Gmizavci ne traže vodu kao drugi ljubimci: Skriveni SIMPTOMI DEHIDRACIJE koje vlasnici često ignorišu

Dehidracija kod gmizavaca u terarijumu nije samo prolazni manjak vode u organizmu, već stanje koje može poremetiti čitav niz fizioloških procesa i dovesti do ozbiljnih posledica ako se ne prepozna na vreme. Za razliku od sisara, gmizavci ne pokazuju jasne znakove žeđi, niti će uvek aktivno tražiti vodu iz posude. Njihov način unosa vode zavisi od vrste, prirodnog staništa i uslova u kojima se drže, pa upravo tu najčešće nastaje problem u kućnim uslovima.

Voda je kod gmizavaca ključna za održavanje zapremine krvi, pravilno funkcionisanje bubrega, varenje i izlučivanje metaboličkih otpada. Posebno je značajna za proces izlučivanja azotnih materija, koje se kod većine gmizavaca izbacuju u obliku urata – bele, pastozne komponente izmeta. Kada organizam nema dovoljno tečnosti, urati postaju gušći, zrnasti ili čak kristalizovani. Takvo stanje može opteretiti bubrege i dovesti do njihovog oštećenja, a u težim slučajevima i do gihta, odnosno taloženja kristala mokraćne kiseline u tkivima i zglobovima.

Postoje razlike između akutne i hronične dehidracije. Akutna dehidracija nastaje naglo, usled naglog gubitka tečnosti ili izostanka unosa vode, i može dovesti do slabosti, kolapsa i poremećaja rada organa. Hronična dehidracija je podmuklija: ona se razvija postepeno, često bez dramatičnih simptoma, ali dugoročno slabi organizam, usporava metabolizam i smanjuje otpornost na infekcije. U takvim slučajevima vlasnik može primetiti sporije presvlačenje kože, zadržavanje stare kože, smanjen apetit i opštu letargiju.

Jedan od prvih spoljašnjih znakova dehidracije jeste promena izgleda kože. Koža može delovati suvlje, manje elastično, sa blagim naborima koji se sporije vraćaju u prvobitni položaj. Oči mogu izgledati blago uvučeno ili „upaljeno“. Kod vrsta koje normalno imaju jasno definisane, glatke krljušti, površina može postati matirana ili ispucala. Kod zmija i guštera često dolazi do problema sa pravilnim presvlačenjem kože – presvlačenje postaje nekompletno, a delovi stare kože ostaju zalepljeni, naročito oko očiju i prstiju.

Uzrok dehidracije u terarijumu najčešće nije samo nedostatak vode u posudi. Kod brojnih gmizavaca unos tečnosti vezan je za vlagu iz okruženja i sadržaj hrane. Bez odgovarajuće vlažnosti i prilagođenih uslova, kod ovih vrsta se postepeno razvija manjak tečnosti u organizmu. Pustinjske vrste jesu prilagođene suvljoj klimi, ali i njima je voda neophodna. U prirodi one koriste jutarnju rosu, vlagu iz podloge ili tečnost iz plena. U zatvorenim uslovima, previše suva podloga i nedostatak mikroizvora vlage mogu dovesti do istog problema.

Vlažnost vazduha ima presudan značaj. Niska relativna vlažnost, naročito kod tropskih vrsta, dovodi do ubrzanog isparavanja vode iz organizma. Istovremeno, previsoka temperatura bez adekvatnog izvora vode dodatno pojačava gubitak tečnosti. Neadekvatan izbor podloge takođe može doprineti dehidraciji – supstrati koji ne zadržavaju vlagu ne omogućavaju stvaranje mikroklime kakva postoji u prirodnom staništu.

U slučaju blaže dehidracije, poboljšanje uslova često daje rezultate. Povećanje vlažnosti, češće orošavanje, postavljanje sistema kapanja ili obezbeđivanje vlažne komore mogu pomoći da se stanje stabilizuje. Kod zmija i kornjača, potapanje u plitku, mlaku vodu može podstaći unos tečnosti i stimulisati pražnjenje creva. Međutim, kod težih slučajeva, naročito ako su prisutni izražena letargija, izostanak defekacije ili izrazito zadebljani urati, neophodna je veterinarska intervencija. U takvim situacijama primenjuje se potkožna ili intravenska rehidratacija, jer oralni unos više nije dovoljan.

Prevencija je daleko jednostavnija od lečenja. Pravilno održavanje vlažnosti uz pomoć higrometra, redovno menjanje vode, prilagođavanje temperature i izbor odgovarajuće podloge ključni su faktori. Ishrana takođe igra ulogu, jer mnogi gmizavci značajan deo tečnosti dobijaju iz plena ili svežih biljaka. Razumevanje prirodnog porekla vrste pomaže u stvaranju adekvatnih uslova – ono što je dovoljno za jednu vrstu može biti nedovoljno za drugu.

Dehidracija kod gmizavaca nije uvek dramatična i očigledna, ali njene posledice mogu biti ozbiljne i dugotrajne. Pažljivo posmatranje izgleda kože, očiju, kvaliteta izmeta i ponašanja omogućava rano prepoznavanje problema. Kada se obezbede stabilni i prirodnim uslovima prilagođeni parametri u terarijumu, organizam gmizavca ima sposobnost da održava ravnotežu tečnosti i funkcioniše bez opterećenja. Upravo u toj ravnoteži između temperature, vlažnosti i pravilne nege leži osnova dugoročnog zdravlja reptilskih ljubimaca.

(Telegraf.rs/The bio dude)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.