Ne okrećite glavu ako naiđete na povređenog psa: Bajker Džeks i Kobalt podsećaju zašto treba biti human

Mnogi posetioci društvenih mreža tvrde da je priča u kojoj su glavni likovi motociklista Džeks i pas koji je ofarban u plavu boju izmišljena, iako se ona, kao viralna objava, dugo deli na platformama kao što su X (Gabrijele Korno) i Fejsbuk. Bila ona stvarna ili ne, priča zaslužuje da se nađe na stranicama portala, jer su se ovakvi istiniti događaji dešavali u prošlosti, a neretko i dan-danas osvanu naslovi o psima koji na razne načine završe u kantama sa bojom ili bivaju namerno obojeni od obesnih tinejdžera ili građana. Scenario je gotovo uvek isti: pas sa ulice biva uhvaćen i maltretiran, a potom i obojen u neku od jakih boja, a potom ga pronađe neko ko ga skloni sa ulice i udomi. Ovoga puta, izmišljen ili ne, spasilac se zove Džeks i on je bajker, a spaseni pas je Kobalt, koji je bio zarobljen u oklopu od stvrdnute kore jarkoplave industrijske boje.

Džeks je navodno pronašao smrznutog i ukočenog psa Kobalta iza niza auto-limarskih radionica, dok je noću prolazio ulicom. Pas je bio gladan i nije mogao da hoda ni da se ugreje, jer se teška industrijska boja osušila i stvorila „oklop“ preko njegovog tela. Džeks je uzeo psa u naručje i, grejući ga sopstvenim telom, zajedno sa kolegom iz moto-kluba odneo je Kobalta u veterinarsku kliniku. Veterinari su četiri sata pažljivo prali psa, brijući i uklanjajući toksični sloj boje sa njegovog tela. Džeks je izmirio sve troškove intervencije i lečenja i dao psu ime Kobalt. Pas se potpuno oporavio i sada se ponosno vozi pored Džeksa u specijalno prilagođenoj prikolici za motocikl.

Preporučujemo

Printskrin: Twitter/@Gabriele_Corno

A evo i originalne priče sa X-a koja, izmišljena ili ne, pokazuje kako treba da se ponaša svako ko naiđe na povređenog, zanemarenog ili zapuštenog psa.

„Pas je bio prekriven jarkoplavom bojom koja se toliko stvrdnula na njegovom telu da je jedva mogao da se pomeri. Džeks je zamalo prošao pored njega iza kontejnera, sve dok sićušna prilika nije slabo zadrhtala na hladnoći. U gradu su mnogi znali Džeksa kao jednog od iskusnijih članova lokalnog moto-kluba. Bio je krupan čovek prekriven tetovažama – tip osobe od koje stranci obično drže distancu i pre nego što progovori. Kasno te noći prolazio je kroz uličicu iza niza auto-radionica kada mu je pažnju privukla jarkoplava boja. U početku je mislio da je neko pored kanti za smeće bacio pokvarenu igračku ili ofarbanu statuu. A onda ga je tiho, pištavo disanje nateralo da se ukoči u mestu.

Prizor koji je ugledao preokrenuo mu je utrobu: mlad pas je stajao tu, ukočen, mršav od gladi i zarobljen u stvrdnutom sloju industrijske boje. Hladan vazduh pretvorio je boju u čvrstu ljusku, onemogućivši maloj životinji da se sklupča, legne ili da se uopšte pomeri.

Bez oklevanja, Džeks je kleknuo u blatnjavu uličicu, ne mareći za svoje čizme, prsluk i nered oko sebe. Podvukao je ruke ispod ukočenog tela i pažljivo prislonio psa na svoje grudi.

„Polako... polako. Šta ti se desilo?“ promrmljao je.

Pas je odgovorio slabim, drhtavim zvukom koji je više ličio na dah nego na lavež. Džeks ga je privukao bliže, snizivši glas.

„Ostani sa mnom, mališa. Smrzavaš se.“

Jedan od članova moto-kluba požurio je da dotera kamionet, dok je Džeks pažljivo ljuljao psa u naručju. Polako je trljao psu ukočene noge, pokušavajući da ih zagreje i prenese mu što više toplote.

„Izvlačimo te odavde“, šapnuo je. „Odmah.“

Niko nije čekao službu za kontrolu životinja: Džeks je odneo psa do kamioneta, ušao s njim na zadnje sedište i držao ga sve vreme tokom vožnje do veterinarske klinike za hitne slučajeve.

U klinici je osoblje radilo puna četiri sata: psa su oprali, obrijali i pažljivo isekli toksičnu boju koja se stvrdnula preko psećeg krzna. Kad su završili, svi u sobi znali su da bi još jedna hladna noć u toj uličici bila kobna za psa. Džeks je platio račun bez oklevanja i odlučio se za ime psa pre nego što su napustili kliniku. Kobalt. Pas je imao samo oko godinu dana i još je bio dovoljno mlad da veruje rukama koje su ga izvukle iz zaleđenog plavog zatvora.

Danas boje više nema. Kosti koje su se nekada virile kroz njegovu mršavu građu skrivene su ispod zdravog krzna. Kobalt se sada ponosno vozi pored Džeksa u motociklu sa prikolicom napravljenom po narudžbini. Većini ljudi Džeks i dalje izgleda kao žilav bajker u koži, ali za Kobalta on je jednostavno čovek koji je čuo slab krik u mraku i odlučio da ne ode.

(Telegraf.rs/X)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.