Ispovesti sa interneta: Kako su zlatni retriver i jedno štene otkrili KANCER vlasniku i drugom psu

Stariji bračni par imao je komšiju sa zlatnim retriverom po imenu Blondi. Svakog dana, pas bi istrčao napolje, zgrabio novine koje bi kurir doneo i uneo ih u kuću. Zlatni retriver je obožavao svog vlasnika, ali se u nekom trenutku njegov odnos prema čoveku promenio, jer je Blondi nanjušila da on ima kancer i pomogla mu je da shvati da se razboleo. Blondi je uvek bila nežna prema svom vlasniku, ali je odjednom počela da ga izbegava, a ponekad je i cvilela kad bi joj prišao. Čovek je vrlo brzo saznao da ima rak i kada se oporavio, ponašanje psa se vratilo u normalu.

Blondi nije jedini pas koji je nanjušio rak svom vlasniku: mnogi korisnici društvenih mreža podelili su iskustva sa opakom bolešću i načine na koje su im psi "saopštili" da su se razboleli. Tako je jedna korisnica Reditta opisala kako je njeno štene počelo opsesivno da liže rame drugog psa, starijeg rotvajlera. Nakon otprilike nedelju dana „konstantnog lizanja“, vlasnici su opipali rame starijeg psa i otkrili tvrdu kvržicu. Nakon što su pozvali veterinara, otkrili su da je u pitanju tumor.

Preporučujemo

„Da štene nije neprestalno lizalo rame našeg rotvajlera, verovatno ovo ne bismo brzo saznali. Tumor se mogao proširiti“, napisala je vlasnica. „Ako jedan od vaših pasa ne ostavlja određeni deo tela drugog psa na miru, nemojte ignorisati! Možda znaju nešto što vi ne znate“, dodala je ona.

Psi su veoma dobri u otkrivanju raka: istraživanja su pokazala da obučeni psi mogu da otkriju rak pluća, jajnika, prostate..., ali se postavlja pitanje: mogu li psi koji nisu prošli takvu obuku biti jednako uspešni u otkrivanju najteže bolesti?

Svaki pas može da namiriše kancer

Prema rečima izvršne direktorke Fondacije „In situ“ Dine Zafiris, dreserke pasa za biodetekciju, koja je objavila dve studije o ovoj temi, psi apsolutno mogu da osete rak. Psi interaguju putem mirisa i svakodnevno obrađuju sve vrste olfaktornih informacija. Ako pas uđe u spavaću sobu, može da oseti miris fioka, odeće, onoga ko je dodirnuo ručku na ormanu, vaze na pultu, lampe, svetla, abažura, pa čak i ko je koračao po sobi. Psi mogu da osete miris promena na našoj koži isto tako dobro kao što mogu da osete miris našeg parfema, a ništa nije teže ni drugačije kad je u pitanju kancer. Problem je u tome što ne možete biti sasvim sigurni šta vaš pas, koji obožava da njuška, zapravo oseća. Ako pas pažljivo njuška drugog psa, kako da znamo da ne njuši krpelja, ogrebotinu, ranu ili nešto drugo?

Zato je važno razlikovati pse dresirane u laboratorijskom okruženju od kućnog psa koji je možda jednom otkrio rak, tvrdi Dina Zafiris. Ponekad ljudi odlaze u javnost sa svojim psima koji su navodno nekome otkrili rak. Iako to možda jeste tačno, takav pas ne bi mogao biti pouzdan u laboratorijskom okruženju, jer – nije obučen! Ovo ne znači da su neistinite sve priče o psima koji nanjuše rak. Nauka o psima koji otkrivaju rak zapravo je počela sa anegdotskim izveštajima o ljubimcima koji su otkrili rak kod svojih vlasnika. To nije bila nikakva čarolija: pas je primetio da se kod čoveka nešto menja... na isti način kao što bi verovatno osetio ranu na nozi.

Istraživanja sposobnosti pasa da nanjuše rak još su u povoju

Prema rečima Makenzi Pelin, vanredne profesorke onkologije na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Viskonsinu, istraživanja u ovoj oblasti su još relativno nova. Naučnici veruju da kada psi osete miris raka, oni osećaju organska jedinjenja koja isparavaju i u osnovi predstavljaju izmenjene proteine. Moguće je da ćelije kancera oslobađaju ova jedinjenja ili ih naša tela ispuštaju kao odgovor na kancer.

Do sada, većina istraživanja o psima koji otkrivaju rak ispitivala je kancer kod ljudi, zadajući psima zadatak da ga otkriju u uzorcima daha, znoja, urinu i fecesu. Studija Pelin i njenih kolega bila je tek druga koja je ispitivala sposobnost dresiranih pasa da otkriju kancer kod drugih pasa. Prva je otkrila da psi nisu mogli pouzdano da potvrde tumor bešike kod drugih pasa na osnovu uzoraka urina, a istraživači su posumnjali da su psi tako dobijali previše informacija za njušenje. Zato je Pelinina studija koristila pljuvačku, uz trljanje unutrašnjosti obraza pasa kako bi videla da li dresirani psi mogu da identifikuju da li imaju rak ili ne. Psi su mogli da razlikuju zdrave i bolesne pse sa prosečnom osetljivošću od 90 posto (što znači da su otkrili rak u 90 posto slučajeva).

S obzirom na to koliko psi mogu biti vešti u otkrivanju raka, ponekad se zapitamo zašto se već masovnije ne koriste. Naučnici kažu da postoji niz prepreka u tome, a jedna od njih je veoma bitna, a to su lažno pozitivni rezultati koji mogu biti katastrofalni – finansijski, pravno i reputaciono. I obučavanje ovih pasa je veoma skupo.

Istovremeno, cilj istraživanja otkrivanja raka nije zamena tradicionalne dijagnostike. Reč je o tome da se doda još jedna senzorna ravan za detekciju najteže bolesti. Stručnjaci mogu da otkriju neke tumore zahvaljujući skeneru, mogu da "čuju" neke tumore u srcu i plućima, tražeći palpitacije, a neke tumore mogu da napipaju rukom. Korišćenjem čula mirisa pasa mogla bi se dodati još jedna "alatka" za pomoć u otkrivanju tumora.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.