Da li je besnilo u svetu pod kontrolom: Pogledajte kako izgledaju životinje zaražene zlokobnim virusom

Besnilo je zarazna virusna bolest koja je po pravilu uvek fatalna nakon pojave kliničkih znakova. Ova bolest utiče i na životinje i na ljude, pa su veterina i medicina udružene u borbi protiv besnila koje se može izbeći, ali je još rasprostranjeno u nekim zemljama. Zajednički rad na podizanju svesti o besnilu i njegovom iskorenjivanju je cilj Svetskog dana borbe protiv besnila koji se obeležava svake godine 28. septembra.

Svetski dan borbe protiv besnila osnovala je Globalna alijansa za kontrolu besnila 2007. godine i tada ga je priznala Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Dan 28. septembar je izabran za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv besnila i to je ujedno dan obeležavanja godišnjice smrti Luja Pastera, francuskog hemičara i mikrobiologa koji je razvio prvu vakcinu protiv besnila, prenosi Daysoftheyear.

Iskustva veterinara pokazuju da vlasnici pasa izbegavaju vakcinaciju pasa iako znaju koje su njihove obaveze u pogledu veterinarske zaštite ljubimaca, pa i u vezi sa svim obaveznim vakcinacijama. Vakcina protiv besnila je obavezna po zakonu za pse starije od tri meseca.

Niko ne može sa sigurnošću tvrditi da životinja ima besnilo samo na osnovu izgleda. U vrlo ranim stadijumima infekcije besnilom ponekad se ne ispoljavaju nikakvi znaci bolesti. Kako infekcija napreduje, znaci postaju očigledniji.

Kako da prepoznate besnu životinju

Besnilo je ozbiljna neurološka bolest koja pogađa životinje i ljude širom sveta. Prenosi se pljuvačkom, obično ugrizom. Ako se ne leči, virus stiže do mozga i brzo izazva smrt. Zbog ozbiljne prirode virusa besnila, pravilno identifikovanje zaraženih životinja je veoma važno. Posmatranjem ponašanja životinja, traženjem fizičkih karakteristika bolesti i učenjem o besnilu, svi mogu sa sigurnošću da identifikuju besnu životinju, čime će zaštititi ne samo sebe, već i druge ljude, piše Wikihow.

Najvažnije činjenice o besnilu koje treba da znate

* Besne životinje se neuobičajeno ponašaju, agresivne su ili anksiozne, a neke i veoma prijateljski raspoložene.

* Uobičajeni fizički znaci besnila su prekomerna salivacija, paraliza i napadi.

* Besnilo je izuzetno visoko prenosivo i često smrtonosno, pa treba izbegavati interakcije sa divljim životinjama. Ukoliko vas ugrizu, momentalno potražite medicinsku pomoć.

1. Posmatrajte ponašanje životinja

Životinje koje imaju virus besnila mogu pokazati ponašanje koje nije uobičajeno za tu vrstu. Divlja životinja gubi strah od ljudi i prilazi im, noćne životinje izlaze danju, pa ako vidite životinju koja se ponaša suprotno onome što znate o toj vrsti, ne prilazite joj i pozovite nadležne službe.

2. Pripazite na znake agresije

Najčešći znak infekcije besnilom je preterano agresivno ponašanje koje po pravilu rezultira ujedom, a on je glavni način širenja besnila.

Pitome životinje zaražene besnilom reže, laju ili napadaju ljude, divlje životinje se zatrčavaju na ljude, skaču i napadaju. Sem toga, besnilom zaražene životinje pokazuju znake destruktivnog ponašanja, kao što su samopovređivanje i rušilački stav prema predmetima iz okoline.

3. Anksioznost čest znak razvoja bolesti

Besnilom zaražene životinje pokazuju neku vrstu anksioznog ponašanja ubrzo nakon pojave kliničkih znakova infekcije, pa sa svakom životinjom koja se čudno ponaša treba postupati oprezno. Anksioznost se manifestuje nervozom ili nepravilnim hodom, lizanjem ili žvakanjem ujeda kroz koji je zaraza ušla u telo. Anksioznost će naterati životinju da se plaši kontakta sa ljudima ili drugim životinjama, pa ona može da postane nekarakteristično stidljiva ili razdražljiva. Normalno prijateljski raspoložene životinje će postati manje društvene.

4. Preterana druželjubivost životinje

Ako životinja deluje previše prijateljski, to je jedna od "varki" besnila: zaražene životinje mogu da budu agresivne ili uznemirene, dok druge pokazuju prijateljsko ponašanje. Prijateljski stav lisice, rakuna i drugih divljih životinja koje inače beže od ljudi jedna je od najvećih opasnosti za ljude ili druge neinficirane životinje.

Držite se podalje od lutalica ili divljih životinja koje izgledaju prijateljski, jer one začas postanu agresivne, posebno ako su zaražene besnilom. Ne približavajte se divljoj životinji ako je prijateljski raspoložena prema vama. Neke besnilom zaražene divlje životinje izgledaju neobično mirne ili su veoma poslušne.

5. Fizički znaci zaraze besnilom

Uobičajeni znak besnila je hipersalivacija ili povećanje proizvodnje pljuvačke koja je glavni kanal prenošenja virusa besnila. Pripazite na kapljice pljuvačke iz usta, penu iz usta i ako životinja prekomerno liže predeo oko usta.

Paraliza je nemogućnost životinje da se kreće ili pravilno koristi delove tela. U kombinaciji sa izmenjenim ponašanjem i drugim fizičkim znacima, paraliza je takođe jedan od najčešćih znakova besnila kod životinja. Paraliza se uočava na glavi i grlu, može da se pojavi u rukama, nogama ili drugim delovima tela, može da počne od mesta infekcije i da se postepeno širi po celom telu životinje.

Pogledajte da li životinja ima napade koji predstavljaju jedan od najčešćih znakova besnila. Zajedno sa drugim simptomima, oni ukazuju na ozbiljan razvoj situacije, jer su znak da je virus stigao do mozga.

Napade karakterišu drhtanje, brza kontrakcija mišića i nepravilno disanje i oni se pojavljuju kao prvi znak uoči paralize, iako neke životinje nemaju napade.

Najvažnije činjenice o besnilu

Besnilo se lako prenosi na ljude i druge životinje ujedom zaražene životinje, putem ogrebotina koje nanese zaražena životinja i izloženošću pljuvački, moždanoj materiji ili nervnom tkivu zaražene životinje kroz otvorenu ranu ili dodirom sluzokože. Kao bolest centralnog nervnog simptoma, besnilo se brzo širi po telu životinje koja postaje malaksala i nemoćna, a smrt nastupa vrlo brzo.

Period inkubacije je otprilike tri nedelje do osam nedelja, a zaražene životinje često uginu u roku od 5 dana nakon pojave kliničkih znakova infekcije.

Ne postoji lek za besnilo nakon pojave kliničkih znakova i smrt je gotovo zagarantovana.

Divlje životinje su najveći izvor zaraze besnilom širom sveta, a vrste koje su najčešći prenosioci su rakun, tvor, lisica, slepi miš, majmun, vuk, pacov, jazavac i ponekad veverica koja se retko zarazi besnilom, ali pati od parazita u mozgu koji izazivaju znake slične besnilu. Oposumi su veoma otporni na besnilo, ali mogu da ispolje ponašanja povezana sa besnilom (agresiju, lučenje pljuvačke i drugo) kao deo svog odbrambenog mehanizma.

Momentalno pružanje medicinske pomoći

Momentalno javljanje medicinskoj ustanovi ključno je za ozdravljenje čoveka koji je postao žrtva ujeda životinje zaražene besnilom. U suprotnom, ako neko već pokaže kliničke znake besnila, za njega leka nema.

Posle saniranja rane dobićete vakcinu protiv virusa besnila, a obaveza medicinskog osoblja je da prijavi slučaj lokalnim vlastima kako bi upozorili na mogućnost izbijanja besnila među domaćim ili divljim životinjama. U slučaju da se posumnja na zaraznu bolest kod životinje, konkretno na besnilo, vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da odmah to prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru, stoji u Pravilniku u kome je navedena lista naročito opasnih zaraznih bolesti životinja i lista zaraznih bolesti životinja koje se obavezno prijavljuju, kao i o načinu njihove prijave i odjave.

Sačuvajte svoje kućne ljubimce od besnila

Zaštitite ljubimce od besnila tako što im nećete dozvoliti da slobodno lutaju napolju. Kućni ljubimci koji izlaze kad god požele lako mogu da dođu u kontakt sa uličnim životinjama koje su možda zaražene ili sa divljom životinjom zaraženom besnilom koja dolazi u urbanu sredinu.

Vakcinišite na vreme svoje ljubimce: cepivo protiv virusa besnila će ih zaštititi u slučaju da dođu u kontakt sa zaraženom životinjom.

Za sve nedoumice i dodatna objašnjena u vezi sa besnilom možete se obratiti veterinaru.

Pogledajte kako izgledaju napadi životinja zaraženih besnilom!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.