Rase pasa koje su na dnu svih lista: NISU POPULARNI i cenjeni, iako su retki i KOŠTAJU BRDO PARA

Sudeći prema mnogim "dogi" listama, oformljenim na osnovu analiza i rezultata prikupljenih sa interneta, psi nesumnjivo jesu najpopularniji kućni ljubimci, ali...

Pojedine rase pasa nikako nisu prirasle srcima ljubitelja životinja. Popularnost neke rase ne zasniva se na tome da li je zabavna, pametna ili lepa i ne znači da je lošija u odnosu na druge.

Razlozi zbog kojih su neki psi manje cenjeni nisu uvek jasni, ali postoji mnogo faktora koji doprinose takvoj njihovoj reputaciji. U nekim slučajevima rasa može biti retka i samim tim neprikladna kao kućni ljubimac. Pojedine rase pasa su uzgajane za poslove koji su zastareli, što ih čini manje poželjnim.

Norveški lovac na ptice, jedna od najmanje popularnih rasa pasa, uzgajan je da izvlači žive pafine sa strmih litica u Norveškoj. Ovi psi imaju jedinstvene karakteristike specifične za posao, uključujući šest prstiju na svakoj nozi, dodatni zglob u vratu koji im omogućava da savijaju glavu unazad i fleksibilna ramena koja dopuštaju da im se prednje noge šire u stranu. Populacija ovog psa naglo je opala kada su farmeri umesto pasa počeli da koriste mreže za hvatanje pafina, a i vlada je nametnula porez na ovog psa koji je postao preskup za mnoge Norvežane. Uprkos naporima da se zaštiti rasa, trenutno postoji manje od 2.000 norveških ptičara u svetu.

Istu sudbinu dele engleski lisičar i njegov američki "kolega": ovi psi imaju dugu istoriju specifičnih poslova. Engleski lisičar prvobitno je lovio jelene, a potom se specijalizovao za crvene lisice. Bogati plemići držali su čopore ovih pasa na imanjima da bi lovili lisice, ali je ovaj sport zabranjen, pa je i potreba za držanjem lisičara prestala. Ove rase nisu bile prikladne kao kućni ili porodični ljubimci, jer imaju izuzetno visok nagon za plenom koje i najbolja obuka nije mogla da potisne. Potrebno im je mnogo vežbanja da ne bi postali destruktivni, a njihov nagon i energija nikako ne odgovaraju većini vlasnika ni dresera. Osim toga, engleski i američki lisičar imaju izuzetno jak lavež koji se luje na udaljenosti od nekoliko kilometara.

Pojedine niskorangirane rase pasa su veoma retke i cenjene, ali su ipak nepopularne, čak i u zemljama nastanka, kao što je slučaj sa rasom slugi. Vitki pas iz severnoafričkih pustinjskih regiona Magreba prvobitno je lovio divlje svinje, zečeve, šakale i jelene i bio je veoma cenjen zbog izdržljivosti i brzine. Ali, lov sa psima je postao ilegalan u Maroku i Alžiru, pa je iz brojnih razloga, uključujući zabranu lova i epidemiju besnila, slugi skoro potpuno nestao.

Nije sasvim jasno zašto neke rase sa ove liste nisu popularne, a među njima i češki terijer je primer rase koja je stvorena za lov, lako se obučava i majstor je za zavlačenje u lisičije jazbine, ali je i u ulozi kućnog ljubimca poželjan, jer je dobar sa porodicom i decom. Češki terijer je živahan, energičan i avanturistički raspoložen pas koji zahteva dosta fizičke i mentalne vežbe, ali i sa ovoliko pozitivnih osobina, još nije široko tražen kao ljubimac.

Mnoge rase sa liste su nepoznate širom javnosti, nadživele su svoje "profesije" ili nisu pogodni za kućne ljubimce. Kanaanski pas je jedan od opreznih i veoma brzih pasa, koji je uz to i izuzetno inteligentan. Prema strancima je sumnjičav i uvek spreman za odbranu, ali nikada ne napada prvi. Potencijalnog neprijatelja najavljuje glasnim lajanjem i naizgled nije mnogo prijateljski raspoložen, ali je vlasniku i članovima porodice potpuno odan. Prirodno je oprezan prema nepoznatim životinjama, ali ako ima odgovarajuću socijalizaciju, pouzdan je drugar drugim psima i malim životinjama.

Veliki vendski grifon baset je još jedna nepopularna rasa pasa. Pripada lovačkim rasama pasa i potiče iz područja Vendee u zapadnoj Francuskoj. Mali je, brz, uporan, hrabar i strastven lovac. Njega često pogrešno smatraju čupavim basetom, ali oni su potpuno različite rase. Ovaj pas je odličan porodični ljubimac i uživa u druženju sa ljudima i drugim psima, ne voli da bude sam i voli da se igra.

Azavak je rasa iz zapadne Afrike i nekada je živeo sa nomadskim narodom Tuarega u pustinji Sahare. Odgajan je za lov na brz plen kao što su gazele: ima vitku i atletsku građu i izuzetno je okretan. Njegova inteligencija i odanost porodici čine ga izuzetnim, on brzo uči i ističe se u psećim sportovima. Iako ima divan temperament, azavak ima i mnogo energije, pa mora biti u ograđenom prostoru. Odličan je kao pratilac za trčanje i planinarenje.

Harijer je srednje veliki pas, jedna od najstarijih rasa goniča, prijateljska rasa koja se često smatra manjom verzijom engleskog lisičara. To je pas orijentisan na čopor i potrebno mu je nogo druženja. Rasa je energična, lojalna i privržena i smatra se najboljom za aktivne porodice. Poznat po izdržljivosti, harijer je najsrećniji kada se bavi aktivnostima na otvorenom poput planinarenja ili trčanja.

Elegantni sicilijanski hrt je drevni atletski lovac koji je podlegao modernom vremenu i više nije tražen. To je pas blage naravi kome je potrebno malo nege, odan je i veoma nežan. Ovi antički psi su uleteli u 21. vek relativno nepromenjeni prolaznim hirovima i maštarijama.

Lista manje popularnih rasa pasa ovde se ne završava: na spisku su i poljski nizijski ovčar, belgijski lakenoa, bergamaski pastirski pas, finski špic, irski crveni i beli seter, imalski terijer, holandski prepeličar, plotov gonič, faraonski pas... Još jedan razlog zbog koga "psi sa dna liste" nisu popularni je i to što su novopriznati ili tek treba da se nađu na kinološkim listama. Mnoge rase su autohtone u zemlji postanka i nisu stekle globalno priznanje, dok su druge izbledele iz popularnosti jer je njihova primarna svrha zastarela.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.