Kornjače nemaju uši, ali mogu da čuju, i ne "progovaraju" ali sve razumeju: Kako one pričaju?

Foto: Shutterstock//Sunchai

Komunikacija među kornjačama dugo je bila nepoznanica mnogih ljubitelja ovih životinja, jer je specifična i razlikuje se u zavisnosti od vrste. Svi ovi gmizavci imaju svoj način "razgovora", kako međusobno, tako i sa drugim vrstama. Uprkos tome što nemaju uši, neke vrste kornjača ispuštaju zvuke kroz usta, obično prilikom parenja, ali je njihov primarni način komunikacije dodir i govor tela.

Način na koji kornjača kućni ljubimac komunicira razlikuje se od “pričanja” kornjače u divljini, piše Cuteness.

Pripitomljene kornjače moraju nekako da komuniciraju sa svojim vlasnikom i razvijaju različite načine interakcije u poređenju sa kornjačama koje žive daleko od ljudi. Osim toga, morske kornjače i one koje provode manje vremena u vodi takođe se razlikuju po načinu na koji artikulišu sopstvene potrebe i osećanja.

1:12

0:42

Kornjače su uglavnom usamljena bića: ne provode mnogo vremena sa drugim kornjačama i ne okupljaju se u grupama, osim kada se gnezde, migriraju ili traže partnera. Ženke morskih kornjača putuju u jatu sa drugim ženkama morskih kornjača i noću izlaze na obalu da bi polagale i zakopavale jaja. Uprkos tome što su u bliskom kontaktu, one ne komuniciraju mnogo. Ova vrsta kornjače ima mnoge simbiotske odnose sa drugim morskim bićima, jer njihov opstanak funkcioniše u međusobnim vezama, i putuju s njima morem.

Kad je reč o kornjači kućnom ljubimcu, ona je uglavnom tiha, ali se veruje da je srećna što ima društvo čoveka. Kada se drži u zatočeništvu, kornjača traži mnogo pažnje od vlasnika, od nege preko higijene smeštaja do ishrane da bi preživela i napredovala. Kornjača ljubimac ne mora imati kornjače koje će joj praviti društvo, ali joj je vlasnik neophodan, jer o njoj brine na svaki način.

Foto: Shutterstock/Mba siddique

Kornjače "govore" telom

Svim kornjačama primarni način komunikacije je govor tela. Pošto nemaju spoljašnje uši, oslanjaju na taktilnu komunikaciju. One koriste oči da "slušaju", posmatrajući ono što im poručuju druge kornjače i "razgovaraju" različitim položajima tela. Dve džinovske kornjače koje gledaju jedna u drugu izgledaju kao da posmatraju jedna drugu, ali se zapravo “svađaju” i tu raspravu prenose vizuelno umesto glasovima.

Dodir je takođe važan način komunikacije među kornjačama: mužjak dodiruje ženku da bi je upoznao pre parenja i to čini kandžama koje "otresa" ispred njenog lica i oko njene glave, ili izvija vrat da bi je onjušio, pa čak može da je ugrize kako bi privukao pažnju.

Foto: Shutterstock/Paula Cobleigh

Kornjače komuniciraju i zvucima

Kornjače nemaju spoljašnje uši: one su prekrivene nekom vrstom klapni koje primaju zvučne talase i zato bolje čuju kad su u vodi, mada su kvalitet i jačina zvukova veoma niski, što odgovara morskim kornjačama. Kornjače mogu da pevaju, reže, zvižde, plaču i gunđaju, i oglašavaju se u trenucima kad se osete zaštitnički. Tako ženka kornjače može praviti "buku" kada se gnezdi, a kornjača koja oseti strah počne da "sikće". Bebe kornjače prave harmonične zvuke pre nego što se izlegu, a poznati su i vokalni "pozivi" kornjača koje su spremne za parenje.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.