Da li ste znali da je vidraš jedan od najređih pasa na svetu i da u Srbiji nema nijednog odgajivača?

U svetu pasa, gde elegancija i funkcionalnost često dolaze u paru, vidraš stoji kao svedok nestale epohe. To je pas robusne građe i aristokratske prošlosti, prepoznatljiv po gustoj, razbarušenoj dlaci. Uzgajan je da bude neumorni lovac u vodi, sposoban da satima pliva kroz ledene britanske reke, prateći miris vidre koja mu je bila lukav i okretan protivnik.

Danas, kada se više ne lovi iz sporta, vidraš opstaje kao jedna od najređih rasa na svetu, čuvan od strane entuzijasta koji u njemu vide više od psa: vide istoriju, kulturu i karakter koji ne podleže trendovima.

Poreklo i istorijska uloga vidraša

Vidraš potiče iz srednjovekovne Engleske, a prvi zapisi o psima namenjenim lovu na vidre datiraju još iz 12. veka. Rasa je oblikovana ukrštanjem starih britanskih goniča, pre svega psa Svetog Huberta, sa psima koji su imali grubu i vodootpornu dlaku, najverovatnije francuskim grifonima i pojedinim tipovima terijera.

Glavna svrha vidraša (otterhound) bila je, kako ime kaže, lov na vidre (eng. otter). Ova praksa je bila popularna među engleskim aristokratama, naročito u 19. veku, kada su formirani zvanični Otter Hunt Clubs. Psi su išli uzvodno po tragovima vidre, plivali, ronili i često se borili sa plenom pod vodom. Nakon što su vidre postale zakonom zaštićene 1978. godine, vidraš je izgubio primarni zadatak, čime je započeo i njegov polagani nestanak sa kinološke scene.

Izgled i rasni standard vidraša

Vidraš je veliki pas gonič, impozantnog, dostojanstvenog i dobrodušnog izgleda. Prema Otterhound club of America, njegova pojava je mešavina robusnosti i rustične elegancije, sa dužom, masivnom glavom i gusto ošišanim obrvama i bradom koje mu daju "filozofsku" crtu. Njuška je pigmentisana, što utiče i na boju očiju. Tamnije pigmentisana njuška je u skladu sa tamnijim očima, i obrnuto. Uši su duge i opuštene uz glavu, sa prednjom ivicom koja se savija ka glavi. Vrat je snažan i pravilno prelazi u leđa: treba da bude dovoljne dužine da omogući psu da sledi trag. U grebenu su u proseku visoki 60–70 cm, dok im težina iznosi 35–54 kg, a pojedini mužjaci su neretko i masivniji. Ekstremiteti su im snažni, dlaka je gusta, gruba, masna na dodir i vodootporna pa je idealna za rad u vodi i vlažnim terenima. Donji sloj je vunast, a gornji hrapav i čupav. Boja vidraša može biti raznolika: od sivih i plavih tonova, preko boje pšenične, do crne sa paležom što nam ukazuje da ne postoji "idealna" boja, i da sve varijante dolaze u obzir. Rep je dugačak, sabljast, i uvek nošen visoko, poput zastave dok pas prati trag.

Karakter i ponašanje vidraša

Vidraš je veseo, nezavisan, strpljiv i pun entuzijazma. Njegov mirisni instinkt je među najsnažnijima u psećem svetu i porede ga sa psom Svetog Huberta. Ovo je pas koji, kada nanjuši trag, neće stati satima. Zato mu je potreban vlasnik koji razume lovački mentalitet: vidraš ne beži zato što je neposlušan, već zato što ga pokreće instinkt i izoštren njuh.

Vidraš voli vodu, blato, prirodu i ljude, ali nije napadno nežan: to je britanski džentlmen među psima, ljubazan, ali uzdržan. U kući je tih i pomalo lenj, a napolju je pun energije. Dobro se slaže sa decom i drugim psima, ali zbog izraženog lovačkog nagona ne treba ga ostaviti sa malim životinjama.

Zdravlje, uslovi držanja i potrebe vidraša

Vidraši su generalno zdravi psi, ali zbog male populacije i zatvorenog genetskog fonda postoji nekoliko naslednih problema poput displazije kukova i laktova, epilepsije, naslednih bolesti krvi (hemofilija B, Von Willebrandov sindrom), a kao i druge velike rase, mogu biti skloni torziji i dilataciji želuca (tzv. "uvrtanje stomaka"). Očekivani životni vek je 10–13 godina, sa pravilnom ishranom, kontrolisanim aktivnostima i redovnim veterinarskim nadzorom.

Vidraš nije pas za stan: potreban mu je prostran dom ili ograđeno dvorište gde može svakodnevno istraživati i koristiti svoj izoštren njuh. Ne voli samoću i uživa u druženju, ali nije napadan u traženju pažnje. Svaki potok, bara ili jezero predstavlja priliku za igru i kupanje, što ga ispunjava radošću i aktivnošću.

Zbog njegove inteligencije i upornosti, dresura mora biti dosledna i strpljiva, nikako gruba. Vidraš ne uči zbog poslušnosti, već iz radoznalosti i dobre volje.

Status i uzgoj vidraša: gotovo izumrla rasa

Danas je vidraš među najugroženijim rasama u svetu: u Velikoj Britaniji postoji manje od 1.000 jedinki, dok u Americi broj varira između 300–500.

U Srbiji trenutno nema registrovanih odgajivača vidraša, niti se rasa često sreće na izložbama. Uzgoj je moguć samo uz:

- uvoz iz matičnih zemalja (UK, SAD, Kanada, Holandija)

- registraciju pri Kinološkom savezu Srbije (KSS)

-prolazak uzgojnog pregleda, obavezni zdravstveni pregledi i testovi (uključujući HD i nasleđene bolesti krvi)

- obaveznu prijavu svakog legla.

S obzirom na ugrožen status vidraša, budući vlasnici u zemljama porekla podstiču se da aktivno doprinesu očuvanju rase. To podrazumeva odgovoran i pažljivo planiran uzgoj, kao i brigu o zdravlju i dobrobiti pasa, uključujući redovne zdravstvene preglede i testove na nasledne bolesti. Samo kroz ovakvu posvećenost mogu se održati osobine rase i osigurati njen opstanak za buduće generacije.

Vidraš nije pas za šetnju gradskim trotoarima, niti za sjaj Instagram fotografija. On je pas za mirne duše koji voli prirodu, za vlasnike koji ne traže savršenstvo već karakter, priču i toplu njušku čiji pogled govori više nego što laje. Vidraš je pas prošlog vremena koji traži mesto u sadašnjem, a kada ga nađe, daje se zauvek.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.