Svetski dan divljih vrsta: Podsetnik na odgovornost čoveka prema svetu koji ubrzano nestaje
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 3. marta 1973. godine zauzela je nepokolebljiv stav da zaštititi ugrožene divlje vrste koje su u drugoj polovini 20. veka počele drastično da nestaju
Људи су спремни да истребе једни друге. Можда то помогне опстанку дивљих врста. Осим ако не покрену нуклеарни сукоб. То је онда крај. Али до сада су показали да су у стању бездушно да ратују , да изгладњују, да руше и сатиру. Да прогоне. Невероватна количина крвожедне деструкције у последњих неколико година је завладала. Додуше, можда нестане Голфска струја или се нагло отопи глечер Судњег дана. Па добијемо ново Ледено доба или Потоп. Не као опомену, већ дугорочно стање. Компаније уводе стандарде попут заштите животне средине, друштвене одговорности, енергетске ефикасности и чини ми се да привреда боље разуме ситуацију од оних који су чиновници задужени за политику, дипломатију и мир. И као да супротно ономе што јавно изговарају, заправо из само њима знаних разлога продужавају сукобе. И како се онда у овај мозаик уклапају дивље врсте , њихова заштита и очување. Никако. Птице и животиње мигрирају на оне територије где им је опстанак безбеднији. Али то није увек могуће. Постоје природне баријере. Драго ми је што је Србија гостољубиво место за многе врсте. Посебно птице. И што се заиста системски опредељују средства за заштиту посебних целина природе и заштиту животне средине кроз бројне пројекте. То је мултисекторски посао и прожима рад више министарстава и државних института, али и јавног сектора.Наравно, ту су и бројне међународне иницијативе и регионални споразуми. Постављени су и добри законски оквири. Што јесте темељ за будуће нараштаје.Само да престану проклети ратови.
Слађана Точиловац Шаљић
Људи су спремни да истребе једни друге. Можда то помогне опстанку дивљих врста. Осим ако не покрену нуклеарни сукоб. То је онда крај. Али до сада су показали да су у стању бездушно да ратују , да изгладњују, да руше и сатиру. Да прогоне. Невероватна количина крвожедне деструкције у последњих неколико година је завладала. Додуше, можда нестане Голфска струја или се нагло отопи глечер Судњег дана. Па добијемо ново Ледено доба или Потоп. Не као опомену, већ дугорочно стање. Компаније уводе стандарде попут заштите животне средине, друштвене одговорности, енергетске ефикасности и чини ми се да привреда боље разуме ситуацију од оних који су чиновници задужени за политику, дипломатију и мир. И као да супротно ономе што јавно изговарају, заправо из само њима знаних разлога продужавају сукобе. И како се онда у овај мозаик уклапају дивље врсте , њихова заштита и очување. Никако. Птице и животиње мигрирају на оне територије где им је опстанак безбеднији. Али то није увек могуће. Постоје природне баријере. Драго ми је што је Србија гостољубиво место за многе врсте. Посебно птице. И што се заиста системски опредељују средства за заштиту посебних целина природе и заштиту животне средине кроз бројне пројекте. То је мултисекторски посао и прожима рад више министарстава и државних института, али и јавног сектора.Наравно, ту су и бројне међународне иницијативе и регионални споразуми. Постављени су и добри законски оквири. Што јесте темељ за будуће нараштаје.Само да престану проклети ратови.
Podelite komentar