Baškirski kovrdžavi konj: Amerikanac misterioznog porekla

Poreklo baškirske kovrdžave rase jedna je od najvećih misterija u svetu konja.

Potomci Damelesovog Kupera

Verovalo se da potiče od konja dovedenih početkom 18. veka u Ameriku iz baškirskog regiona Rusije, a teoretisalo se i o iberijskom poreklu rase.

Šan Tomas, autor knjige „Kovrdžavi konj u Americi – mit i misterija“, nakon prepiske i konsultacija sa ruskim naučnicima, Odeljenjem za poljoprivredu Sovjetskog Saveza, Moskovskim zoološkim vrtom i drugim stručnjacima za rusko stočarstvo, objavio je da u Rusiji nije bilo konja sa kovrdžavom dlakom. U brodskim dnevnicima koji su sačuvani iz vremena naseljavanja Rusa na zapadnu obalu Severne Amerike nije bilo reči o uvozu konja, a zna se da je godine 1817. među Rusima u SAD bilo samo šesnaest konja.

Kovrdžave konje prvi put su dokumentovali u Nevadi 1898. godine rančeri Piter i Džon Damele, sin i otac koji su iz krda mustanga uhvatili jednog konja kovrdžave dlake. Zima 1932. je bila veoma oštra i jedini konji koji su mogli da se nađu u proleće bili su kovrdžavi, pa su Damelesovi odlučili da svom krdu priključe više ovih konja. Posle zime 1951/52. godine, porodica je imala ozbiljan broj ovih konja u krdu, kao i osnovnog pastuva, dvogodišnjeg kestenjastog mustanga Kupera D. Damelesovi nisu mnogo marili za održavanje rase "čistom", a želeći da poboljšaju svoje konje, dodavali su i uvezenu krv svom krdu, a među pastuvima je bio i jedan arapski konj.

Godine 1971. osnovan je registar američkih baškirskih konja, da bi se sprečilo njihovo izumiranje u SAD, jer je ustanovljeno da je previše njih usmrćeno iz neznanja. Zatim je započet proces uspostavljanja uzgojnih osobina. Jedna posebno čudna karakteristika rase je činjenica da leti u potpunosti odbacuju grivu (ponekad i rep) koji ponovo izrastu tokom zime. Iako je dlaka grive fina i mekana, kod ove rase je pomalo zamršena. Zato je sposobnost odbacivanja grive i njeno obnavljanje prirodan način borbe protiv zamršenja lokni. Kovrdže se leti pretvaraju u blage talase, dok se u kasnu jesen zaogrću prepoznatljivim “zimskim kaputom”. Uočeno je nekoliko varijacija zimske dlake, od “presovanog” baršunastog efekta preko “mermernog talasa”, do izuzetno čvrstih kovrdža po celom telu.

"Razdeljak" na grivi

Baškirski kovrdžavi konji prenose karakterističan gen za kovrdžavost na 50 posto potomaka, čak i kada se pare sa konjima bez kovrdžave dlake. Jedinstveni gen koji daje kovrdžavu dlaku manifestuje se minimalno (kovrdžava u ušima i na očima, na grivi i repu), maksimalno (kovrdže po celom telu, griva sa dredovima, kovrdžavi rep i trepavice) i ekstremno (veoma zategnute lokne koje privremeno nestanu nakon odbacivanja zimske dlake). Većina kovrdžavih konja ima blago talasastu letnju dlaku koja nije toliko primetna kao zimske kovrdže. Griva im se prirodno deli na sredini i pada na obe strane vrata.

Jedina hipoalergenska rasa na svetu

Čistokrvni kovrdžavi konji su srednje veličine, sa veoma čvrstim, crnim, okruglim kopitima, jakim kostima, kratkim leđima i snažnim, zaobljenim ramenima i čvrstim zadnjim nogama. Veoma su izdržljivi, mirni, inteligentni i prijateljski raspoloženi. Odlični su učenici i vole društvo ljudi. Savremeni kovrdžavi konji su veoma pokretljivi, poslušni i ističu se u svim disciplinama. Uspešno su se takmičili na višim nivoima dresure i preskakanja prepona. Korsite se i za kombinovanu vožnju, rodeo sportove, englesko jahanje, na rančevima, stazi izdržljivosti i u dresuri. Imaju karakterističan dug korak i smeo pokret, a što se veličine tiče, ona varira od minijaturnih do vučnih konja koji su dozvoljeni samo u dva registra.

Pojavljuju se u svim uobičajenim bojama konja, uključujući apalusa i pinto šare. Njihove oči su široko postavljene i često su plave. Ždrepci imaju gustu dlaku, uvojke u ušima i kovrdžave trepavice. Ne preporučuje se češljanje grive koja bi mogla da izgubi kovrdžav izgled. Rep se može češljati, a griva šišati. Neki vlasnici ovih konja u proleće sakupljaju odbačenu dlaku, doniraju je istraživačkim centrima ili je koriste za pletenje.

Veruje se da je baškirski kovrdžav konj jedina hipoalergenska rasa konja na svetu: većina ljudi alergičnih na konje nema alergijske reakcije u prisustvu ovog lepotana.

Pogledajte VIDEO snimak u kome su glavne zvezde kovrdžavi konji!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.