Ona broji slonove i prati šimpanze, ali enormno guta struju i vodu: Da li pomoć AI opravdava ekološku cenu

Sve zastupljenija u svakodnevnom životu, veštačka inteligencija menja način na koji se proučava divlji svet: u Keniji su algoritmi naučili da za samo nekoliko sati analiziraju više stotina hiljada fotografija životinja, a za to su ranije bili potrebni meseci. Istovremeno, naučnici koriste AI za proučavanje ponašanja šimpanzi, otkrivanje šumskih požara i nadzor industrijskog ribolova. Međutim, AI tehnologija koja pomaže u zaštiti životne sredine troši enormne količine električne energije i vode, što se navodi u studiji koja je objavljena 7. novembra, uoči klimatskog samita COP31 – Trideset prve konferencije zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama, koja se održava u Antaliji (Turska), od 9. do 20. novembra 2026. godine.

Ljudi za 9 meseci pregledali 200.000 slika, AI za par sati

Kenijska organizacija za očuvanje prirode „Save the Elephants” (Spasite slonove) koristi mašine za brojanje divljih životinja na osnovu snimaka iz vazduha. Tokom opsežnog istraživanja jednog zaštićenog područja ove zemlje 2025. godine, istraživači su prikupili oko 200.000 fotografija. Devet stručnjaka je ručno proveravalo snimke tokom devet meseci, a sada isti posao obavljaju algoritmi, obučeni uz pomoć grafičkih procesora, za samo nekoliko sati. Rezultati su bili neočekivani: kako je izjavio Frenk Poup, rukovodilac organizacije „Save the Elephants” (Spasimo slonove), tradicionalni popisi nisu obuhvatili oko trećinu slonova, polovinu zebri i žirafa, kao i tri četvrtine oriks antilopa.

Na osnovu procena brojnosti životinja određuje se status populacija, raspoređuju se sredstva za programe zaštite prirode i planiraju mere za očuvanje njihovih staništa, a netačni podaci o brojnosti dovode do potcenjivanja razmera problema ili pogrešne raspodele resursa.

U prilog savršene efikasnosti AI u pogledu brzine provere podataka naveden je i primer iz Tanzanije, gde Institut „Džejn Gudol” radi na digitalizaciji višegodišnjih terenskih zapažanja o šimpanzama u Nacionalnom parku Gombe. Decenijama su istraživači ručno beležili ponašanje primata, koristeći lokalni jezik kiča i posebne naučne skraćenice. Zbog složenosti materijala, obrada arhive tradicionalnim metodama mogla je da traje između 13 i 15 godina. Zahvaljujući tehnologiji razvijenoj u saradnji sa kompanijom „Amazon Web Services”, zapisi se sada mogu skenirati, prevoditi i organizovati mnogo brže, pa je, kako je izjavila Lilijana Pinte, potpredsednica Instituta za istraživanje životne sredine, ukupno trajanje projekta skraćeno na približno dve godine.

Digitalizovane arhive će omogućiti istraživačima da prate promene u ponašanju šimpanzi tokom decenija, da uporede istorijska zapažanja sa trenutnim podacima i bolje procene uticaj promena u životnoj sredini na populacije ovih životinja.

Veća primena veštačke inteligencije – novi ekološki problemi

Veštačka inteligencija ne koristi se samo za proučavanje životinja: organizacija „Conservation International” analizira satelitske podatke o temperaturnim anomalijama u Kambodži, gde algoritmi pomažu u identifikaciji potencijalnih žarišta šumskih požara i šalju upozorenja lokalnim patrolama za zaštitu prirode. Američka organizacija „The Nature Conservancy” primenjuje drugačiji pristup: njeni stručnjaci postavljaju kamere opremljene veštačkom inteligencijom na komercijalne ribarske brodove kako bi identifikovali vrste i količine ulovljene ribe. Obrada video-materijala direktno na brodu smanjuje potrebu za prenosom velikih količina snimaka na udaljene servere, što ne samo da ubrzava analizu već doprinosi i smanjenju potrošnje energije i opterećenja digitalne infrastrukture.

Uprkos prednostima za organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, sve šira primena veštačke inteligencije stvara nove ekološke probleme, jer centri za prikupljanje podataka zahtevaju velike količine električne energije za rad servera, kao i vodu za njihovo hlađenje. Prema prognozi Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna potrošnja električne energije u centrima podataka do 2030. godine mogla bi premašiti 945 teravat-sati godišnje, što je više od dvostrukog nivoa iz 2024. godine i otprilike odgovara ukupnoj godišnjoj potrošnji električne energije u Japanu. Prema procenama agencije, potrošnja vode u centrima podataka mogla bi da poraste sa približno 560 milijardi litara u 2023. godini na 1,2 biliona litara godišnje do 2030. godine. Ove prognoze odnose se na sve centre podataka, a ne samo na sisteme veštačke inteligencije. Ipak, upravo razvoj veštačke inteligencije jedan je od glavnih faktora koji podstiču očekivani rast potražnje za računarskom snagom.

Opravdanost upotrebe veštačke inteligencije

Ekološke organizacije uveliko raspravljaju o opravdanosti upotrebe veštačke inteligencije. U 15 velikih međunarodnih organizacija, koje deluju u oblastima zaštite prirode, klime i održivog razvoja, sprovedena je anketa o načinu na koji koriste veštačku inteligenciju: one su svesne njenog uticaja na životnu sredinu, pa tako „Institut za svetske resurse” (World Resources Institute) nastoji da ograniči zadatke koji zahtevaju velike resurse, poput generisanja slika i video-zapisa, i ponovo koristi rezultate prethodnih proračuna umesto da pokreće identične upite. Organizacija „Grinpis” zauzima oprezniji stav i uvodi interne smernice za upotrebu veštačke inteligencije, ali dovodi u pitanje potrebu za izgradnjom novih centara podataka velikih razmera. Njeni predstavnici smatraju da je neophodno proceniti ne samo efikasnost algoritama, već i stvarnu opravdanost svakog novog računarskog projekta.

Rasprava o uticaju veštačke inteligencije na životnu sredinu jedna je od tema na klimatskoj konferenciji UN COP31, gde organizatori planiraju da predlože principe za odgovoran razvoj tehnologije, dok UN pozivaju velike kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom da transparentnije izveštavaju o svojoj potrošnji energije i vode, kao i o emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

(Telegraf.rs/Ukrmedia.news)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.