Brzi DNK testovi za ljubimce: Kako izgleda tehnologija koja sprečava ozbiljne bolesti pre prvih simptoma

Kod brojnih zaraznih bolesti pasa i mačaka vreme često odlučuje o ishodu lečenja. Mnoge infekcije u početku prolaze gotovo neprimećeno ili se ispoljavaju blagim simptomima koji lako mogu da se zamene sa drugim zdravstvenim problemima. Dok vlasnik primeti da ljubimac odbija hranu, postaje bezvoljan ili dobije temperaturu, virus je već počeo da se razmnožava u organizmu. Upravo zbog toga rano postavljanje dijagnoze predstavlja jedan od najvažnijih koraka u uspešnom lečenju, ali i sprečavanju širenja bolesti na druge životinje. Savremena veterinarska medicina poslednjih godina ulaže velika sredstva u razvoj dijagnostičkih metoda koje bi bile brze, jednostavne za primenu i dovoljno precizne da otkriju infekciju već u njenoj početnoj fazi, a jedno od najnovijih istraživanja donosi upravo takvo rešenje – to su brzi DNK testovi koji bi u budućnosti omogućili ranije otkrivanje pojedinih virusnih infekcija kod kućnih ljubimaca.

Za razliku od standardnih brzih testova koji traže virusne proteine, nova tehnologija zasniva se na otkrivanju genetskog materijala virusa. To je značajna razlika, jer se virusna DNK može registrovati i onda kada je količina virusa u organizmu još veoma mala. Zahvaljujući tome postoji mogućnost da se infekcija otkrije pre nego što se razviju izraženi klinički znaci ili pre nego što klasični testovi pokažu pozitivan rezultat.

Preporučujemo

Antigenski testovi i PCR analiza

U svakodnevnoj veterinarskoj praksi danas se najčešće koriste antigenski testovi. Njihova prednost je brzina – rezultat se dobija za svega nekoliko minuta i ne zahtevaju složenu laboratorijsku opremu. Međutim, njihova pouzdanost zavisi od količine virusnih antigena prisutnih u uzorku. Ukoliko je životinja tek zaražena ili je koncentracija virusa mala, postoji mogućnost da test ne registruje infekciju. U takvim situacijama veterinari često pribegavaju PCR analizi, koja je veoma precizna, ali zahteva specijalizovanu opremu, više vremena i laboratorijske uslove.

Nova metoda pokušava da spoji najbolje osobine oba pristupa. Cilj istraživača bio je da razviju test koji će biti gotovo jednako jednostavan za upotrebu kao postojeći brzi testovi, ali će po osetljivosti biti bliži PCR dijagnostici. Da bi to postigli, osmislili su sistem koji najpre umnožava male količine virusne DNK, a zatim pomoću specifičnih molekularnih reakcija prepoznaje samo genetski materijal ciljnog virusa. Na taj način povećava se verovatnoća da će infekcija biti otkrivena čak i u vrlo ranoj fazi.

U istraživanju je tehnologija ispitivana na virusima koji izazivaju dve veoma ozbiljne bolesti – pseći parvovirus i mačju panleukopeniju. Obe infekcije posebno su opasne za mlade životinje jer mogu izazvati teško oštećenje digestivnog sistema, dehidrataciju i ozbiljno narušavanje opšteg zdravstvenog stanja. Brzo postavljanje dijagnoze kod ovih bolesti od izuzetnog je značaja, jer omogućava ranije započinjanje terapije i smanjuje mogućnost širenja infekcije na druge životinje.

Rezultati istraživanja pokazali su da je novi DNK test uspevao da otkrije prisustvo virusa i u uzorcima u kojima su njegove količine bile veoma male. Njegova tačnost bila je uporediva sa PCR analizom, koja se smatra zlatnim standardom u dijagnostici virusnih infekcija. U pojedinim slučajevima nova metoda registrovala je virus tamo gde standardni antigenski test nije dao pozitivan rezultat, što ukazuje na mogućnost ranijeg prepoznavanja bolesti.

Testovi za prepoznavanje različitih uzročnika bolesti

Posebno zanimljiv deo istraživanja odnosi se na mogućnost razvoja testova koji bi istovremeno mogli da prepoznaju više različitih uzročnika bolesti. Mnoge virusne infekcije kod pasa i mačaka izazivaju slične simptome, poput povraćanja, proliva, povišene temperature ili gubitka apetita, pa je bez laboratorijskih analiza često teško razlikovati o kojoj se bolesti radi. Tehnologija koja bi jednim testom mogla da razlikuje više virusa značajno bi olakšala posao veterinarima i ubrzala donošenje odluke o daljem lečenju.

Potencijalna primena ovakvih testova ne odnosi se samo na veterinarske ambulante. Oni bi mogli biti od velike koristi i u azilima, prihvatilištima, odgajivačnicama i drugim sredinama u kojima boravi veliki broj životinja. U takvim uslovima zarazne bolesti mogu se proširiti veoma brzo, pa bi mogućnost ranog otkrivanja infekcije omogućila pravovremenu izolaciju obolelih životinja i smanjila rizik od pojave većih epidemija.

Iako rezultati ulivaju optimizam, naučnici naglašavaju da je potrebno sprovesti dodatna ispitivanja pre nego što ova tehnologija postane deo svakodnevne veterinarske prakse. Neophodno je potvrditi njenu pouzdanost na većem broju uzoraka, kao i proceniti njenu efikasnost u različitim kliničkim situacijama. Zbog toga brzi DNK testovi za sada predstavljaju perspektivnu tehnologiju u razvoju, a ne zamenu za veterinarski pregled ili postojeće dijagnostičke metode.

Ukoliko dalja istraživanja potvrde dosadašnje rezultate, ovakvi testovi mogli bi da označe važan korak u razvoju veterinarske dijagnostike. Mogućnost da se zarazne bolesti otkriju ranije nego do sada značila bi brže započinjanje lečenja, bolje izglede za oporavak obolelih ljubimaca i efikasniju kontrolu širenja infekcija, što bi predstavljalo značajan napredak i za veterinare i za vlasnike kućnih ljubimaca.

(Telegraf.rs/ACS Axial)