"Insektagedon" je počeo: Svetlost svitaca u šumama mangrova na Tajlandu raduje i ujedno brine naučnike

Istraživači upozoravaju na mračnu budućnost desetina vrsta ovih insekata koji su dodati na IUCN Crvenu listu ugroženih vrsta

Međunarodni tim naučnika upozorio je na mračnu budućnost svetske populacije svitaca: četiri vrste ovih insekata iz jugoistočne Azije prvi put dospele su na Crvenu listu ugroženih vrsta IUCN. Glavne pretnje svicima su gubitak i degradacija staništa, klimatske promene i svetlosno zagađenje.

Globalno je opisano više do 2.200 vrsta svitaca, a u jugoistočnoj Aziji i Indo-Pacifiku živi najmanje 400 buba Lampyridae koje koriste bioluminiscenciju za komunikaciju. U jugoistočnoj Aziji, najspektakularniji prikazi bleskanja i treperenja potiču od velikog broja svitaca koji žive na drveću i žbunju duž reka mangrovskih močvara, prenosi Discoverwildlife.

Preporučujemo

IUCN grupa entomologa proučavala je primerke četiri vrste svitaca širom Malezije, Indonezije, Kambodže, Tajlanda, Singapura i Bruneja - Pteroptyx bearni, P. malaccae, P. tener i P. valida - i otkrila da svima preti izumiranje. Rezultati studije su zabrinjavajući, tvrdi dr Van Faridah Akmal Jusoh, koopredsedavajući grupe stručnjaka IUCN SSC Firefly i viši predavač na Univerzitetu Monaš u Maleziji.

Bez značajnih poboljšanja faktora koji utiču na opstanak i reprodukciju svitaca, ove vrste su u opasnosti da nestanu.

Zašto su svici važni insekti

Svicima su potrebna vlažna životna prebivališta: viđaju se u slatkovodnim močvarama, travnjacima i šumama i, kao i mnogi insekti, od vitalnog su značaja za zdravlje ekosistema. Ovi insekti su ključni za održavanje ekološke ravnoteže, jer su grabljivci i plen: njihove larve se hrane mekim beskičmenjacima, poput puževa i kišnih glista i korisne su za bašte i farme.

Mnogi ne primećuju opadanje populacije nekih vrsta leptirova ili paukova, ali bi sasvim sigurno primetili nedostatak svitaca. Nalazi o smanjenju broja svitaca su pokazatelj šireg opadanja populacije insekata koji se ponekad naziva "apokalipsa insekata" ili "Insektagedon". To bi trebalo da zabrine svet, pošto se svi ekosistemi i sve vrste, uključujući i čoveka, oslanjaju na insekte i beskičmenjake.

Zašto je toliko vrsta svitaca ugroženo

Urbani razvoj i intenzivna poljoprivreda u jugoistočnoj Aziji ubrzali su gubitak prirodnog okruženja svitaca, posebno isušivanje močvara, uništavanje vegetacije mangrova i obala reka. Naučnici su zabrinuti da će porast nivoa mora, zbog klimatskih promena, rezultirati daljim gubicima mangrova. I svetlosno zagađenje iz ljudskih gradova, naselja i sela, koje se povećava čak 10 posto godišnje, takođe utiče na svetsku populaciju svitaca.

Svici noću privlače partnere i evoluirali su da svetle u prirodnoj tami. Studije su pokazale da veštačko svetlo zbunjuje mužjake svitaca, otežava pronalaženje partnera i smanjuje njihov reproduktivni uspeh.

Projekti eko-turizma za ljude koji vole da posmatraju svice pomogli su u zaštiti nekih područja u kojima žive ovi insekti, ali je s druge strane turizam izazvao degradaciju njihovih staništa. Na primer, gliseri koji se koriste za pristup drveću na kome žive svici nagrizaju obale reka i ugrožavaju stanište insekata. Iako je ekoturizam generalno dobar za lokalnu ekonomiju, treba voditi računa o zaštiti staništa svitaca na ovim lokacijama. Procenjeno je da je jedan posto populacije svitaca u opasnosti od izumiranja u bliskoj budućnosti, ali ovaj problem preti da brzinom munje postane veći.

Naučnici koji stoje iza studije naglašavaju da još nije kasno za preokret, uz pomoć opsežnih i koordinisanih napora za očuvanje koji bi mogli da osiguraju dugoročni opstanak svitaca. U to treba da se uključe lokalne, državne i nacionalne organizacije za očuvanje ugroženih vrsta koje bi donele akcione planove za očuvanje, obnovu i zaštitu staništa svitaca.

Evropski svetleći insekti

Iz Evrope takođe stižu loše vesti: nova analiza stanja evropskih svetlećih insekata ukazuje na smanjenje njihove populacije i slične pretnje - gubitak staništa (uključujući travnjake, šume i obale reka), klimatske promene (poplave i suše) i povećano svetlosno zagađenje. Takođe je otkriveno da hemikalije koje se koriste u poljoprivredi i baštovanstvu ubijaju svice i njihove izvore hrane kao što su puževi i crvi.

U Evropi živi oko 65 vrsta svitaca: istraživači iz IUCN grupe proučili su deset evropskih vrsta i otkrili da polovini preti izumiranje. Dve vrste - Lampyris pallida i Luciola novaki - su ugrožene, dok se tri smatraju ranjivim, a najrasprostranjeniji Lampyridae kategorisani su kao skoro ugroženi.

Čak petina svetskih svitaca može biti suočena sa izumiranjem, ali je dobra vest da se dovoljno zna o ​​njihovoj ekologiji, ponašanju i pretnjama. Sada je potrebna snažna podrška za zaštitu njihovih prirodnih prebivališta i smanjenje hemijskog i svetlosnog zagađenja.

Međunarodna mreža Fireflyers odredila je da prvi vikend u julu bude posvećen svim svicima sveta, kada se obeležava Svetski dan svitaca. Cilj Svetskog dana svitaca je da proslavi njihovu lepotu i prizna njihov ekološki i društveno-ekonomski značaj, istovremeno naglašavajući mnoge izazove sa kojima se svici suočavaju, jer im preti gubitak staništa, svetlosno zagađenje, pesticidi i prekomerna eksploatacija zemljišta i kultura.

(Telegraf.rs)