Više nema šetnje bez flašice: Vlasnik u obavezi da vodom ispere stablo na koje je urinirao njegov pas

Gradska četvrt Nojbau u Beču uvela je novo pravilo za ljude čiji psi šetaju ovim delom prestonice Austrije, a ono glasi: svi vlasnici moraju nositi flašice sa vodom da bi ispirali urin koji njihovi psi ispuste kako bi se zaštitile osetljive vrste drveća.

U ovom gusto naseljenom delu grada Beča, ispunjenom kafićima i galerijama, pokrenuta je kampanja pod nazivom „Schönes Gassi” (u prevodu „lepa šetnja sa psom”). Projekat se bavi uticajem 600 pasa, koliko ih u ovom kraju ima, na gradsko zelenilo, odnosno na oko 250 stabala zasađenih protekle decenije, što je bila jedna od mera za ublažavanje posledica klimatskih promena. Uz slogan „Das Flascherl zum Sackerl” (u prevodu: „flašica uz kesicu”), smernice objašnjavaju da životinjski urin nagriza koru drveta, oslabljuje njen zaštitni sloj i omogućava prodor štetnih patogena i gljivica u stablo.

Preporučujemo

„Iako je obeležavanje teritorije vid komunikacije pasa, za gradsko drveće to predstavlja veliki stres”, navode iz organizacije „Grätzllabor” i dodaju da to dovodi do truljenja, a u najgorem slučaju i do ugrožavanja stabilnosti stabla. Ljudi iz ove organizacije ističu da je kampanja pokrenuta u saradnji sa zabrinutim građanima austrijske prestonice. Osim što moraju nositi flašu sa vodom, vlasnici pasa ne smeju da zaborave da u šetnju sa psima nose i plastične kese kako bi počistili za njima. Vlasnici pasa u gradskoj opštini mogu preuzeti besplatnu flašicu od 270 ml, koju će koristiti za ispiranje površina na koje uriniraju njihovi psi. Ova dobrovoljna inicijativa mogla bi se proširiti i na druge delove grada.

Foto: Shutterstock/ChocoPie

Svež pseći urin je rastvorljiv u vodi, a razblaživanjem se značajno smanjuje koncentracija amonijaka i drugih štetnih materija iz njega koje prodiru u zemljište, uz istovremeno ublažavanje neprijatnog mirisa. Iz organizacije „Grätzllabor” naglašavaju da se strategija ispiranja ne sme shvatiti kao „dozvola” da psi obeležavaju drveće ili zelene površine, već kao korak koji vlasnici mogu preduzeti kako bi sveli na minimum štetu koju njihovi ljubimci mogu da prouzrokuju.

Slične mere uvedene su u Japanu, Italiji, Švajcarskoj i Španiji (zemlji koja ima najveći udeo domaćinstava sa psima u Evropskoj uniji, čak 70 posto). U Austriji je taj procenat relativno nizak, jer samo 17 posto domaćinstava ima psa. Berlin, u kojem se, nakon porasta broja vlasnika pasa tokom pandemije, sada drži više od 100.000 pasa, takođe je počeo da rešava ovaj problem, pa je, između ostalog, u pojedinim delovima grada obustavljena sadnja bagrema, jer je ta vrsta drveća naročito osetljiva na urin. Tokom proleća, u zapadnom okrugu Berlina, poznatom pod imenom Šarlotenburg-Vilmersdorf, počelo je postavljanje takozvanog „kamenja za mokrenje” koje psi mogu da koriste umesto drveća.

(Telegraf.rs/Theguardian)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.