Testiranje daha bez igle: Psi sa AI šlemovima i senzorima menjaju ranu dijagnostiku raka u Indiji

Kada se spasilački pas po imenu Kloi ne valja po travi na farmi nadomak Bangalora, tehnološke prestonice Indije, ona uči da prepozna kancer tako što njuši ljudski dah, uz malu pomoć veštačke inteligencije. Opremljena šlemom štampanim 3D tehnikom i pojasom sa senzorima, Kloi učestvuje u eksperimentima koji koriste njeno izuzetno čulo mirisa da bi razvili neinvazivni test za najtežu bolest. Sve veći broj istraživanja širom sveta ukazuje na to da se psi mogu obučiti otkrivanju raka i drugih teških bolesti ljudi, od Parkinsonove bolesti do Covid-19. Tako startap kompanija „Dognosis” iz Bangalora koristi AI za analizu moždane aktivnosti, disanja i govora tela pasa, pretvarajući njihove reakcije na mirise u podatke. Za samo jedan sat psi "obave" hiljade njuškanja i svako mirisanje može da proceni jedan uzorak. „Dognosis” se nada da će 2027. godine početi sa komercijalnim radom, čime bi postao treća kompanija te vrste u svetu, uz firme iz Nemačke i Izraela.

Rano otkrivanje kancera može biti presudno za stopu preživljavanja obolelih, ali se u Indiji mnogim pacijentima bolest dijagnostikuje tek kada je već u poznim stadijumima. Zbog toga bi obučeni psi mogli da obezbede jednostavan i pristupačan prvi nivo skrininga koji bi se primenjivao u velikim razmerama, otkrivajući potencijalne slučajeve za dalje testiranje.

Preporučujemo

Dok čeka komercijalno odobrenje, „Dognosis” sarađuje sa državnim medicinskim ustanovama na svom istraživanju. Kloi, mešanac labradora, jedan je od 15 pasa koje ovaj startap obučava, a svi psi nose posebno napravljene i prilagođene šlemove za prikupljanje podataka.

Istraživanja ukazuju na to da bolesti menjaju hemijske supstance koje telo oslobađa i pritom stvaraju karakteristične mirise. Psi poseduju oko 300 miliona receptora za miris, dok ljudi imaju "samo" pet miliona.

Metoda testiranja je jednostavna: pacijent desetak minuta diše u pamučnu masku koja se zatim pakuje u hermetički zatvorenu kesu i odnosi u laboratoriju. Pacijenti nemaju direktan kontakt sa psima. Nedavna studija projekta „Dognosis”, u kojoj je učestvovalo više od 1.500 ispitanika i šest bolnica u indijskoj državi Karnataka, objavljena je u časopisu *Journal of Clinical Oncology*. Kompanija je saopštila da je postigla stopu tačnosti veću od 90 odsto kod sedam glavnih vrsta raka i planira testiranja u okviru programa u realnim uslovima.

Ipak, onkolozi iz Bengalurua koji nisu učestvovali u projektu izrazili su oprezan optimizam. Potrebno je sprovesti istraživanje na znatno većoj grupi ispitanika pre donošenja bilo kakvih zaključaka.”Indija je označila rak kao veliki zdravstveni problem stanovništva, navodeći da će jedna od devet osoba u toj zemlji, koja ima 1,4 milijarde stanovnika, oboleti od ove bolesti.

Kompanija Dognosis navodi da joj je cilj unapređenje „proaktivne i preventivne medicine”, uz istovremeno jačanje „komunikacije između ljudi i pasa”. Većinu pasa koji učestvuju u eksperimentima čine biglovi, uz nekoliko belgijskih ovčara (malinoa) i mešanaca ovčarskih rasa. Biraju se samo najbolji psi, a tim koji radi sa njima pojedinačno predstavlja svaku životinju na veb-sajtu kompanije kao zvaničnog „njuškača”. Radno vreme ovih pasa je ograničeno na oko 30 do 45 minuta dnevno.

U centru pod nazivom „Snifspejs” psi testiraju uzorke daha ljudi na platformama opremljenim automatskim hranilicama koje izbacuju poslastice za ljubimce.

Suosnivač kompanije "Dognosis", 28-godišnji Itamar Bitan koji je proveo četiri godine sa psima izraelskih specijalnih snaga, kaže da su psi obučavani metodom „pozitivnog potkrepljenja” kako bi, u zamenu za nagradu, otkrili „specifičan, neobičan miris”.

(Telegraf.rs/Straitstimes)