19 parova, što je ogromna razlika koja bi onemogućila razmnožavanje.
Anatomski dispariteti takođe onemogućavaju proces oplodnje. Mužjak mačke na polnom organu ima "bodlje" koje stimulišu ovulaciju kod ženke, dok polni organ mužjaka psa, osim što izgleda drugačije, ne utiče na izbacivanje polnih ćelija ženke. Čak i ako bi polne ćelije psa stigle do jajašceta mačke, genetske razlike bi sprečile oplodnju.
Zašto neki psi naskaču na mačke
Naskakanje na istopolne pripadnike sopstvene vrste, pa čak i na mačke je ponašanje pasa koje nema veze sa reproduktivnim činom. Iako to jeste način na koji se mužjaci pare, ovakvo ponašanje ima brojne emocionalne odnosno mentalne uzroke koji nemaju veze sa seksualnošću.
Psi naskaču na istopolne pripadnike svoje vrste kad su uzbuđeni, pod stresom ili su previše stimulisani. Ukoliko u domu imate psa i mačku, ponekad ćete videti da pas naskače na mačku, što je deo njihove svakodnevne igre, ili način na koji pas pokazuje dominaciju nad mačkom, ako među njima dođe do sukoba.
Mačke i psi imaju različite rituale parenja i specifičnu komunikaciju u tom činu i to su tipične osobine kojima se druga vrsta neće služiti. Anatomije psa i mačke ne bi omogućile čin parenja, a ove dve životinje se ne bi privukle vokalizacijom.
Kako funkcionišu hibridi
Hibridi dve različite vrste mogu nastati u prirodi ako su genetski dovoljno bliski. Generalno, životinje iz istog roda su često dovoljno bliske da se ukrste, a popularni primeri su mazga, koja nastaje parenjem konja i magarca, kao i liger koji nastaje sparivanjem lava i tigra.
I tigrovi i lavovi imaju 38 hromozoma, pa je njihovo parenje moguće: iako se ženke ligera ponekad mogu razmnožavati, mužjaci su gotovo po pravilu sterilni i ne mogu imati potomke.
Konji i magarci mogu da se pare i stvaraju potomke uprkos razlici u broju hromozoma, stvarajući hibride sa prosečnim brojem hromozoma. Mazge imaju 63 hromozoma, jer konji imaju 64, a magarci 62. Pošto mazge imaju neparan broj hromozoma, ovi hibridi ne mogu pravilno da izvode mejozu, cepanje ćelija koje proizvode gamete (tj. jaja i spermu) i obično su sterilni.
Obični hibridi mačaka
Ekstremni primer hibridizacije koja naizgled dobro funkcioniše je savana mačka, nastala ukrštanjem divljeg servala i domaće mačke. Iako su u istoj porodici Felidae, pripadnici su različitih rodova: serval je deo roda Leptailurus, a domaća mačka pripada rodu Felis.
Ipak, ove vrste imaju isti broj hromozoma i fiziološki su dovoljno slične za reprodukciju. Savana mačka takođe može da se razmnožava, iako su mužjaci generalno neplodni do F5 generacije.
Isto važi i za drugi hibrid, a to je bengalska mačka: domaća mačka i azijska leopard mačka (iz roda Prionailurus) su dovoljno bliske po tipu tela i genetici da bi se razmnožavale, ali su muški potomci često sterilni do kasnijih generacija.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Ne kaže se više "ljubomoran kao džukela", nego "posesivan kao mačka"
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.