Ovde nema čekanja: Ako sumnjate da se vaš pas otrovao ili je pojeo zlokoban mamac, odmah ga vodite veterinaru

Da li ste znali da je svaki dom pun toksina i otrovnih supstanci koji mogu da budu fatalni za vaše ljubimce? I mačke i psi su veoma radoznali, pri čemu mačke mnogo spretnije i, nažalost uspešnije, pronalaze stvari koje ih mogu koštati glave. Brojni predmeti i biljke koje se nalaze oko vaše kuće mogu biti bezopasne za vas i ujedno fatalne za vašeg psa.

Zato naučite šta treba da držite podalje od ljubimca i koji simptomi su jasni pokazatelji da se s njim nešto zbiva ukoliko je konzumirao nešto otrovno.

Psi su izloženi dvema vrstama trovanja - slučajnom i namernom. Izazivači slučajnog trovanja su supstance koje koristimo svakodnevno, a psi sa njima mogu da dođu u dodir gutanjem ili preko kože.

Namerna trovanja se dešavaju kad pas na otvorenom pronađe i pojede tzv. mamac, određenu vrstu otrova "upakovanu" u hranu ili drugi vid primamljivog predmeta u kome se nalazi oštar predmet koji će ga povrediti.

Pod namernim trovanjem podrazumeva se nabavka određene vrste otrova ili supstance koji deluju kao otrovi i postavljanje na površinama koje psi posećuju, sa ciljem nanošenja zla životinji.

Slučajno trovanje pasa

O trovanju ljubimaca u kućnim uslovima pisali smo u nekoliko navrata, ali je ova tema uvek aktuelna i važna svim vlasnicima, pogotovo početnicima. Toksična sredstva u domu kojima se pas najčešće otruje smatraju se različiti preparati za higijenu ili dezinfekciju doma, određene namirnice koje se koriste u ljudskoj ishrani - čokolada, kofein, alkohol, pojedine vrste voća i povrća, začini i drugo, neke vrste kućnih biljaka - ljiljan, afrička ljubičica, difenbahija..., zatim humani lekovi, hemikalije, eterična ulja i još mnogo toga.

Trovanje na javnim površinama može da bude slučajno i dešava se kad firme sprovode trovanje glodara na javnim površinama, uključujući i stambene zgrade: neretko se dešava da kućni ljubimci koji borave u prirodi i izlaze svakodnevno u šetnju budu otrovani sredstvima za eliminaciju štetočina. Psi se često otruju i antifrizom koji ima sladak ukus, pogotovo zimi kad vlasnici sami sipaju u svoja vozila ovo sredstvo koje ponekad iscuri i bude dostupno ljubimcima.

Namerno trovanje pasa

Kad je reč o namernim trovanjima, pojedinci sami postavljaju otrove u vidu mamaca kako bi naudili ljubimcima koji im iz nekog razloga smetaju. Nažalost, na ovaj način oni ugrožavaju živote pasa ali i drugih stanovnika, ponajviše dece. Kod namernih trovanja često se koriste pesticidi, a najpoznatiji je kreozan koji je zakonom zabranjen za prodaju i upotrebu u našoj zemlji. Kreozan je žute boje, nabavlja se u tečnom ili praškastom stanju i primamljivog je ukusa za pse. Ovaj otrov izaziva povraćanje i visoku temperaturu. Ishod trovanja kreozanom obično je fatalan ako je pas uneo veliku količinu otrova i kako tvrde veterinari, obično nema pomoći. Dolazak u kliniku u prvih pola sata po konzumiranju manje količine kreozana je optimističan po pitanju preživljavanja ljubimca.

Namerno trovanje ljubimaca je zloupotreba otrovnih supstanci sa ciljem usmrćivanja životinje. Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje upotrebu otrova i drugih hemijskih agenasa koji izazivaju bol, patnju i uginuće životinja, osim u svrhu suzbijanja populacije glodara, odnosno kontrole glodara i ispitivanja na životinjama za naučne i istraživačke svrhe. Namerno trovanje životinja smatra se i krivičnim delom i svako lice koje izazove opasnost po ljudski život, između ostalog i otrovom, biće krivično gonjeno.

Osim namernog trovanja životinja, pojedinci koji ne vole životinje, pogotovo kućne ljubimce, idu toliko daleko da im se život svodi na osmišljavanje najstrašnijih predmeta koji služe isključivo da bi smrtno povredili životinju. O tome koliko zla mašta može svašta ukazuju i viršle punjene kreozanom, žiletima i ekserima, hleb pomešan sa izdrobljenim staklom i mnoge druge monstruozne kombinacije.

U većini slučajeva, kako je objavljeno u radu Najčešća namerna trovanja pasa i mačaka na teritoriji Republike Srbije (Arhiv veterinarske medicine, 2022), namerna trovanja su uglavom akutna, pa je u cilju blagovremenog reagovanja i sprovođenja odgovarajuće terapije važno da veterinari imaju informacije o najčešće korišćenim vrstama otrova koji se u tu svrhu koriste. Sudska praksa pokazuje da su počinioci najčešće koristili antikoagulantne rodenticide, organofosfatne i karbamatne insekticide, kreozan i metaldehid, poznatiji kao pužomor. Kako je objašnjeno, psi su trovani mnogo više nego mačke.

Trovanje rodenticidima

Rodenticidi se koriste za suzbijanje populacije glodara i najčešće su korišćeni otrovi u svrhu namernog trovanja. Oni su prijatnog ukusa (zbog saharoze koja se dodaje da bi bili privlačniji) i nemaju miris. Najčešći znaci trovanja su: letargija, poteškoe sa disanjem, kašalj i krvarenje iz usne duplje, nosa, polnih organa, zatim unutrašnje krvarenje u plućima, mišićima, potkožnom tkivu u vidu većih hematoma. Krvarenje u zglobovima izaziva hramanje, a ako se pojavi krvarenje u mozgu ili moždini nastupaju neurološki problemi. Obimno krvarenje u stomaku dovodi do bledila vidljivih sluzokoža, slabosti i letargije životinje, a viđa se i krvarenje u različitim strukturama oka.

Trovanje insekticidima organofosfatima

Klinički znaci trovanja organofosfatima su tremor mišića, grčevi, ukočenost praćena opštom slabošću životinje, pareza i paraliza. Periferni znaci su salivacija, preterano lučenje suza, učestalo mokrenje i defekacija, pjačana bronhijalna sekrecija, dispneja, bradikardija i bol u stomaku. Od ostalih znakova pojavljuje se: anksioznost, nemir, konvulzije, a u kasnijem toku depresije CNS i koma. Kod pasa se često javljaju poremećaji gastrointestinalnog trakta sa dijarejom, povraćanjem i bolovima u stomaku. Smrt nastaje kao posledica respiratornih poremećaja ili paralize respiratornih mišića.

Trovanje karbamatnim insekticidima

Karbamatni insekticidi su u veterini dostupni kao antiektoparazitici u raznim farmaceutskim formulacijama (kao praškovi, koncentrovane emulzije, sprejevi, šamponi, ogrlice protiv buva i krpelja). Koriste se u poljoprivredi za zaštitu bilja, a zbog zloupotrebe često su uzrok akutnog trovanja domaćih životinja, ptica, riba i divljih životinja.

U našoj zemlji najčešće se koristi preparat Furadan: njegov promet i upotreba zakonom su zabranjeni od 31. decembra 2013. godine, ali se on i dalje koristi za namerno trovanje pasa i mačaka. Reč je o izuzetno toksičnom karbamatnom jedinjenju koje dovodi do smrtnog ishoda u roku od nekoliko minuta, usled respiratorne insuficijencije. Klinički simptomi trovanja karbamatnim insekticidima su: tremor mišića, hipersalivacija praćena povraćanjem, bradikardija, konvulzije i otežano disanje, često mokrenje, pareza i paraliza. Klinički znaci trovanja karbamatnim insekticidima traju kraće u odnosu na trovanje organofosfatima.

Trovanje kreozanom

U poljoprivredi se koristi kao insekticid, herbicid i fungicid, a zbog svoje karakteristične žute boje poznat je kao "žuti prah“. Dominantni simptom je visoka temperatura koja dostiže 42 stepena Celzijusa. Javljaju se dispneja, konvulzije, koma i smrtni ishod. Smrt je najčešće posledica srčanog zastoja ili paralize respiratornog centra. Na kontakt životinje sa ovim jedinjenjem ukazuje promena boje dlake, kože i sluzokože psa intenzivne žute boje koja je prisutna nekoliko nedelja. Urin ima karakterističnu fluorescentnu žutu boju.

Trovanje metaldehidom - pužomorom

Metaldehid je pesticid koji je namenjen suzbijanju populacija puževa. Iako se ovim neurotoksičnim pesticidom obično otruju psi, trovanje je moguće i kod drugih domaćih i divljih životinja, a povezano je sa nepažljivim ili zlonamernim postavljanjem mamaca. Ovi "mekušcicidi" mogu da sadrže mekinje kako bi bili privlačniji puževima, ali na taj način postaju privlačniji i psima. Metaldehid preparati su obično u obliku plavo-zelenih granula sa blagim mirisom aldehida.

Simptomi trovanja javljaju se 10 minuta do nekoliko sati po konzumiranju, a najjači su sat do tri po gutanju. Blaži klinički znaci trovanja su: potištenost, pena na ustima, povraćanje, bol u stomaku, dijareja i grčenje mišića. Teški znaci trovanja "pužomorom" su: visoka temperatura (kada pređe 41,6 stepen C, za nekoliko minuta javlja se nekroza ćelija), pad krvnog pritiska, tahikardija, ubrzano disanje, dehidracija, hipertermija, slabljenje disanja, konvulzije, kontinuirani grčevi, koma i smrt zbog zastoja disanja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.