Vreme čitanja: oko 1 min.
Svetski dan divljih vrsta: Podsetnik na odgovornost čoveka prema svetu koji ubrzano nestaje
Vreme čitanja: oko 1 min.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 3. marta 1973. godine zauzela je nepokolebljiv stav da zaštititi ugrožene divlje vrste koje su u drugoj polovini 20. veka počele drastično da nestaju
Svet je pun neverovatnih divljih vrsta koje žive u različitim staništima na našoj planeti: od ptica na nebu do veličanstvenih morskih kitova u okeanima, divlji život se viđa i buja na najneobičnijim i najneočekivanijim mestima.
Svetski dan divljih vrsta je dan koji nas podseća na odgovornost prema svetu u kome živimo i oblicima života sa kojima ga delimo.
Preporučujemo
Cilj Svetskog dana zaštite divljih vrsta je zaustavljanje patnje nedužnih životinja i njihovo izlovljavanje
U nekim zapadnim zemljama današnji dan posvećen je ugroženim vrstama, ali i budućnosti čoveka
Svetski dan divljih vrsta je prilika da proslavimo postojanje svih divljih vrsta i preduzmemo akcije kako bismo ih zaštitili.
Ovaj dan je posvećen podizanju svesti o divljoj flori i fauni širom sveta. Bez obzira na to da li volite životinje, gajite biljke ili ste zabrinuti zbog klimatskih promena, Svetski dan divljih vrsta možete iskoristiti za dodatno obrazovanje.
Ljubimcu obukli kostim pa dobili bumbar mače: Najslađi bumbar na svetu
Uz razigranog frizera uživaju i kućni ljubimci: Ono kada zaista voliš svoj posao
Dana 3. marta 1973. Generalna skupština Ujedinjenih nacija zauzela je stav da zaštiti ugrožene vrste širom sveta. Bilo biljne ili životinjske, važnost ovih vrsta u svim oblastima ljudskog života, od kulinarstva do medicine, ne sme da bude potcenjena. Stotine vrsta bile su sve ugroženije, a pojedine su izumirale zapanjujućom brzinom, zbog čega je uspostavljen CITES (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama) kako bi se sprečilo iskorišćavanje vrsta koje su pred nestajanjem.
I 20. decembra 2013. preduzet je još jedan korak u širenju svesti o krhkosti ugroženih vrsta u svetu. Na 68. sednici, UN su objavile da će svake godine Svetski dan divljih vrsta biti posvećen novoj temi i idejama koje treba da pomognu opstajanju biljnog i životinjskog blaga u divljini.
Svetski dan divljih vrsta ponekad ističe ugroženu životinju ili grupu životinja, ili se fokusira na specifično pitanje. Svetski dan divljih vrsta sprovodi Sekretarijat CITES-a u saradnji sa relevantnim organizacijama UN.
Svetski dan divljih vrsta možda nije dugo trajao u poređenju sa nekim drugim svetskim datumima, ali je već napravio veliki uticaj na svest o zaštiti sveta koji nestaje.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Povezane vesti
Otkriće ptičijeg gripa kod jedne svinje u SAD po prvi put izazvalo zabrinutost javnosti
Meksički sivi vuk Houp nađen mrtav u Arizoni: Nagrada od 100.000 dolara za informaciju o počiniocu zločina
On nema zube i nikad neće dobiti čir, ali ima kandže oštre kao nož i super-uši koje odlično čuju mrave
Divlje životinje pate zbog trauma iz detinjstva, neverovatni su rezultati najnovijih istraživanja
Najpoznatiju aru na svetu ubio strujni udar: Za sve kriv bračni par koji joj je odsekao krila
Ima li veselijeg i šarenijeg vozila na svetu; Vagin vagon, najvoljeniji pokretni azil iz Vijetnama
Udomite nežnu pahuljicu iz Beograda: Mlada mačka snežnobelog krzna kao stvorena za topli dom i ljubav
Gde je pas iz Goleše koji je "odao" Aliju Balijagića: Pozivamo meštane da nam saopšte lepe vesti o heroju
Otkriće ptičijeg gripa kod jedne svinje u SAD po prvi put izazvalo zabrinutost javnosti
Слађана Точиловац Шаљић
Људи су спремни да истребе једни друге. Можда то помогне опстанку дивљих врста. Осим ако не покрену нуклеарни сукоб. То је онда крај. Али до сада су показали да су у стању бездушно да ратују , да изгладњују, да руше и сатиру. Да прогоне. Невероватна количина крвожедне деструкције у последњих неколико година је завладала. Додуше, можда нестане Голфска струја или се нагло отопи глечер Судњег дана. Па добијемо ново Ледено доба или Потоп. Не као опомену, већ дугорочно стање. Компаније уводе стандарде попут заштите животне средине, друштвене одговорности, енергетске ефикасности и чини ми се да привреда боље разуме ситуацију од оних који су чиновници задужени за политику, дипломатију и мир. И као да супротно ономе што јавно изговарају, заправо из само њима знаних разлога продужавају сукобе. И како се онда у овај мозаик уклапају дивље врсте , њихова заштита и очување. Никако. Птице и животиње мигрирају на оне територије где им је опстанак безбеднији. Али то није увек могуће. Постоје природне баријере. Драго ми је што је Србија гостољубиво место за многе врсте. Посебно птице. И што се заиста системски опредељују средства за заштиту посебних целина природе и заштиту животне средине кроз бројне пројекте. То је мултисекторски посао и прожима рад више министарстава и државних института, али и јавног сектора.Наравно, ту су и бројне међународне иницијативе и регионални споразуми. Постављени су и добри законски оквири. Што јесте темељ за будуће нараштаје.Само да престану проклети ратови.
Podelite komentar