Smrtonosni virus koga se vlasnici najviše plaše: Simptomi nagli, terapija specifična, leka nema

Parvoviroza, poznata i kao CPV (Canine Parvovirus), predstavlja jednu od najtežih i najopasnijih virusnih bolesti kod pasa, naročito kod štenadi i nevakcinisanih jedinki. Izaziva je izuzetno otporan i visoko zarazan DNK virus iz roda Protoparvovirus, poznat kao Canine Parvovirus Type 2 (CPV-2), koji se prvi put pojavio krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Od tada se parvovirus proširio širom sveta i postao jedan od glavnih uzroka smrtnosti kod mladih pasa, navodi Merck Veterinary Manual.

Parvovirus: prenošenje, klinička slika, najosetljivije grupe

Parvovirus se prenosi oralno-fekalnim putem, a najčešće se nalazi u izmetu zaraženih pasa, kontaminiranim predmetima, odeći, obući, posudama, pa čak i na šapama pasa koji su prošli kroz kontaminirano područje. Izuzetna otpornost virusa na spoljne uslove – uključujući temperaturu, vlagu i dezinfijense – čini ga gotovo nemogućim za eliminaciju bez upotrebe specifičnih sredstava kao što je natrijum-hipohlorit (sredstvo prisutno u izbeljivaču).

Virus može preživeti i do godinu dana u spoljašnjoj sredini ukoliko su uslovi povoljni.

Najosetljivija grupa su štenad stara između šest nedelja i šest meseci, naročito ona koja su prerano prestala da sisaju ili nisu adekvatno vakcinisana. Iako su štenci najugroženiji, mogu oboleti i odrasli psi, posebno ako su imunokompromitovani ili nisu redovno vakcinisani. Virus napada ćelije koje se brzo dele, naročito u gastrointestinalnom traktu, koštanoj srži i, kod najmlađih štenaca, u srčanom mišiću.

Klinička slika obično počinje naglo, sa simptomima koji uključuju gubitak apetita, letargiju, povišenu telesnu temperaturu, intenzivno povraćanje i jaku, često krvavu dijareju izrazito neprijatnog mirisa. Ova kombinacija simptoma dovodi do brzog gubitka tečnosti, elektrolita i proteina, a posledice su ozbiljna dehidracija, hipoglikemija i septički šok.

U slučaju da se ne interveniše na vreme, smrt može nastupiti u roku od 48 do 72 sata od pojave prvih simptoma. Kod vrlo mladih štenaca, posebno onih ispod osam nedelja, može se razviti i miokardna forma parvoviroze, koja dovodi do iznenadne smrti usled srčane insuficijenjije, čak i bez izraženih gastrointestinalnih simptoma.

Parvovirus: dijagnoza, lečenje i prognoza

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike i brzih antigenskih testova iz uzorka stolice (ELISA test), koji daju rezultate za nekoliko minuta. Potvrda se po potrebi vrši PCR metodom, koja je osetljivija. Krvna slika tipično pokazuje da postoji leukopenija (nizak broj belih krvnih zrnaca), što je pokazatelj imunološke iscrpljenosti organizma.

Lečenje parvoviroze je isključivo simptomatsko i zahteva intenzivnu potporu organizmu, pošto specifičan antivirusni lek ne postoji. Terapija se obavlja isključivo u veterinarskim klinikama, gde pas dobija intravenske infuzije za nadoknadu tečnosti i elektrolita, antiemetike koji sprečavaju povraćanje, antibiotike širokog spektra radi sprečavanja sekundarnih bakterijskih infekcija, lekove protiv bola, imunostimulativnu terapiju i, u određenim slučajevima, transfuziju krvi ili plazme.

Ishod bolesti zavisi od više faktora, uključujući starost psa, imunološki status, brzinu započinjanja lečenja i kvalitet veterinarske nege. Uz brzu dijagnostiku i adekvatnu terapiju, stopa preživljavanja može biti visoka – i do 80 posto, dok u suprotnom smrtnost može dostići i 90 posto, prema podacima American Veterinary Medical Association.

Parvovirus - prevencija, vakcina i dezinfekcija

Prevencija je ključna u borbi protiv parvoviroze. Vakcinacija predstavlja najsigurniji i najefikasniji način zaštite. Prva vakcina se daje između šeste i osme nedelje života, u sklopu polivalentne vakcine protiv infektivnih bolesti, a revakcinacija i busterizacija se sprovode na mesec dana sve do šesneste nedelje života. Nakon toga, preporučuju se godišnje ili trogodišnje revakcinacije, u zavisnosti od tipa vakcine i preporuke veterinara. Štenad koja nisu završila osnovni vakcinalni protokol ne bi trebalo izvoditi napolje niti dovoditi u kontakt sa drugim psima ili njihovim prostorima.

Dezinfekcija prostora gde je boravio zaražen pas mora biti temeljna. Standardna sredstva za čišćenje nisu dovoljna, već je potrebno koristiti rastvore na bazi natrijum-hipohlorita u razmeri 1:30, a prostor treba držati bezbedno izolovanim najmanje mesec dana. Psi koji su preležali parvovirozu mogu izlučivati virus do četiri nedelje, pa je preporučljivo izbegavati kontakte sa nevakcinisanim psima tokom tog perioda.

Parvovirus i oporavak psa

Oporavak psa koji je preživeo parvovirozu traje nekoliko nedelja. Po povratku kući, psu je neophodan mir, topla i čista sredina, lagana i lako svarljiva ishrana (najčešće specijalizovana veterinarska dijeta, zatim postepeni prelazak na hranu za rekonvalescente), kao i redovno praćenje vitalnih funkcija.

Preporučuje se i postepeno jačanje organizma probioticima, vitaminskim dodacima i suplementima za obnovu crevne flore. Pošto je imunitet psa i dalje oslabljen, bilo kakva fizička aktivnost treba biti ograničena sve dok veterinar ne odobri povratak normalnim navikama. Oporavljeni psi mogu imati dugotrajan imunitet, ali se i dalje preporučuje redovna vakcinacija kao dopunska zaštita.

Vlasnici koji su bili u kontaktu sa psom obolelim od parvoviroze moraju biti svesni da mogu mehanički preneti virus drugim psima. Zbog toga je važno dezinfikovati obuću, odeću, ruke i sve predmete koji su bili u kontaktu sa zaraženim psom. Pranje ruku običnim sapunom nije dovoljno, pa se preporučuje upotreba jakih dezinfijenasa ili čak menjanje odeće pre dolaska u kontakt sa drugim psima.

Parvoviroza, iako ozbiljna i potencijalno smrtonosna bolest, može se uspešno sprečiti pravovremenom vakcinacijom i odgovornim ponašanjem vlasnika. Edukacija, redovne veterinarske kontrole i higijena prostora ključni su za zaštitu ljubimaca i zajednice pasa u celini.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.