Albino, psi koji se retko viđaju i još teže nabavljaju

Čovekov najbolji prijatelj postoji u različitim rasama i veličinama, sa mnogobrojnim osobinama i karakteristikama.

Pege, dlačni pokrivač, boja očiju i tipovi kože čine pse jedinstvenim, a ima i onih koji su “unikatniji” od ostalih. Posebno su neobični albino psi.

Najtipičnije odlike albinizma

Dok su najtipičnije odlike albinizma kod kunića i glodara ružičaste šarenice, kod pasa nije tako.

Dr Stefani Pamfrej, pomoćnik profesora veterinarske oftalmologije na “Tufts Cummings School of Veterinary Medicine”, napominje da bi pravi znak albino pasa bio nedostatak pigmenta oko očiju.

„Većina pasa koji se smatraju “albino” imaju roze kožu oko očiju, a ne pigmentisanu kožu koja očima daje ružičasti izgled", kaže Pamfrej.

Iako je nemoguće potvrditi da je pas albino bez genetskog testiranja, “većina njih ima plave oči i ružičast nos”.

Psi sa belom dlakom i tamnim očima ili nosom ponekad zbunjuju ljude, jer liče na albino, ali ako nemaju ružičaste noseve i roze kožu oko očiju, oni nisu albino.

Retko se viđaju i teško nabavljaju

Ima vrlo malo pravih albino pasa. Da bi se pas smatrao albinom, moraju mu nedostajati geni neophodni za proizvodnju melanina, pigmenta odgovornog za boju kože i dlake. Međutim, postoje i drugi uzorci dlake koji se mogu “pobrkati” sa alibinizmom, kao što su merle i pibald uzorci. Oni su slični albinu, a najčešće se javljaju kod australijskih ovčara, doga, jazavičara i škotskih ovčara.

“Merle šare su nasleđene kao dominantna osobina, što znači da pas samo treba da dobije kopiju merle gena od jednog roditelja da bi imao isti takav “kaput”, napominje Pamfrej.

Albinizam se češće javlja kada psi imaju dve kopije recesivnog gena.

Pod većim su rizikom od zdravstvenih problema

Imati dve kopije merle gena može izazvati i druge genetske deformitete. Dr Margaret Kasal, vanredni profesor medicinske genetike na Fakultetu veterinarske medicine na Univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da su albino psi u većem riziku od brojnih zdravstvenih problema.

“Slično kao ljudi, albino psi su osetljivi na svetlost i mogu razviti rak kože“, kaže Kasal.

"Svaku kvržicu na koži, čir koji ne zarasta ili bilo koju promenu pratite i obavestite veterinara."

Pored osetljivosti na svetlost, albino psi posebno su skloni abnormalnostima čula vida koje se ne mogu popraviti. Osim minijaturnih očiju, pojavljuju se deformiteti sočiva, šarenice i beonjače, slab vid, pa čak i slepilo od rođenja.

Zahtevaju dodatnu negu

Sa većim rizikom od zdravstvenih problema, albino psi traže dodatnu negu, u vidu zaštite od sunca ili čak odeću u ledenim zimskim danima.

Njima i oči moraju biti zaštićene, pa ih ne treba preterano voditi u šetnju po jakom suncu. U tom smislu, nije neobično videti albino psa sa zatamnjenim zaštitnim naočarima.

Delimični albinizam

Pas može biti i delimično albino. Izvesni pigmetisani delovi mogu se pojaviti na nosu ili stomaku. Količina melanina koji se proizvede pri delimičnom albinizmu biće primetna, ali sasvim bleda.

Kraći životni vek

Možda najteži deo brige o albino psima i najtužnija činjenica je da žive kraće od drugih pasa.

Nepromenjen karakter

Iako se fizički razlikuju od drugih pasa i skloniji su bolestima, albino psi imaju karakter kao i drugi psi. Oni imaju nepromenjene osobine rase kojoj pripadaju i obično su prijateljski raspoloženi, energični i odani.

Imate li albino psa?

Podelite svoje iskustvo sa nama i pošaljite nam fotografije vašeg jedinstvenog i dragocenog ljubimca!

Pogledajte snimke ovih jedinstvenih, vernih, divnih pasa!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.