Na crnoj “internet” mreži prodaju se divlje životinje, ali ne kao kućni ljubimci

Foto: Shutterstock

Ilegalna trgovina divljim životinjama jedna je od najvećih pretnji za opstanak mnogih životinjskih vrsta.

Nažalost, internet je omogućio da "crna" kupoprodaja cveta lakše nego ikada, piše Sciencealert.

Preporučujemo

Pored "eksplozije" kupoprodaje na otvorenom vebu, novo istraživanje je identifikovalo stotine životinjskih vrsta kojima se trguje na “mračnoj mreži”.

Među njima je i sonorska pustinjska žaba (Incilius alvarius). Neočekivano, ova nelegalna trgovina nije orijentisana na nabavku budućih kućnih ljubimaca.

0:29

0:24

"Iznenađeni smo činjenicom da se većinom vrsta životinja trguje zbog njihovih psihoaktivnih svojstava“, izjavio je ekolog Fil Kesi sa Univerziteta Adelaid.

Nedostatak nadzora otvorenog interneta

Dok je 90 odsto trgovine divljim vrstama na mračnoj mreži podrazumevalo preprodaju halucinogenih biljaka i gljiva, pojedinim životinjama, kao što je spomenuta žaba, sada se trguje u iste svrhe. Kako je poznato, toksične žlezde sonorske pustinjske žabe sadrže psihodelični 5-MeO-DMT.

Sonorska pustinjska žaba Foto: Shutterstock

"Ljudi trguju ovim žabama da bi ih lizali“, potvrdio je Kesi za ABC.

Oliver Stringam, ekolog sa Univerziteta Adelaid, i njegove kolege pretražili su dva miliona reklama na mračnom vebu između 2014. i 2020. godine. Ono što su otkrili ih je blago rečeno zapanjilo: ilegalna trgovina proširila se na 153 različite vrste pripadnika faune i flore, od kojih je 70 imalo poznata narkotička svojstva. Najčešče je prodavana Mimosa tenuiflora, južnoameričko drvo koje sadrži moćni halucinogen DMT.

Srećom, većina vrsta koje su predmet kupoprodaje nije ugrožena. Ipak, poslednjih godina istraživači su pronašli nekoliko ranjivih vrsta, poput psihodeličnog pejotla.

Druge vrste kojima se trguje koriste se u izradi tradicionalnih lekova, odeće i asesoara, poput tašni od kože reptila. Samo manjim brojem vrsta trguje se u svrhu nabavke kućnih ljubimaca.

Istraživanja pokazuju da je trgovina divljim životinjama na otvorenom vebu loše regulisana pa krijumčari nemaju razlog da koriste "mračni veb" koji zahteva poseban softver i nema centralizovane pretraživače.

Buba golijat Foto: Shutterstock

"Sve češće se trgovina divljim životinjama dešava i na društvenim mrežama i privatnim aplikacijama za razmenu poruka“, objavljeno je u naučnom radu ovog tima.

S obzirom na to da se ilegalno trguje na potpuno javni i otvoreni način, što je lako dostupno, glavni citirani pokretač nelegalne trgovine na internetu je nedostatak redovnog nadzora..

Ilegalna trgovina životinjama je transnacionalni zločin

Neprihvatljivi poslovi i radnje u vezi sa životnom sredinom se često doživljavaju kao zločini "bez žrtava“, uprkos tome što imaju potencijal da budu veoma štetni po javno zdravlje. Oni olakšavaju širenje novih bolesti, a da ne pominjemo pretnju opstanku brojnih vrsta.

Dakle, iako postoje zakoni, oni se retko primenjuju, uprkos tome što je ilegalna trgovina divljim životinjama jedan od najvećih transnacionalnih zločina.

Afrički sivi papagaj Foto: Shutterstock

"Trgovina ovim vrstama u mnogim zemljama jednostavno se ne prati, a status očuvanja mnogih vrsta ostaje nepoznat“, primećuju istraživači.

Stringam i tim su pronašli tradicionalno popularne životinje ili njihovi delovi kojima se trguje na mračnoj mreži, kao što su tigrova koža, afrički sivi papagaj, buba golijat i japanski morski krastavac.

Foto: Shutterstock

"Nestanak autohtonih vrsta usled neodržive trgovine i uvođenje stranih vrsta degradira prirodne sisteme i ugrožava dobrobit čovečanstva“, upozoravaju Stringam i njegove kolege.

Istraživači se plaše da će primena zakona premestiti trgovinu u podzemlje: veći deo kupoprodaje životnja biće prebačena sa otvorenog veba na mračnu mrežu.

Obuzdavanje potražnje potrošača, od kojih veliki deo dolazi iz bogatih zemalja, jednako je kritično kao i bolja primena nadzora i zakona.

Interesantno je da su predloženi i sertifikovani programi uzgoja nekih traženih vrsta koje se koriste u izradi lekova kako bi se obezbedila njihova legalna nabavka.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.