"Novi strah nikad ne potiskuje stari": Doktorka Kovač pojašnjava kako da pomognete anksioznom psu

Ako ste nekad primetili psa sa žutom mašnom ili maramom i pomislili kako je veoma simpatičan, te poželeli da ga pomazite, verovatno niste znali da upravo ova boja ukazuje na ljubimca koji ima problem sa anksioznošću i reaktivnošću.

Da, dobro ste pročitali: iako su ova stanja doskoro bila rezervisana samo za ljude, neki strahovi su i te kako prisutni i kod kućnih ljubimaca. Pojedini ljubitelji životinja dosetili su se kako da im pomognu i tako je 2012. godine nastao projekat "Žuti pas", a svaki 20. mart obeležava se kao Dan žutih pasa.

Preporučujemo

Tim povodom razgovarali smo sa Dunjom Kovač, doktorkom veterinarske medicine i bihejvioriskinjom u Pet Institutu - bihejvioralnom Centru za kućne ljubimce, koja naglašava da ,,pas koji je ujedljiv ili agresivan nije žuti pas".

"Kategorije koje potpadaju pod žute pse mogu biti štenci, druga kategorija su psi koji su u treningu, treba da postanu vodiči i pomagači, kao i asocijalni psi koji nisu agresivni ali su pod stresom, zatim stariji psi koji slabo vide ili psi koji se oporavljaju nakon operacije", priča doktorka za "Ljubimce" i dodaje da projekat "Žuti pas" nije "vlasničko spiranje od odgovornosti".

Anksioznost kod pasa je stanje konstantne strepnje: psi koji pate od nje često strahuju da ih vlasnici ne ostave, što naposletku najčešće i jeste razlog zbog koga vlasnici odbacuju svoje ljubimce.

Doktorka Kovač je aktivna zastupnica projekta "Žuti pas" o kome nažalost zna mali broj ljudi u Srbiji.

"Projekat je uspešan samo onoliko koliko ljudi zna o njemu", dodaje ona.

Foto: Shutterstock/enna8982

Problem je u generalizovanju strahova

Na pitanje ,,da li je moguće raditi na prevazilaženju strahova kod pasa", dr Kovač poručuje da sve zavisi od starosti psa, a veliki problem je i u tome što se strahovi generalizuju.

"Sve zavisi od starosti psa: mnogo je lakše raditi sa štenetom i mladim psima, jer imaju manje učvršćenih oblika ponašanja. Kod starijih pasa je to preraslo u naglašeni strah, fobiju, i tada je mnogo teže", dodaje doktorka.

Za početak, stručno lice mora da dijagnostikuje vrstu i stepen straha.

"Problem je u tome što se strahovi generalizuju: pas se boji jedne stvari, a može početi da se plaši sličnih strahova", dodaje ona.

Kako priča dr Kovač za "Ljubimce", strahovi se kod pasa nadograđuju. Pas se u početku boji jedne stvari, a ono što je važno je da "sledeći strah nikad ne anulira drugi".

"Veoma je teško raditi sa ovim psima, jer ih je teško uhvatiti", ističe Kovač, dodajući da se na osnovu toga za svakog psa kreira individualni pristup.

Takođe, kako priča doktorka Kovač, rad sa psima koji imaju strahove je dugotrajan, a garancije izlečenja nažalost ne postoje.

"Ishod je neizvestan", kaže doktorka za "Ljubimce".

Foto: Shutterstock/kasefoto

Rušimo mit: Da li su manji psi agresivniji?

Ovaj povod iskoristili smo da pitamo doktorku Kovač da li su manji psi zaista agresivniji, a njen odgovor ukazuje na to da, kao i mnogim slučajevima, ključnu ulogu ima vlasnik.

"Vlasnici malih pasa prave grešku, jer ih više štite, pa ovi ljubimci postaju prezaštićeni. Ne puštaju ih da budu psi. Prezaštićenim malim psima nedostaje socijalizacija i zaštitničkim ponašanjem kod njih samo razvijamo neke strahove", poručuje Kovač i dodaje da su vlasnici velikih rasa svesniji da imaju velike ljubimce koje moraju da drže pod kontrolom i da ih pravilno vaspitavaju.

(Telegraf Ljubimci)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.