Leptiri bez pauze preleću više od 4.000 km preko Atlantika: Ovo nikada pre nije zabeleženo kod insekata

Foto: Shutterstock/Sari ONeal

Naučnici su pronašli prve dokaze o tome da insekti mogu da prelete okean nakon što su pronašli leptire koji su prešli 4.200 kilometara preko Atlantika.

Džerard Talavera, evolucioni biolog sa Botaničkog instituta u Barseloni, u Francuskoj Gvajani 2013. godine primetio je jato oslikanih leptira (Vanessa cardui) kako odmaraju na pesku. Insekti su imali rupe na krilima koja su bila "pohabana", pa je ovo zbunilo naučnike, jer se male vrste leptirova mogu naći širom sveta, ali ne i u Južnoj Americi. Nakon decenije istraživanja, biolozi su otkrili kako su leptirovi stigli: oni su krenuli na prvi prekookeanski let i to je prvi put zabeleženo kod insekata uopšte.

Istraživači su objavili ovo otkriće 25. juna u časopisu Nature Communications, prenosi Livescience.

0:21

0:28

"Leptire smatramo krhkim i ranjivim stvorenjima, ali nam nauka daje dokaze o njihovim neverovatnim podvizima", saopštio je koautor istraživanja Rodžer Vila, istraživač na Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni.

Migracije insekata nisu neuobičajene, ali ih je teško pratiti: naučnici se obično oslanjaju na zapise amaterskih posmatrača i radarsku pokrivenost da bi proučavali kretanje insekata, ali su rezultati ograničeni i nisu uvek pouzdani.

Da bi otkrili kako su oslikani leptiri dospeli u Francusku Gvajanu, istraživači su spojili više nizova dokaza. Oni su sekvencionirali genome leptira i otkrili da su blisko povezani sa populacijama u Evropi i Africi. Tim je takođe analizirao DNK polena na telima insekata dugim 5 cm i identifikovao dve biljne vrste koje se nalaze samo u tropskoj Africi. Pored toga, proučavali su izotope vodonika i stroncijuma na krilima leptira, otkrivši da su oni jedinstveni za zapadnu Evropu. Svi dokazi su isključili severnoameričko poreklo, pa se pretpostavlja da su na svet stigli negde u Africi ili Evropi.

Foto: Pixabay/donvikro

"Oslikani leptiri" stigli su u Južnu Ameriku iz zapadne Afrike, preletevši najmanje 4.200 km iznad Atlantika. Ali, možda su putovali i duže, počevši od Evrope, i preleteli tri kontinenta, što podrazumeva migraciju od 7.000 km ili više", izjavio je koautor studije Kleman Bataj, profesor na Univerzitetu Otava u Kanadi. On je dodao da je ovo izvanredan podvig za tako malog insekta.

Poznato je da oslikani leptiri migriraju i do 14.500 km između Evrope i Afrike, uključujući i prelazak preko nemilosrdnog prostranstva Sahare. Ali, ovo putovanje oni su izveli sa noćnim zaustavljanjima za odmor i pojenje. Da bi iz zapadne Afrike stigli do Francuske Gvajane, leptiri bi morali da lete neprekidno osam dana bez odmora.

Da bi rešili ovaj deo misterije, naučnici su analizirali struje vetra koje se uzdižu iz Sahare i duvaju od Afrike do Amerike: otkriveno je da leptiri verovatno koriste ove vazdušne puteve koji im pomažu da "klize" do svog cilja.

"Leptiri su mogli da završe let samo koristeći strategiju koja se naizmenično menja između minimalnog napora da se izbegne pad u more, olakšanog uzlaznim vetrovima, i aktivnog leta, koji zahteva veću potrošnju energije", kaže koautor studije Erik Toro-Delgado, doktorant Instituta za evolucionu biologiju.

Prema procenama, leptiri bez vetra mogu da prelete najviše 780 km pre nego što su iscrpe sve telesne rezerve masnoće, a samim tim i svu energiju.

Ovo otkriće naglašava sposobnost insekata da prelaze ogromne udaljenosti na načine koje naučnici ranije nisu razmatrali.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.