On komunicira bradom, ima "punđu", ume da prede i obuzima ga geofagija: Znate li o kome je reč

Ne dozvolite da vas zavara ozbiljan izraz lica ovog majmuna koji u latinskom nazivu svog imena ima zastrašujući dodatak: crnobradi saki (Chiropotes satanas). Deluje namršteno zbog oblika i strukture lica, a zapravo je razigran i veoma društven i živi u krošnjama drveća Amazonije. Ovaj majmun se retko viđa i ima "pahuljasti" rep koji drži ravnotežu i pomaže da izvodi akrobatske skokove do 9 metara između grana!

Crnobradi sakiji putuju u velikim društvenim grupama i grickaju semenke, voće, a ponekad i insekte, pomoću moćnih vilica kojima razbijaju čak i najtvrđe ljuske. Njihov jedinstveni izgled nije samo za pokazivanje, jer "dramatična" brada po kojoj su dobili ime pomaže u komunikaciji i izražavanju dominacije, posebno tokom bučnih društvenih susreta i interakcija.

Izgled i ishrana crnobradog sakija

Prosečan mužjak crnobradog sakija ne prelazi dužinu od 50 cm i težak je malo više od tri kilograma, dok su ženke sitnije. Iako prosečan životni vek crnobradog sakija nije poznat, pronađene su blisko srodne vrste koje žive i do 20 godina. Crnobradi saki je prvenstveno crne boje, mada neki imaju smeđe krzno, ima zaobljenu "frizuru" iznad čela i karakterističnu bradu koja daje srcoliki profil. Crnobradi sakiji imaju kraće prednje udove od zadnjih i male palčeve zahvaljujući kojima se odlično kreću kroz krošnje drveća.

Ovi majmuni su prvenstveno zrnojedi, što znači da jedu seme, ali prilagođavaju svoju ishranu tokom cele godine, u zavisnosti od toga šta je sezonski dostupno. Kada je seme teško pronaći ili su im potrebni drugi hranljivi sastojci, oni jedu voće, cveće, stabljike lišća i zglavkare poput gusenica, termita i osa.

Kod ove vrste majmuna povremeno se pojavljuje geofagija (gutanje zemlje, zemljišta ili gline): smatra se da unošenje određenih minerala na ovaj način pomaže apsorpciju i preradu štetnih toksina u nekim semenkama.

Veći deo dnevnih aktivnosti sakija odnosi se na pronalaženje hrane i jedenje. Drveće sa nezrelim plodovima nudi sakijima gozbu nepristupačnu drugim (isključivo voćnim) primatima džungle koji moraju da čekaju da plod potpuno sazri. Kada pronađu takvo drvo, sakiji žvaću tvrde plodove snažnim vilicama i klinastim očnjacima.

Crnobradi sakiji provode najmanje 75 posto dana putujući u potrazi za hranom i prave pauzu za odmor, tokom koje se druže i dremaju visoko u krošnjama drveća, van domašaja predatora.

Ponašanje, razmnožavanje i status ugroženosti crnobradog sakija

Društveno ponašanje crnobradih sakija još nije shvaćeno. Mužjaci se međusobno više druže i neguju druge mužjake i ženke, dok ženke nikada ne neguju druge odrasle ženke, već samo mladunce. Odrasli mužjaci ponekad se zbijaju jedan uz drugog i ispuštaju cvrkutave zvuke dok sinhronizovano mašu repovima. Istraživači veruju da je to reakcija na preteće situacije, možda da bi uplašili predatore ili odbranili svoje resurse i partnere od rivala.

Predenje je važan aspekt rituala parenja crnobradatih sakija, pa ženke predu pre parenja, a mužjaci tokom njega. Ovu vokalizaciju proizvode i bebe dok sisaju. Svojim repovima ovi majmuni izražavaju uzbuđenje ili uspostavljaju kontakt sa članovima grupe. Alogruming (međusobno negovanje) je važna metoda stvaranja i održavanja društvenih veza.

Malo se zna o reproduktivnim navikama crnobradih sakija. Iako žive u grupama, veruje se da formiraju monogamna partnerstva. Mladi na svet dolaze između decembra i januara, kada kišna sezona pokreće plodonošenje mnogih stabala čije je seme osnovna namirnica u ishrani crnobradih sakija. Istraživači sa izvesnom sigurnošću navode da majka rađa jedno mladunče i glavna je negovateljica svoje bebe.

Crnobradi saki je klasifikovan kao ugrožen od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN, 2020) i nalazi se na Crvenoj listi ugroženih vrsta. Ova vrsta se već smatra izumrlom u većem delu svog prvobitnog staništa, a trenutne populacije se smanjuju alarmantnom brzinom. Broj odraslih jedinki u svetu možda iznosi oko 2.500. Najveća pretnja crnobradim sakijima je gubitak njihovog prirodnog staništa izazvan ljudskim razvojem. Veliki infrastrukturni projekti poput autoputeva i brana žrtvovali su velike površine nastanjivog zemljišta ljudskim interesima, dok manji projekti, poput seče šuma i poljoprivrede, nastavljaju da fragmentiraju oskudne delove preostalog staništa crnobradog sakija.

Nada za očuvanje crnobradih sakija leži u budućnosti strogog biološkog rezervata Gurupi koji postoji od 1988. godine. Gurupi i mnogi indijanski rezervati koji se sa njim graniče trenutno nude divljim životinjama oko milion hektara relativno nefragmentirane i netaknute šume.

(Telegraf.res/Neprimateconservancy)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.