Alopekis, grčki "parija" pas koji liči na lisicu: Iako je na pragu izumiranja, još nije priznat kao rasa

Alopekisa mnogi ne smatraju rasom, već vrstom malih grčkih pasa nalik lisicama koji su, kako se veruje, potekli od izumrle rase sa Balkanskog poluostrva. Nažalost, alopekis je gotovo izumro, iako je Svetska kinološka federacija još nije priznala ovu rasu.

Ime "alopekis" potiče od grčke reči "alopek" što znači lisica, sa kojom se ovaj pas često poredi zbog izgleda i okretnih pokreta. Preostali alopekisi i njihovi potomci viđaju se u severnoj Grčkoj, često u varijetetu dugodlakih kokona koji lutaju i smetaju turistima.

Mali krug poštovaoca alopekisa nastoji da održi njegovu populaciju i radi na tome da Grčki kinološki savez konačno prizna ovu rasu koja je još daleko od priznavanja kad je u pitanju FCI. Iako potomci alopekisa slobodno žive kao lutalice, sve ih je manje: legla ovih pasa su malobrojna, a većina štenaca ugine u prvoj godini života. Tipične mediteranske bolesti pasa, poput lišmanioze, predstavljaju veliki problem za populaciju alopekisa od kojih su mnogi sterilisani u nastojanju da se u Grčkoj smanji broj lutalica na grčkim ulicama.

Pojedini ljubitelji ove stare grčke rase smatraju da je alopekis zapravo manji kratkodlaki varijetet rase kokoni. Kokoni je prepoznat u Grčkom kinološkom savezu, ali ga nije priznao FCI niti druge svetske kinološke organizacije. Kokoni i alopekis imaju sličnu istoriju, ali ih kinologija svrstava u dve različite rase sa različitim karakteristikama.

To su mali, živahni i prilagodljivi psi čiji je životni vek od 12 do 15 godina. U prošlosti su bili pomoćnici lovaca i pratili su mali plen, poput zečeva i lisica. Agilni, brzi, oštrih čula, alopekisi su bili lojalni i zaštitnički raspoloženi, pa su osim lovaca imali ulogu čuvara i bili cenjeni zbog sposobnosti da zaštite vlasnika i imovinu.

Alopekisovi potomci su dobri kućni ljubimci: prijateljski su raspoloženi i privrženi porodici, pogotovo deci, ali su dobri sa drugim psima, ali ne i sa manjim kućnim ljubimcima glodarima koje su hvatali u prošlosti.

Rasa alopekis se često kategoriše kao "parija pas" ili "primitivna rasa". Ovi psi imaju drevno poreklo i karakteriše ih prirodan i nepromenjen izgled tokom vekova. Parija psi su slobodni, izdržljivi i prilagođeni prirodnom okruženju, sa razvijenim osobinama koje im omogućavaju da prežive u svojim regionima bez preterane ljudske intervencije.

Mali grčki pas alopekis je visok oko 20 do 30 cm u grebenu i težak između 3 i 7 kilograma. Njegova dlaka - srednje duga ili kratka - ne zahteva mnogo nege, a viđa se u crnoj, beloj, krem, žućkastoj i raznim kombinacijama boja.

Alopekis je dobroćudan i prijateljski raspoložen prema ljudima koje poznaje, a rezervisan prema strancima. Njegova socijalizacija je veoma važna i sprovodi se od najranijeg uzrasta, bez obzira na dobar temperament: reakcije na nepoznate ljude ili druge pse može da bude njegov veliki problem.

Ovaj pas ima mnogo energije, ali nije zahtevan u pogledu aktivnosti, pa su mu svakodnevna šetnja i igra sa članovima porodice dovoljne da bude zdrav i srećan.

Iako postoji malo podataka o zdravstvenim problemima alopekisa, najčešća oboljenja su: displazija kukova i laktova, gojaznost i alergije. Njegova ishrana treba da bude visokoenergetska, ali količinski određena, jer je ovaj pas sklon gojenju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.