Tihi početak, bolan ishod: DISPLAZIJA KUKA, bolest zbog koje organizam GREŠI i stvara ovu OPASNOST

Displazija kukova kod pasa nije iznenadna povreda, niti bolest koja dolazi spolja: ona nastaje iznutra, tiho, postepeno i najčešće neprimetno. Iako je najvidljivija kada pas počne da šepa ili odbija da se penje stepenicama, stvarni početak leži u složenom neskladu između razvoja kostiju, ligamenata, hrskavice i pokreta u ranim mesecima života.

Ono što ovu bolest čini posebno podmuklom jeste to što se zglob kuka naizgled normalno formira kod šteneta, ali usled nestabilnosti između glave butne kosti i karlične čašice, dolazi do mikropomeranja i neželjenog trenja. Ta mehanička nestabilnost izaziva upalu, oštećuje hrskavicu i menja čitavu unutrašnju dinamiku zgloba. Kako pas raste, tako se i šteta gomila — i kad se simptomi konačno pojave, često je već nastupila sekundarna osteoartritična bolest, navodi National Library of Medicine.

Koreni bolesti: genetika, rast, ishrana

Displazija nije uzrokovana jednim faktorom. Genetika ima ogromnu ulogu — određene rase i krvne linije imaju predispoziciju za slabije formirane zglobove. Ali nasleđe nije presudno, već potencijal. Ishrana, brzina rasta i čak telesna masa tokom ranih meseci života mogu znatno uticati na to da li će predispozicija prerasti u kliničku bolest.

Prekomerni unos kalorija i brz rast povećavaju telesnu masu u trenutku kada su ligamenti još slabi, a kostur nije potpuno stabilizovan, što dodatno opterećuje zglob i ubrzava degeneraciju. Zato je kontrolisana ishrana štenadi velikih rasa presudna — ne radi se samo o težini, već o harmoniji rasta.

Kako se displazija razvija

Na mikroskopskom nivou, nestabilnost u zglobu pokreće čitav lanac biomehaničkih i biohemijskih promena. Tkivo koje bi trebalo da bude glatko i elastično postaje upaljeno, neravno i bolno. Hrskavica puca, a telo reaguje formiranjem nove, nepravilne kosti oko zgloba. U pokušaju da stabilizuje zglob, organizam stvara izrasline koje dodatno umanjuju pokretljivost i uzrokuju još jači bol.

Taj proces je suština osteoartritisa koji prati displaziju u kasnijim fazama. Zbog toga je rana intervencija — čak i pre pojave očiglednih simptoma — najvažnija.

Dijagnoza: kad simptomi postanu vidljivi, bolest je već odmakla

Iako postoje psi sa teškim oblikom displazije koji ne pokazuju simptome, i oni sa blagom nestabilnošću koji pate od izraženog bola, rendgenski snimak ostaje zlatni standard dijagnoze. Međutim, obični snimci u mirovanju ne govore sve. Koriste se i tzv. dinamičke tehnike (kao PennHIP), koje mere realnu pokretljivost i stabilnost zgloba - mnogo pre nego što se pojavi artritis.

Važno je napomenuti da simptomi — kao što su šepanje, krutost, odbijanje trčanja ili penjanja — nisu proporcionalni stepenu oštećenja. Zato u dijagnostikovanju treba kombinovati klinički pregled, snimanje i posmatranje ponašanja psa.

Savremeni individualni pristupi lečenju

Lečenje zavisi od uzrasta psa, stepena displazije, prisustva osteoartritisa i životnih navika. Kod mladih pasa, ako se otkrije na vreme, mogu se primeniti preventivne operacije koje usmeravaju pravilan razvoj zgloba (poput pubične simfiziodeze ili trostruke osteotomije karlice). Kod odraslih pasa sa bolom i degenerativnim promenama, cilj je kontrola simptoma i poboljšanje funkcionalnosti. To uključuje kontrolu telesne mase (najvažnija mera), fizioterapiju i plivanje, za jačanje mišićne mase, lekove protiv bolova i upala, suplementaciju glukozaminom i omega-3 kiselinama, i u težim slučajevima — hirurške zahvate, uključujući totalnu zamenu kuka.

Jedna od najmodernijih opcija u razvoju su i biološke terapije — poput intraartikularne primene matičnih ćelija ili faktora rasta, koje ciljaju na regeneraciju oštećenog tkiva umesto pukog ublažavanja simptoma.

Prevencija počinje još pre rođenja

Iako ne postoji garancija da se bolest može potpuno sprečiti, mnogo toga se može učiniti da se rizik smanji. Odgovorno parenje, genetski skrining, kontrolisani uzgoj, pravilna ishrana štenaca, izbegavanje prekomerne telesne mase i preuranjenog intenzivnog treninga u rastu — sve su to faktori koji dugoročno prave razliku.

Displazija kukova nije presuda, ali jeste poziv na znanje i odgovornost. Kada se razume njen tihi, ali razorni tok, postaje jasno da rana pažnja i pravilna nega mogu učiniti ogromnu razliku. To nije bolest koju možemo sprečiti, ali jeste ona u kojoj pravovremena reakcija često odlučuje o tome da li će pas živeti punim korakom — ili u senci bola.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.