Rase za koje verovatno nikada niste čuli: Jedna ima krivu kičmu, druga 6 prstiju, treća liči na staru krpu

B. P.
B. P.    
Čitanje: oko 7 min.
  • 0

Ako postoji neosporna činjenica o psima, to je da su oni čovekovi najbolji prijatelji što se potvrđuje u mnogim situacijama. Ali, znate li da, prema Međunarodnoj kinološkoj federaciji (FCI), u svetu postoji najmanje 356 priznatih rasa pasa? Svaka od njih ima svoje karakteristike i osobine koje ih izdvajaju od stotina drugih. Neke rase su sportske, neke su radne, a mnoge su izvanredni porodični ljubimci.

Od mnogih poznatih rasa, verovatno možete odmah da vizuelizujete čivavu, nemačkog ovčara, labradora... Ipak, postoji mnogo manje poznatih rasa koje se "kriju" u senci: za njih mnogi ljubitelji pasa nikad nisu čuli ili su o njima slušali a ne znaju kako izgledaju.

Evo samo nekih predstavnika rasa o kojima se malo zna, piše Cuteness.

Belgijski lakenoa

Belgijski lakenoa Belgijski lakenoa Foto: Shutterstick/Marry Kolesnik

Američki kinološki savez (AKC) nije priznao belgijskog lakenou kao rasu sve do 2020. godine. On nije nova rasa, samo nije dovoljno izlagan kao varijetet belgijskog ovčara. Belgijski lakenoa je veoma inteligentan i otporan pas koji je u Drugom svetskom ratu bio savršen za slanje poruka saveznicima, čak i na bojnim poljima.

Procenjuje se da u svetu ima samo oko 1.000 lakenoa. Ipak, ovi psi nisu za svakoga, jer im je potrebna redovna vežba i stalno angažovanje u takmičarskim sportovima i radu. U nedostatku sporta ili posla kome su posvećeni potreban im je aktivan vlasnik koji može da ih umori.

Mudi

Mudi Mudi Foto: Shutterstock/Jurra8

Poreklom iz Mađarske, mudi je pas sa farme koji mora da ima zadatke i da uvek bude zauzet. U razaranjima posle Drugog svetskog rata, mađarske rase pumi, puli pa i mudi skoro su desetkovani. Iako su 60-ih godina donekle oživele, one se i dalje smatraju retkim rasama, sa oko 3.000 do 4.000 predstavnika u svetu, prvenstveno u zemlji porekla.

Osim što je čuvar stada, mudi obavlja i spektakularan posao u kontroli štetočina, jer ima snažan nagon za plenom i dobro se slaže sa drugim životinjama, a ističe se u misijama potrage i spasavanja. Preporučuje se samo iskusnim vlasnicima.

Bolonjski pas

Bolonjski pas Foto: Shutterstock

U svetu postoji više od deset malih, belih rasa pasa, a jedna od malobrojnih iz ove kategorije je bolonjski pas. Rasa je dugo bila omiljena među evropskim plemstvom, posebno u Italiji, ali kad je aristokratija počela da nestaje, i bolonjski psi su sledili njihov primer. Uprkos naporima entuzijasta da spasu rasu, ona još nije široko poznata. To je graciozan i lep pas iz porodice bišona i obično se ukršta sa drugim rasama.

Ako radite od kuće, bolonjski pas je kao stvoren za vas. Poslušan i povremeno razigran, satima će sedeti pored vas. On pati od anksioznosti odvajanja pa ne treba da bude ljubimac ljudi koji do kasno rade. Bolonjski pas se ne linja i ima veoma dugačak životni vek.

Dendi dinmont terijer

Dendi dinmont terijer Foto: Shutterstock/Francine parent

Prava retkost, dendi dinmont terijer je škotska rasa koja postoji oko 400 godina i od psa za lov postao je pas pratilac. Od ostalih terijera se razlikuje po velikoj, kupolastoj glavi i zakrivljenoj kičmi. Dendi dinmont je mali pas velikog karaktera, neustrašiv i pametan, ali tvrdoglav što može dovesti do problema sa treningom, ako vlasnik nije dosledan.

Bergamski pastirski pas

Bergamski ovčar Bergamski ovčar Foto: Shutterstock/volofin

Jedna od retkih rasa čija dlaka liči na staru istrošenu krpu. Rasa je stara stotinama godina, ali relativno neotkrivena van Italije. Njegova dlaka može izgledati kao noćna mora za vlasnika, ali kada se potpuno razvije, potrebno je malo nege uz nekoliko kupanja godišnje. Dlaka se sastoji od poddlake, vunene spoljne dlake i sloja između koji je grub i zove se kozja dlaka, a pas na prvi pogled izgleda kao prekriven dredovima. Njegovo krzno ne izaziva pregrevanje leti, naprotiv: ono hladi psa čak i na visokim temperaturama.

Barzoj

Ruski hrt barzoj Foto: Pixabay/bob63

Barzoj je starija rasa pasa sa nasleđem koje datira iz 17. veka, dok je živeo sa aristokratijom. Prvobitno nazvan ruski vučiji hrt, barzoj je doživeo promenu imena 1936. godine, posle mnogih kontroverzi. Hrt koji koristi svoj vid i brzinu za lov, uzgojen je od arapskih hrtova što je rezultiralo uglađenim tipom tela. Korišćen je za lov na lisice, zečeve i vukove. Barzoj je odličan u agiliti sportovima. Populacija barzoja se smanjila naročito posle ruske revolucije i pošto su postojala ograničenja u njegovoj mogućnosti da napusti granice zemlje, retko je viđan, ali je početkom 20. veka postao cenjena i popularan.

Slugi

Slugi Slugi Foto: Shutterstock/iliya Kulianionak

Slugi je gonič koji se uzgaja za lov na divljač, pre svega na lisice, zečeve, gazele, pa čak i šakale. Rasa možda datira iz 8.000 godina pre nove ere, severnoafričkog je porekla i navikla je na život u pustinjskim regionima, pa je veoma otporna. Smatra se retkom rasom, jer se za nju nije dugo znalo izvan Severne Afrike.

Slugi je preživeo Drugi svetski rat, epidemiju besnila i zabranu lova na hrtove u Alžiru i Maroku, dve zemlje u kojima je rasa bila istaknuta. Njegov broj je značajno opao nakon ovih događaja, sve dok entuzijasti nisu preduzeli napore da ga ožive. Brz i okretan, slugi se pojavljuje na takmičenjima i jedna je od najbržih rasa pasa na svetu.

Holandski prepeličar

Holandski prepeličar Holandski prepeličar Foto: Shutterstock/Max Jongkoen

Rasa holandskog porekla koja se koristi za rad u vodi, pokazivanje i vađenje divljači i ističe se zbog sposobnosti da bude dobra u više zadataka. Postoji oko 6.000 ovih pasa širom sveta, što ih čini jednim od najređih rasa. FCI ga priznaje kao deo 7. grupe. Iako je nezavisan, često upada u nevolje zbog radoznalosti. Dosledna obuka je neophodna jer ima veliki nagon za plenom i verovatno će provesti dosta vremena napolju, pokušavajući da iskopa štetočine.

Izraelski ovčar

Izraelski ovčar Izraelski pas Foto: Shutzterstock/Photographer Lili

Nekada svestrani pas koji se koristio u vreme rata, izraelski ovčar danas je uglavnom kućni ljubimac. Rasa postoji na Bliskom istoku od pradavnih vremena, ali nije mnogo poznata van zemlje porekla.

Veoma je inteligentan, pa je tokom Drugog svetskog rata korišćen za otkrivanje mina, praćenje i dostavljanje poruka, a posle je imao ulogu čuvara stada i domova. Poznat je kao kućni ljubimac koji ne voli da bude besposlen. To je pomalo tvrdoglava rasa koja je zadržala opreznost i ima veliki nagon za plenom, pa nije dobar izbor za porodice sa malom decom.

Vidraš

Vidraš Vidraš Foto: Shutterstock/sirtravelalot

Vidraš je jedan od najređih pasa na svetu, sa manje od 1.000 postojećih predstavnika. Iako podseća na mešance sa kojima se ukršta, to je čistokrvni pas koji je prvobitno imao zadatak da lovi rečne vidre. U 70-im godinama 20. veka skoro je nestao. Rasa je poznata po izuzetnoj veštini praćenja, zahvaljujući osetljivom čulu mirisa. Ima dvostruku dlaku, sa vodootpornom poddlakom i grubom spoljašnjom dlakom: njegov dlačni prekrivač ga održava hladnim leti i toplim zimi. Ovog psa ne treba šišati, pogotovo ga ne treba brijati, jer to može dovesti do povećanog rizika od pregrevanja.

Vidraš je veseo i krupan pas koji uživa da sedne u krilo svakome, pa treba nadgledati njegovu igru sa decom.

Norveški lovac

Norveški lundehund Foto: Shutterstock

Jedan od najređih pasa od svih, norveški "lundehund" odnosno lovac, liči na lisicu i uzgajan je sa isključivom svrhom lova na pafina, crno-belu morsku pticu sa šarenim kljunom. Neki pafini su zaštićene vrste, što znači da ljudi više ne mogu da ih love, pa je broj norveških lovaca opao u svetu. Norveški lovac je redak kao rasa i često je na dnu liste popularnosti i broja registrovanih svake godine.

Ovaj pas ima šest prstiju na svakoj nozi, od kojih dva deluju kao palčevi kod čoveka. Dodatni prsti daju mu dodatnu snagu za vuču. Rasa, poznata po tome što je pre mnogo godina kopala jame za lov na pafine, može da kontroliše svoje uši tako što zatvara ušne kanale kako bi sprečila da ostaci i voda uđu unutra i izazovu iritaciju ili zdravstvene probleme. Ovaj pas je veoma fleksibilan, što mu omogućava da se spretno zavlači u jazbine.

Kai ken

Kai ken Kai ken Foto: Shutterstock/Isuruwije

Kai ken je autohtona japanska rasa pasa, jedna od samo šest koja potiče iz Azije. Redak je čak i u matičnoj zemlji, gde je proglašena prirodnom retkošću. Nejasno je zašto ima malo pasa ove rase, jer je privrženiji ljudima u odnosu na rase šiba inu i akita inu. Ova rasa se u Japanu zove tora inu.

Kai ken se koristi za lov na divljač u japanskim planinama i jedinstven je po sposobnosti penjanja na drveće u potrazi za plenom. Štenci imaju crnu dlaku, a u odraslom dobu, kai ken ima tigrastu dlaku koja može biti crna, crvena ili braon, što mu pomaže da se stopi sa okolinom. To je veoma čist pas koji zahteva minimalno održavanje.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Tu, tu, malo levo: Šiba inu na tretmanu relaksacije gluteus maksimusa

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari