Tužno i neprijatno iskustvo vlasnika: Šta da radite ako vaš pas ugine u domu?

Ako vaš pas neočekivano ugine kod kuće, bez obzira na to da li je u pitanju kratkotrajna ili duža bolest, ili se radi o drugom uzroku smrti, situacija je podjednako teška.

Gubitak voljenog psa nanosi ogromnu bol i izaziva emocije izuzetno visokog intenziteta. Međutim, emocije moraju biti potisnute na neko vreme, da biste preduzeli hitne korake i odmah doneseli neke odluke.

Zakonska procedura

Najzvaničnija zakonska procedura koja se primenjuje u našoj zemlji u ovom trenutku je pozivanje službe Zoohigijene, bez obzira na to da li je kućni ljubimac uginuo u ambulanti, nakon intervencije, od posledica saobraćajne nesreće, zbog trovanja ili u domu, usled bolesti ili bilo kog drugog razloga. Na otvaranje Groblja za kućne ljubimce u Beogradu, na lokaciji u bloku 51, vlasnici kućnih ljubimaca će morati da sačekaju, s obzirom na to da izgradnja kolektivnog “počivališta” za životinje još traje. U našoj zemlji postoje krematorijumi za kućne ljubimce i, naravno, kao i dosad, mesta koja vlasnici izaberu za večnu kuću uginulih pasa i mačaka.

Rešavanje obaveza zbog iznenadne smrti vašeg psa može biti teško zbog prisustva emocija na visokom nivou. Zato sledite ove korake kako biste se što bezbolnije suočili sa dužnošću koja se ne sme odlagati.

Proverite situaciju

Jeste li sigurni da je vaš pas uginuo? Ako sumnjate, odnesite ga do najbližeg veterinara. Pokušajte da osetite otkucaje srca i puls. Možda ćete želeti da se izvrši kardiopulmonalna reanimacija (CPR) ili da veterinar pruži drugu vrstu prve pomoći ako mislite da je pas možda živ. Ukoliko još u domu shvatite da je pas uginuo, odnesete njegovo telo kod veterinara ili pozovite službu Zoohigijene.

Obaveze veterinara

Ako smrt ljubimca nastupi u uobičajenom radnom vremenu, veterinar će vam pomoći u svemu što treba obaviti. On će vas uputiti kome da se javite kako bi se obavio transport tela vašeg ljubimca (obično u krematorijum za životinje). U nekim zemljama, veterinar može odložiti telo ljubimca na par dana dok ne donosite odluku o tome kako ćete ispratiti ljubimca.

Pozovite pomoć

Smrt ljubimca nagoveštava teške trenutke koje ne morate proživljavati sami. Pozovite bliskog prijatelja ili člana porodice koji će vam pružiti emocionalnu podršku i pomoći da se izborite sa situacijom na najbrži, najpraktičniji i na nabezbolniji način. Ako smatrate da se sa novonastalom situacijom teško nosite, bilo fizički, bilo emocionalno, zamolite blisku osobu da vas odmeni u tim obavezama.

Rukovanje telom

Nije lepo pričati o ovome, ali možda ćete morati da uzimate i premeštate telo svog ljubimca. Ako planirate da ga sami sahranite, to ne možete uraditi odmah. Posmrtne ostatke vašeg psa ili mačke pravilno uskladištite, pogotovo ako planirate kremaciju ili pokop. Takva situacija izvesna je ukoliko ljubimac ugine usred noći ili ako je praznik. Služba Zoohigijene koja odmah izlazi na teren ili krematorijumi za životinje imaju telefonsku uslugu 24/7 za ovakve situacije. Najvažnije je da znate da se posmrtni ostaci preminulog ljubimca moraju ukloniti što pre.

Brutalna činjenica je da telo životinje počinje da se raspada odmah nakon smrti. Telo brzinom munje počinje da ispušta neprijatan miris i privlači insekte. Što je temperatura viša, telo se brže raspadanja. Rigor mortis, ukrućenje zglobova, obično počinje u roku od 10 minuta do tri sata nakon uginuća i može trajati čak 72 sata. Spoljašnja temperatura će uticati i na ovaj proces. U idealnom slučaju, ostacima će se pravilno rukovati pre pojave ukočenosti.

Priprema ostataka

Nosite rukavice dok rukujete telom vašeg psa, jer se nakon smrti često oslobađaju telesne tečnosti. Možda ćete želeti da očistite područja oko usta, genitalija i anusa ako primetite tečnost ili otpad. Dodatna telesna tečnost i/ili otpad oslobađa se kad se telo pomeri.

Nabavite staro ćebe, peškir ili posteljinu, dovoljno velike da se omotaju oko tela. Nabavite i plastičnu kesu za smeće (udvostručite ih ako je telo veliko ili su kese tanke). Na ćebe, peškir ili čaršav položite telo na bok, u sklupčani položaj, kao da pas spava. Ovo vas privremeno može umiriti i olakšati rukovanje telom. Čvrsto ga umotajte u tkaninu i ubacite u plastičnu kesu (po potrebi i više njih). Ovo moraju obaviti dve osobe ako je pas veliki. Zavežite kesu u siguran čvor ili je zalepite trakom. Ako se ostaci psa transportuju na udaljenije mesto, zalepite etiketu ili oznaku sa svojim imenom i imenom vašeg psa.

Posmrtne ostatke psa treba čuvati u zamrzivaču ili frižideru kod veterinara ili u krematorijumu dok se ne obavi sahrana ili kremacija. Ako ne možete da uskladištite ostatke ljubimca na ovaj način - ne možete da odnesete telo veterinaru ili zoohigijeni - možete da iskoristite garažu ili podrum. Ovo ne sme da traje duže od 4 do 6 sati, jer će neprijatan miris postati još jači i uvući se u dom. Upotrebite nekoliko plastičnih kesa u tu svrhu.

Zakopavanje tela

Ako želite da sahranite psa na svom imanju, raspitajte se o zakonskim dozvolama. U gradovima postoje zabrane sahranjivanja kućnih ljubimaca, ali se, budimo iskreni, one ipak obavljaju.

Pre sahrane, uklonite telo iz kese. Možete ga staviti u manji drveni sanduk ili kartonsku kutiju. Grob za ljubimca treba da bude dovoljno dubok. Izaberite neerodivnu lokaciju ili mesto koje po vašoj proceni neće biti prekopavano. Možda ćete želeti da postavite mali spomenik ili neko obeležje na grob vašeg ljubimca kako biste ga s vremena na vreme posetili i evocirali uspomene.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.