Džipsi vaner: Omiljeni “ciganski” konj

“Ciganski” konj poznat je pod imenima džipsi vaner, džipsi kob i irski kob.

Ovaj domaći konj potiče iz Irske i sa Britanskog ostrva. Poznat je po izuzetnom karakteru i prelepom “kaputu” od divne dlake. Iako odgajan da bi vukao karavane, danas je veoma popularan kao jahaći konj: izuzetan je za početnike, pogotovo decu. Ima zdepasto ali moćno telo, a njegov životni vek je oko 25 godina.

Rasa je uvršćena u registar konja tek 1996. godine. Danas se odgaja u Velikoj Britaniji, u porodicama koje generacijama gaje ovu staru lepu rasu.

Prepoznatljiv je po dugačkoj grivi, izuzetno odlakanom repu, “zastavicama”, odnosno dugoj dlaci na nogama i šarenilu boja. Osim crno-belih kombinacija i smeđe-belih varijeteta, džipsi kob se viđa i u drugim bojama.

“Ciganski” konj je veoma jak, inteligentan, poslušan i atletski građen. Spada u hladnokrvne vrste konja, što znači da su grla mirna, jaka i predodređena za rad. Njihova visina u grebenu je od 135 do 160 cm, imaju kratak i snažan vrat i leđa, široka prsa i teške kosti.

Rasa se smatra svestranom i jaše se u engleskom i vestern stilovima.

Istorija i poreklo

Poreklo ovog lepog konja seže u daleku istoriju Roma koji su živeli na tlu Velike Britanije. Oni su tražili snažna grla koja bi vukla njihove karavane, ali bi takvi konji istovremeno bili blage naravi, nežni i lako se obučavali. Romi su brižljivo uzgajali idealnog konja, oslanjajući se na rase klajdsdejl i šire radi veličine i snage, a zatim su u uzgoj uključili i ponije fel i dejls. S vremenom je rasa postala prefinjena. Džipsi vaner je prvi put doveden u Ameriku 1996. i iste godine je stvoren registar rase Gypsy Vanner Horse Society.

Iako je nastao da bi vukao karavane, ovaj konj je korišćen i u druge svrhe. Romi su i dalje radili na razvoju impresivnog konja za zapregu, ali je džipsi kob prikazivan i na izložbama, takmičio se u vožnji i vukao je kočije.

Džipsi vaner je odličan konj za jahanje, zahvaljujući mirnom karakteru. Pogodan je za mnoge različite discipline, od dresure do jahanja na stazi. Zbog divnog temperamenta, idealan je kao porodični ljubimac, a odličan je i u programima terapeutskog jahanja.

Boje i oznake

Džipsi vaner se viđa u svim mogućim bojama, ali je rasa najpoznatija po šarenim dezenima, i to kao tobijano (bele mrlje na tamnoj osnovi), skjubold (bele mrlje na bilo kojoj osnovi sem crne) i blagdon (belo prskano na tamno obojenom stomaku). Ovaj konj ima izuzetno gustu dlaku koja je naročito bujna na kolenima i skočnim zglobovima. Duga, puna griva i rep su takođe osobenosti rase i zahtevaju mnogo dodatne nege, posebno pred izložbe.

Posebna ishrana

Spor metabolizam ovog konja zahteva posebnu ishranu. U suprotnom će lako i brzo dobijati na težini i biće podložan metaboličkim problemima. Da bi se izborili sa potencijalnim zdravstvenim problemima konja, mnogi vlasnici ih hrane obrocima sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata. Mnoga grla rado jedu kvalitetno seno uz izbalansirane obroke, bez dodatka koncentrata. Neki džipsi vaneri tokom letnje ispaše moraju nositi korpe kako se ne bi prejedali na bujnim poljanama.

Zdravstveni problemi

Iako su generalno zdravi, džipsi vaneri podložni su nekim zdravstvenim problemima.

Ogrebotine i kraste na nogama mogu izazvati otoke potkolenica, a samim tim i hramanje. Ukoliko organizam konja proizvodi previše keratina (zahvaljujući kome ova rasa ima veoma gustu dlaku), na nogama se mogu pojaviti hrapavi izraštaji koje treba ukloniti. Ukoliko se oni zapuste, izvesna je pojava bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Hronični progresivni limfni edem se manifestuje jakim otokom donjih delova nogu, zbog nakupljanja limfe u zadebljanjima. Ne postoji lek za ovo stanje: otok napreduje tokom života konja.

Temeljna nega

Džipsi vaner zahteva dosta nege da bi bio zdrav i opušten. Njegov dug rep i raskošna griva traže posebnu pažnju, pogotovo ako živi u ruralnim uslovima. Mnogi vlasnici odlučuju da pletu grive ovih konja da bi sprečili zapetljavanje i grive održali čistim. Isto važi i za repove: često se džipsi vaneri viđaju sa repovima i grivama punim pletenica.

I zaperci na nogama zahtevaju često raspetljavanje i četkanje. Ako konj ima bele potkolenice, zaperci će se lako prljati i promeniti boju, što može biti otežavajuća okolnost prilikom priprema za izložbu. Redovna nega zaperaka je važna i zbog brzog otkrivanja eventualnih promena na potkolenicama, poput posekotina ili drugih problema.

Iako je poslušan, lak za obuku i odličnog temperamenta, džipsi vaner je poprilično zahtevan, ne samo u pogledu ishrane i nege, već pre svega zbog nabavke: njegova cena je oko 15.000 dolara. Pažljivo planiranje obroka i zahtevna nega prevazilaze vreme koje je potrebno izdvojiti u odnosu na neku drugu rasu.

Džipsi vaneri su pogodni za porodice i iskusne jahače, ali i za one koji tek počinju. Odličan su izbor kao konji za rekreativno jahanje, ali i za takmičenja. Njihov nizak rast idealan je za vlasnike ili jahače sa zdravstvenim problemima.

Sve što treba da znate o ovom prelepom, mirnom konju možete naći u video snimku!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.