Pas kašlje, brzo se zamara, gubi težinu: Prepoznajte prve znake SRČANE SLABOSTI kod ljubimca

Srčane bolesti kod pasa predstavljaju ozbiljan zdravstveni izazov koji može zahvatiti različite delove srca – srčani mišić, zaliske, perikard (membranu koja obmotava srce) i sistem koji pokreće otkucaje srca kod psa.

Postoje dva glavna tipa bolesti srca: one koje su prisutne od rođenja (urođene) i one koje se javljaju tokom života – takozvane stečene. Urođene srčane mane nastaju tokom embrionalnog razvoja i mogu proći neprimećene dok ne razviju simptome kasnije. Stečene bolesti srca najčešće se pojavljuju usled degeneracije zalisaka tokom starenja ili faktora genetske predispozicije, ali i zbog načina života, ishrane i težine psa, navodi VCA Animal Hospital.

Srčana bolest kod pasa često se otkrije slučajno

Kod pasa srednjih i starijih godina najčešći oblik srčanog oboljenja je degenerativno oštećenje mitralnog zaliska. Taj zalistak, koji se nalazi između leve pretkomore i leve komore, vremenom postaje zadebljan i ne zatvara se u potpunosti, što dozvoljava krvi da se vraća nazad, što se naziva regurgitacija. Posledica toga je da srce mora dodatno da pumpa krv, što može voditi ka proširenju srčane komore i razvoju kongestivne srčane slabosti. Drugi oblik bolesti javlja se kod velikih rasa pasa, gde dolazi do slabljenja srčanog mišića – dilatativne kardiomiopatije – usled čega srce ne može da se kontrahuje dovoljno snažno da ispumpa krv. U oba slučaja, prekoračenje kapaciteta srca može dovesti do edema pluća, nakupljanja tečnosti u grudnoj duplji ili trbušnoj šupljini, slabosti i smanjenja izdržljivosti.

Mnogi psi ne pokazuju simptome dok bolest ne uznapreduje. Često se srčana bolest otkrije slučajno, kad veterinar posle kliničkog pregleda čuje šum na srcu dok sluša stetoskopom. Kako stanje napreduje, pas počinje da kašlje, naročito noću ili nakon napora, jer se tečnost vraća u pluća. Pas se takođe brzo zamara u šetnjama koje je ranije izdržavao bez poteškoća, pokazuje slabost, letargiju ili čak kolaps. Gubitak telesne težine i otečen stomak usled zadržavanja tečnosti takođe su znaci koji ukazuju da srce ne može adekvatno da pumpa krv. Kod štenadi se može primetiti usporen rast kada srce ne može da snabdeva telo dovoljnom količinom krvi.

Da bi se utvrdilo da pas ima srčani problem, veterinar najpre koristi klinički pregled, slušanje srca, a zatim snimanje grudnog koša radi procene pluća, srčane senke i zadebljanja srca. Elektrokardiogram može otkriti poremećaje ritma, dok ultrazvuk srca (ehokardiografija) pruža jasnu sliku zalistaka, komora, protoka krvi i veličine srca. U nekim slučajevima dodatne analize krvi i testovi funkcije organa pomažu da se isključe druge bolesti koje mogu doprineti srčanim simptomima.

Lečenje srčanih bolesti kod pasa zavisi od tipa i stadijuma bolesti. Kod urođenih mana, kao kod zaostalog otvora između krvnih sudova, ponekad je moguća hirurška intervencija. Za stečene bolesti terapija se oslanja na lekove koji podržavaju rad srca – takvi lekovi mogu uključivati inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), diuretike (da se smanji nakupljanje tečnosti) i lekove poput pimobendana koji povećavaju snagu kontrakcije srca.

Vrlo je važno da se terapija ne prekida naglo, jer to može izazvati pogoršanje stanja. Uz lekove, ključna je kontrola težine psa – prekomerno gojazni psi dodatno opterećuju srce, dok su mršavi psi slabiji u borbi sa bolešću. Redovne kontrole, laboratorijski testovi i ponovljeni ultrazvuk omogućavaju veterinaru da prati progresiju bolesti i prilagođava terapiju.

Prognoza zavisi od momenta dijagnoze, vrste bolesti i odgovora psa na lečenje. Mnogi psi s mitralnom insuficijencijom uspeju dugo da žive s dobrom kvalitetom života, sve dok bolest ne pređe u fazu srčane slabosti. Kod dilatativne kardiomiopatije prognoza može biti kraća, ali pravilna terapija i nega mogu značajno poboljšati komfor života psa.

Srčane bolesti kod pasa su često tihe i neprimetne dok ne pređu u ozbiljniji stadijum, ali rana dijagnoza i pravilno lečenje mogu napraviti veliku razliku u životu psa. Pravilna terapija, prilagođavanje ishrane i životnog stila, te redovne veterinarske kontrole ključ su da pas može živeti što duže i sa što manje simptoma.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.