Crveni alarm za opstanak vrste: Ženka orangutana može postati majka samo jednom u devet godina

Njega zovu "starac iz šume", jer orangutan živi u tropskim džunglama na samo dva mesta u svetu – ostrvima Sumatra i Borneo. Dve vrste orangutana koje tamo obitavaju sve su češće žrtve industrije palminog ulja i decenijama se suočavaju sa izumiranjem usled krčenja šuma. Međunarodni dan orangutana, koji se u svetu obeležava svakog 19. avgusta, ustanovljen je da bi se podigla svest o tome koliko je ova vrsta ugrožena i preduzeli napori za sprečavanje njenog izumiranja.

Ovi primati imaju ogroman raspon ruku: dužina njihovih prednjih ekstremiteta odgovara načinu života koji vode, jer se kreću sa drveta na drvo, u čijim krošnjama prave skloništa od velikog lišća. Na drveću provode čak 90 posto vremena, pa je krčenje šuma pogubno za njih. Orangutani su prvenstveno biljojedi, ali jedu i koru drveća, insekte, pa čak i sitne životinje.

Preporučujemo

Posle ljudi, orangutani su među najinteligentnijim bićima na planeti Zemlji (dele 97 posto DNK sa ljudima) i samosvesne su životinje koje duboko osećaju gubitak i tugu. Ta zajednička DNK pokazuje se na iznenađujuće načine, od rešavanja problema i upotrebe alata do društvenih veza, pa čak i smisla za humor. Uprkos tome, orangutani su jedna od najugroženijih životinja na svetu, a sem krčenja šuma, gubitka staništa i krivolova, i sukobi između ljudi i orangutana dovode ove životinje do ivice izumiranja, piše Earth.

Postoje tri vrste orangutana: sumatranski orangutan (Pongo abelii), borneanski orangutan (Pongo pygmaeus) i tapanuli orangutan (Pongo tapanuliensis), i sve su klasifikovane kao kritično ugrožene. Tapanuli orangutan identifikovan je kao posebna vrsta tek 2017. godine i ima samo 700 jedinki.

Orangutani se suočavaju sa ovim glavnim pretnjama po svoj opstanak: uništavanjem staništa, krivolovom i ilegalnom trgovinom i sukobima sa ljudima. Iza sve tri pretnje krije se biološka realnost koja orangutane čini posebno ranjivim. Oni su među sisarima koji se najsporije razmnožavaju na Zemlji. Ženka sumatranskog orangutana u proseku ima bebu samo jednom u devet godina, što je najduži interval između rađanja bilo kog kopnenog sisara. To znači da svaka ženka koja se razmnožava ima ogroman značaj za budućnost vrste: ako nestane previše orangutana, populacija se neće oporaviti.

Spasavanje ovako ranjive vrste zahteva više od zaštite samo pojedinačnih životinja. Potrebno je spasavanje čitavih ekosistema sposobnih da održe održive populacije, kroz koordinisan, dugoročan pristup u svemu od čega orangutani zavise: zaštićene prašume, spasavanje, rehabilitacija i zajednice sa kojom dele prostor. Model spasavanja vrste koji primenjuje Projekat orangutana izgrađen je na četiri međusobno povezana stuba, a to su: zaštita prašuma, obnova i patroliranje kišnim šumama, spasavanje, rehabilitacija i puštanje orangutana i osnaživanje i obrazovanje zajednice.

Nijedan od stubova ne funkcioniše izolovano: spasenim orangutanima je potrebna zaštićena šuma u koju će biti pušteni, zaštićenim šumama potrebni su rendžeri, rendžerima su potrebne zajednice koje su uložene u misiju, a spasavanje orangutana znači zaštitu celog sistema koji ga održava. Orangutani ne žive u izolaciji: njihove prašume pružaju utočište hiljadama drugih vrsta i održavaju zajednice koje koriste čistu vodu, hranu i sve druge resurse za život. Zaštita orangutana znači zaštitu svih vrsta koje koegzistiraju sa njima.

Orangutani dele planetu Zemlju sa nama stotinama hiljada godina, a ono što se bude desilo u narednih nekoliko godina važnije je nego bilo šta pre toga.

(Telegraf.rs)