Naučnici tvrde: Mozak psa se povećava zahvaljujući selekciji i naporima savremenih odgajivača

Iako je pripitomljavanje psa dramatično smanjilo veličinu njegovog mozga, kao evolucioni odgovor na sve manje angažovanje u preživljavanju, u poslednjih 150 godina ovaj organ neočekivano raste, a nauka zasad samo pretpostavlja zašto se to dešava

Mozak psa manji je od mozga vuka, ali nova istraživanja ukazuju na povećanje veličine ovog organa zahvaljujući naporima savremenih odgajivača.

U poređenju sa drevnim psima, moderne rase, razvijene u poslednjih 150 godina, imaju veće lobanje u odnosu na veličinu tela.

Nauka to još ne može da objasni, prenosi Sciencealert.

Brojne studije su pokazale da pripitomljavanje divljih životinja – pasa, riba, svinja, goveda, ovaca, zečeva i mačaka – dramatično smanjuje veličinu njihovih mozgova.

Zoolozi ovo definišu kao odgovor na umanjenu potrebu za angažovanjem mozga kada je u pitanju preživljavanje.

Ipak, otkriveno je nešto neočekivano prilikom upoređivanja lobanja 159 rasa pasa, uključujući i neke vukove.

Dok je veličina mozga vuka 24 posto veća od mozga psa slične veličine, što se rasa genetski više razlikovala od vuka, mozak psa bio je veći.

Iako je pripitomljavanje isprva smanjivalo delove psećeg mozga (one koji se odnose na izbor partnera, predatore ili lov), moderan uzgoj doveo je do smanjenog kognitivnog rasta u poslednjih vek i po.

"Različite rase pasa žive različito i obavljaju složene zadatke koji zahtevaju veći kapacitet mozga“, smatra evolucioni biolog Niklas Kolm sa Univerziteta u Stokholmu u Švedskoj.

Kolm i njegove kolege pretpostavili su da su psi, gajeni za poslove u stočarstvu ili sport, imali veći mozak, ali nije bilo tako.

Čini se da je na veličinu mozga modernih rasa pasa uticala razlika između njihovih gena i gena vukova, a ne funkcija rase, veličina legla ili očekivani životni vek.

Prethodne studije su otkrile da apsolutna veličina mozga pojedinih pasa igra ulogu u njihovom pamćenju i samokontroli, ali je to bilo nedovoljno jak razlog da utiče na veličinu mozga njihove rase.

"Možda su složenije društveno okruženje, urbanizacija i prilagođavanje većem broju pravila i očekivanja izazvali ovu promenu, utičući na sve moderne rase“, spekuliše etolog Eniko Kubinji sa Univerziteta Etvoš Lorand u Mađarskoj. Ovo objašnjenje je u skladu sa hipotezom "socijalnog mozga", idejom da veliki mozgovi mogu evoluirati kako bi se uklopili u složenija društvena okruženja.

Prethodna istraživanja otkrila su da su psi, koji su bliži vukovima, pokazivali lošiju komunikaciju s ljudima.

Da bi saznali više o razlici mozgova drevnih i modernih pasa od mozga vuka, naučni tim je predložio da se u budućim istraživanjima uporede veličine različitih regija u mozgu.

Možda će tada nauka shvatiti kakav smo uticaj imali na mozak i ponašanje našeg najboljeg četvoronožnog prijatelja.

(Telegraf.rs)