Neobični ružičasti armadilo ima dvostruki sloj kože: Ovo nije viđeno ni kod jednog drugog sisara
Roze vilinski oklopnik pre nekoliko miliona godina dobio je dupli kožni prekrivač dok se zbog izuzetno suve klime kretao ispod zemlje
Ružičasti armadilo, najmanja vrsta oklopnika, ima jedinstvenu zaštitu preko tela u vidu duplog sloja kože, kažu naučnici. U novoj studiji, objavljenoj 19. decembra prošle godine, u Journal of Zoology, istraživači su mikroskopski proučavali anatomiju kože roze vilinskog armadila (Chlamyphorus truncatus) sa "osteodermom" i bez njega (koštanih ploča ugrađenih u kožu) i tom prilikom otkrili su poseban, drugi sloj kože ispod dorzalnog štita životinje.„
"Koliko god čudno izgledalo, ova životinja ima dvostruki sloj kože", izjavila je za Live Science Sesilija Krmpotić, glavni autor studije i biolog iz Argentinskog Nacionalnog saveta za naučna i tehnička istraživanja.
Preporučujemo
Šta je ovo na snimku: Snimatelj nije mogao da poveruje ko mu je zakopao skrivenu kameru
Srećna, nasmejana i prijateljski raspoložena kvoka ipak ne može da bude kućni ljubimac, a evo i zašto
"Površinski sloj kože na kome se nalaze rožnate ljuske (u njima mrtvo tkivo formira zadebljani, zaštitni sloj] i osteoderme, deluje kao omotač ili pokrivač unutrašnjeg sloja koji je prekriven gustim, finim belim krznom. Ova dvostruka koža je jedinstvena karakteristika i ne postoji kod drugih vrsta sisara".
Nasuprot tome, 19 drugih poznatih vrsta oklopnika ima jedan sloj kože na leđima, prekriven ljuskama i osteodermima koji formiraju oklop životinja.
Ružičastog vilinskog armadila prvi je opisao Ričard Harlan 1825. godine. Ova usamljena životinja prilagođena pustinji je endemik centralne Argentine i viđa se u peščanim ravnicama, dinama i travnatim šikarama. On je dugačak samo 15 centimetara i težak 100 grama. Smatra se da jede mrave i druge insekte, ali druge njegove navike nisu poznate.
Struktura kože roze vilinskih oklopnika slična je epidermu drugih vrsta oklopnika, gde se ljuske još razvijaju. Njegove jedinstvene spoljašnje karakteristike su verovatno proizvod prilagođavanja životu provedenom u kopanju po peščanom tlu. Fleksibilnost i lakoća oklopa koji nosi na leđima omogućavaju mu da se prilagodi obliku tunela i rupa koje kopa, dodala je Krmpotić.
Zaštita za karlicu ove životinje je posebno prilagođena njenom načinu života.
"Osteoderm koji formiraju karličnu zaštitu stapaju se međusobno, ali i sa karličnim pojasom i sakrumom. Karlični zatvarač deluje kao klip i sabija sediment u zadnjem delu tunela dok oklopnik ide napred", dodala je Krmpotić.
Koliko god bio specifičan, oklop armadila sličan je onom kod drugih podzemnih sisara i ima fleksibilne dlake koje mu pomažu da se kreće podzemnim tunelima.
A evo i par kadrova o ovom interesantnom sisaru.
(Telegraf.rs)