Da li neke životinje drže kućne ljubimce kao ljudi?

B. P.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Naučnici smatraju da se pojedine životinjske vrste ponašaju slično ljudima koji drže kućne ljubimce, ali se to retko dešava u divljoj prirodi i uglavnom je rezultat ljudske intervencije

Foto: Shutterstock/Famveld

Kućni ljubimci su deo naših života i smatramo ih ravnopravnim članovima porodice. U domovima oni imaju svu udobnost, uključujući redovne obroke, negu, zdravstvenu brigu i ljubav vlasnika koji im garantuju dobrobit. Statistika kaže da oko 60 posto američke populacije ima najmanje jednog kućnog ljubimca i na tim prostorima za potrebe voljenih četvoronožaca troši se više od 100 milijardi dolara godišnje.

Ali, da li još neka životinja ima želju da se brine o pripadniku druge vrste? Da li neka životinja ima kućne ljubimce i brine o njima?

Mnogo je primera životinja koje su "usvojile" pripadnike drugih vrsta, i to mladunce.

Možda najpoznatiji primer je gorila Koko koja je usvojila mače Ol Bol, ali su poznate i priče o slonu koji se sprijateljio sa psom, vrani koja je usvojila mačku, guska koja se združila sa kornjačom i mnoge druge. Ovi primeri dokazuju da životinje mogu da drže kućne ljubimce, piše Livescience.

"Sve ovo, uz vrlo malo izuzetaka, rezultat je ljudske intervencije", izjavio je Harold Hercog, profesor na Univerzitetu Zapadna Karolina u Severnoj Karolini.

On kaže da se "usvajanje" dešava u nacionalnim parkovima, domovima ljudi, ili u laboratorijama u kojima ljudi izvode eksperimente da bi shvatili kako se životinje vezuju. Ima veoma malo primera da se ovakvi odnosi spontano stvaraju u divljini.

U čitavoj naučnoj literaturi, dodaje Hercog, postoji pet ili manje ovakvih primera među vrstama, zasnovanih na dokazima iz divljine. To su: delfin koji je usvojio bebu-kita, lav koji je usvojio mladunče leoparda, majmuni kapucini koji su pružili topli dom marmozetu, a naučnici navode i primer kita ubice koji je usvojio mladunče kita pilota i grbavog delfina koji je pružio utočište običnom delfinu.

Foto: Shutterstock/Andrea Izzotti

U ovim slučajevima, nejasno je koje veze su nagnale odasle jedinke da usvoje mladunce: da li ih je naterao "roditeljski" instinkt ili želja da imaju "ljubimca". Bilo kako bilo, usvajanje se odvija među sličnim vrstama i rodovima, ali samo nekoliko primera ukazuje na to da je usvajanje kućnih ljubimaca u divljini izuzetno retko.

"Tvrdim da su ljudi jedini koje u domovima drže kućne ljubimce, što dokazuju i retki izuzeci", rekao je Hercog.

Zašto smo jedini u svojoj navici čuvanja kućnih ljubimaca?

Postoje četiri glavne teorije zašto ljudi drže kućne ljubimce, kaže Bet Dejli, vanredni profesor antrozoologije na Univerzitetu Vindzor u Kanadi.

Jedna navodi da onaj ko čuva ljubimca može da bude dobar roditelj, jer je sposoban da brine o nekome.

"Mnogi ljudi kažu: ako želiš nekoga da upoznaš, nabaviš psa i odeš u park", kaže Dejli.

Foto: Shutterstock/Ziggysofi

Druga srodna teorija kaže da ljudi na životinjama uče kako da brinu o budućoj deci. Čuvanje kućnih ljubimaca je i borba protiv usamljenosti: ljudi su sve izolovaniji i odlažu rađanje dece, a kućni ljubimci mogu da ispune "roditeljski" ulogu. Četvrta teorija smatra da su kućni ljubimci samo vid pozitivnog iskustva u našim životima, ali naučnici Hercog i Dejli ne prihvataju tu ideju.

"Mnogi ljudi smatraju da su kućni ljubimci dobri za čoveka, ali oni su dobri samo dok ne postanu problematični", smatra Dejli koji navodi sopstveni primer: kretao se pomoću štaka, jer je bio povređen nakon pada sa konja. Konj u ovom slučaju nije bio dobar ljubimac, ali je samo radio ono što rade konji.

I životinje brinu o sopstvenom potomstvu i imaju koristi od druženja, ali je najvažnija razlika između njih i čoveka - u pogledu kućnih ljubimaca - u kognitivnim sposobnostima.

Ljudi se prosto "zaljube" u kućne ljubimce, a postoji još nešto što ljudi imaju, a većina drugih vrsta nema: to je osećaj prepoznavanja da su ljubimci bića koja takođe imaju um.

(Telegraf.r)