Obratite pažnju: Ovo je detaljan spisak 30 zaraznih bolesti koje možete da dobijete od kućnih ljubimaca

Ljubitelji životinja tretiraju svoje četvoronošce kao ravnopravne članove porodice. Psi, mačke, miševi, hrčkovi, ptice, gušteri.... uvuku se u vlasnikovo srce, ali uz njih ponekad idu i nezvani opasni gosti

Ljubitelji kućnih ljubimaca tretiraju svoje dragocene životinje kao deo porodice.

Životinjama u domu dozvoljava se da se penju na nameštaj, spavaju u krevetu, jedu sa stola... Postoji mnoštvo opcija za izbor mezimca: pas, mačka, hrčak, ptica, gmizavac, riba... a vlasnici često biraju ljubimca u skladu sa životnim okolnostima, veličinom doma i navikama.

Kućni ljubimci mogu nenamerno doneti velike probleme vlasnicima. Životinje, kao i ljudi, često su (pre)nosioci raznih bolesti.

Iako se čini malo verovatnim da će vam pas ili mačka koji žive sa vama u domu dati bilo šta osim ljubavi i bezuslovnog poverenja, postoje šanse da vam prenesu neka oboljenja.

Ovo je spisak od 30 najpoznatijih bolesti koje ljubimci mogu da prenesu vlasnicima.

1. Prstenasti "crv" ili lišaj

Uprkos svom imenu, lišaj je gljivica koja napada telo ljubimca tako što se zakačiti za kožu koja je nedavno izgrebana ili povređena. Lišaj se manifestuje kao okrugla šara i oko nje opada dlaka. Mačići i psi obolevaju od ovog lišaja, koji mogu da dobiju i ježevi, činčile i kunići. Mačke mogu da budu "tihi" nosioci bolesti, ne pokazujući simptome lišaja, ali ga mogu preneti na druge.

Gljivica izazivač lišaja sadrži spore koje se lako prenose vazduhom: ako dodirnu izgrebanu kožu, preneće se vlasniku kućnog ljubimca i na ljudskoj koži će imati iste simptome.

2. Okrugli crvi

Simptomi infekcije okruglim crvima kod kućnog ljubimca uključuju dijareju, povraćanje i krvavu stolicu. Crvi mogu biti vidljivi u izmetu kojim se najčešće zaraze deca ako ne peru ruke dovoljno često, a borave u blizini zaraženih ljubimaca.

Radoznalost mališana dovodi do toga da okrugli crvi završe u njihovim ustima! Crvi se "šetaju" po celom telu, a znaci infekcije su kašalj, bol u stomaku i krvava stolica.

3. Salmonela

Salmonela je bakterija koja napada creva kućnih ljubimaca i ljudi, a infekcija se može uporediti sa simptomima trovanja hranom. U normalnim okolnostima, telo može da odbrani napad. Osoba sa salmonelom će osetiti grčeve i imati dijareju. Međutim, u slučaju mališana, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, salmonela može biti opasna po život. U ovim slučajevima, pacijent oseća bol u stomaku, povraća, ima mučninu, groznicu i glavobolju.

Kućni ljubimci koji prenose salmonelu na vlasnike su gmizavci, glodari i vodozemci. Nemojte ih stavljati u sudoperu ili na bilo koje mesto gde ima namirnica.

4. Papagajska groznica

Papagajska groznica je poznata kao hlamidija psitakoza. To je ptičja bolest i prenose je i druge ptice kao što su golubovi i ćurke. Perut i izmet zaražene ptice sadrži spore hlamidijske psitakoze koje vlasnik može da udahne.

Kod ptica simptomi papagajske groznice uključuju dijareju i nedostatak apetita. Neke ptice ne pokazuju simptome, ali prenose bolest. Ljudi koji obole od papagajske groznice imaju simptome slične upali pluća.

5. Bolest mačije ogrebotine

Mačke su nosioci bakterije Bartonella henslae i ne pokazuju simptome bolesti. Ova bakterija nalazi se u mačijoj pljuvački i buvama. Ugriz i ogrebotina koje vam mačka nanese mogu preneti bolest, kao i ako mačka liže otvorenu ranu na koži svog vlasnika. Čovek koji oboli od oseća bolove u zglobovima, groznicu i iscrpljenost, a područje gde je bolest "ušla" je upaljeno, crveno i formira plikove.

6. Tuberkuloza

Prenos tuberkuloze nije ograničen samo na ljude. Životinje mogu dobiti tuberkulozu i preneti je vlasnicima. Psi i mačke mogu biti otporni na tuberkulozu, ali majmuni, goveda i jelenska divljač mogu se zaraziti ovim virusom. Majmuni kućni ljubimci mogu preneti bolest na svoje vlasnike. Kao i prenošenje tuberkuloze sa čoveka na čoveka, blizina obolelog je opasna, jer se bolest prenosi vazduhom. Kašalj je glavni način prenošenja bolesti.

7. Besnilo

Većina vlasnika kućnih ljubimaca povezuje besnilo sa psima, iako je ova bolest gotovo iskorenjena. Slepi miševi, rakuni, lisice i tvorovi u divljini mogu dobiti besnilo. Iako ovo nisu uobičajeni kućni ljubimci, mogli bi ugristi psa ili mačk, a kad se kućni ljubimci zaraze virusom, mogu ga preneti na vlasnike putem pljuvačke i ujedanja.

Kod životinja, simptomi besnila se manifestuju penušavom pljuvačkom, groznicom, napadima i opštom promenom ponašanja. Čovek koji se zarazi besnilom ima ekstremno visoku temperaturu, povraća, oseća umor, glavobolje i gubitak apetita.

Ako posumnjate na besnilo, odmah potražite medicinsku pomoć, jer je bolest fatalna.

8. Toksoplazmoza

Mikroskopski organizam toksoplazma gotovo po pravilu može da se naseli u telu mačke koja je njegov osnovni prenosilac, jer lovi ptice i glodare. Ovaj parazit se izlučuje mačijim izmetom, a vlasnik se može zaraziti čisteći posudu sa posipom.

Ako mačka prenese toksoplazmozu vlasniku, u većini slučajeva bolest će proći. Međutim, u nekim slučajevima ljudi se mogu razboleti i imati simptome kao što su groznica, glavobolja, upala mišića i uvećani limfni čvorovi. Kod trudnica, tokom poslednja dva trimestra trudnoće, toksoplazmoza može dovesti do abnormalnosti fetusa. U teškim slučajevima, organi mogu popustiti zbog napada parazita. Vlasnici mačaka treba da koriste rukavice i redovno čiste kutiju za otpatke svoje mačke. Trudnicama se savetuje da ne diraju mačiji izmet.

9. Leptospiroza

Životinje zaražene bakterijom leptospirom izlučuju je urinom. Bolest je uglavnom povezana sa svinjama i glodarima, iako je mogu dobiti i psi. Najčešći uzrok je konzumiranje stajaće vode u kojoj se nalazi bakterija, a drugi način je zaražavanjem putem tla. Bakterije preživljavaju dugi period čekajući domaćina koji će se zaraziti.

Životinja sa leptospirozom ima groznicu i dijareju i povraća. Krv u urinu je jedan od tipičnih znakova leptospiroze. Ljudski simptomi uključuju žuticu, groznicu, bolove u mišićima, povraćanje i glavobolju. Vlasnici kućnih ljubimaca treba da osiguraju da životinje nemaju pristup zaraženoj stajaćoj vodi i da drže ljubimce glodare u zatvorenom ili u kontrolisanim otvorenim prostorima.

10. Limfocitni horiomeningitis

Reč meningitis je dovoljna da privuče nečiju pažnju. Neki oblici meningitisa su toliko ozbiljni da mogu izazvati trajno oštećenje organizma ili čak smrt. Limfocitni horiomeningitis je bolest koju vlasnici kućnih ljubimaca mogu dobiti od miševa, pacova i hrčkova. Rukovanje glodarima ili čišćenje njihovih kaveza je način na koji se ovaj virus prenosi, ukoliko ih životinje nose. Inficirani telesni otpad koji dođe u dodir sa ljudskim ustima, očima, ušima ili oštećenom kožom može preneti virus.

Simptomi infekcije su u početku blagi. Osoba će imati groznicu, dijareju i povraćanje. Ako se ne leči, virus napada srce i mozak, izazivajući upalu. Ovo može imati trajne fizičke i neurološke efekte. Trudnice i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom su podložni limfocitnom horiomeningitisu.

11. Šigela

Intestinalnu bakteriju Shigella flexneri nose mnogi majmuni i nemaju simptome bolesti. Mnogi ljudi koji su zaraženi postaju prenosioci i ne doživljavaju tegobe, a oni koji ipak dobiju simptome imaju dijareju od dve do 3 nedelje. Bakterije se prenose rukovanjem zaraženim fecesom. Sama bakterija nije opasna po život, ali dijareja može biti fatalna ako se ne leči. Dijareja uzrokuje da telo izbaci tečnost pre nego što ostatak tela može da ih apsorbuje. To dovodi do dehidracije koja može ubiti zaraženu osobu. Šigela se lako prenosi sa jedne osobe na drugu kroz kontakt sa izmetom zaraženog.

12. Lajmska bolest

Lajmsku bolest prenose krpelji. Kao paraziti, oni aktivno traže domaćina: zakače se za kožu psa ili mačke i hrane se njihovom krvlju. Ako krpelj sa psa pređe na čoveka, on prenosi bakterije, između ostalih Borrelia burgdorferi koja izaziva lajmsku bolest. Nekoliko simptoma može ukazivati na prisustvo lajmske bolesti, a najčešći su bolovi u zglobovima, uvećani limfni čvorovi i osip.

13. Kuga

Bakterija Yersinia pestis koja izaziva kugu živi u buvama na telima glodara. Ujed jedne od ovih buva može da izazove bolest kod čoveka. Kućni ljubimci zaraženi kugom imaju groznicu, otečene limfne čvorove i upalu, a vlasnik koji se zarazi kugom ima iznenadnu groznicu, glavobolju, slabost i oticanje limfnih čvorova. Slučajevi kuge su veoma retki.

14. Virus Zapadnog Nila

Životinje koje mogu da se zaraze virusom Zapadnog Nila su konji i ptice, a podložni su mu i ljudi. Virus Zapadnog Nila je flavivirus koji se prenosi ubodom komaraca, zaraženog virusom iz ptice. Kako komarci nastavljaju da ujedaju sve više životinja i ljudi, virus se širi. Većina ljudi koje ujede komarac zaražen virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome. Neki ljudi imaju bolove, povraćaju, imaju dijareju i osip. U retkim slučajevima, ljudi mogu razviti meningitis ili encefalitis.

U teškim slučajevima potrebna je hospitalizacija.

15. Rikecioza ili pegava groznica

Krpelji prenose bakteriju pegave groznice Stenovitih planina ili rikecioze koju dobijaju kada se hrane krvlju divljih životinja. Ljudi mogu da obole od ove bakterije koju mu prenosi pas. Simptomi pegave groznice Stenovitih planina su groznica, bolovi, glavobolja, mučnina i povraćanje. Zaražene osobe obično razvijaju i karakterističan osip. Potreban je hitan tretman antibioticima. Kao i druge bolesti koje prenose krpelji, stanje brzo napreduje. Bez lečenja, pegava groznica Stenovitih planina mogla bi biti fatalna, jer se razvijaju zapaljenje mozga, srca ili pluća, i otkazuju bubrezi.

16. Streptokoka i stafilokoka

Streptokoka i stafilokoka su dve najmnogobrojnije bakterije na svetu koje mogu da nose i kućni ljubimci. Kod životinja, infekcija oka može biti rezultat infekcije streptokokom, a infekcije kože često su uzrokovane stafilokokom. Vlasnici koji leče takve infekcije na svojim ljubimcima mogu pokupiti ove bakterije i sami se razboleti.

Bakterijska infekcija se može manifestovati kod ljudi na različite načine. Bol u grlu ili infekcija oka je uobičajena.

17. Kapnocitofag

Bakterija koja izaziva ovu bolest živi u pljuvački mačaka i pasa i ne utiče na njih. Međutim, postoji šansa da izazovu infekciju kod vlasnika. U većini slučajeva, bakterije ulaze u ljudski krvotok posle uboda ili ogrebotine.

Komplikacije koje mogu nastati uključuju trovanje krvi, meningitis i teške respiratorne probleme. Nakon početne infekcije, javlaju se simptomi kao što su groznica, dijareja, povraćanje i glavobolja. Ako se ne leči, infekcija napreduje i posebno je opasna za ljude sa oslabljenim imunološkim sistemom.

18. Ankilostomijaza

Ankilostomijaza nastaje usled prisustva parazita ankilostoma koji živi u crevima psa i može da izazove unutrašnje krvarenje i uginuće štenaca. Simptomi ankilostome kod kućnog ljubimca su dijareja, gubitak težine i zaostajanje u razvoju.

Kao i svi paraziti, ankilostomi polažu jaja i ona se izlučuju iz tela psa u izmetu. Slučajni kontakt sa izmetom može zaraziti čoveka. Simptomi zaraze uključuju bolove u stomaku, gubitak apetita i anemiju.

19. Pantljičara

Buva zaražena larvom pantljičare napada kućne ljubimce koji se razbole ako piju vodu iz sumnjivog izvora. Kada se parazitska larva nađe u telu životinje, pričvršćuje se za crevni zid. Prvi pokazatelj da životinja ima pantljičaru je vučenje zadnjice po podu. Pantljičara izaziva svrab, a izmet sadrži cele crve ili komade nalik pirinču. Životinja sa pantljičarom često povraća i izlučuje manje parazite.

Slučajni kontakt sa pantljičarom kroz sadržaj povraćanja ili izmet životinje inficiraće čoveka. Ljudi sa pantljičarom imaju jako povećan apetit praćen upornim gubitkom težine.

20. Tularemija

Tularemija je poznata kao zečija groznica i napada i druge glodare. Prenose je krpelji na kunićima i glodarima koji se preseljavaju na kožu mačke ili psa.

Ljudi mogu dobiti tularemiju kroz ogrebotinu, što dovodi do oticanja limfnih čvorova, ili udisanjem što rezultira akutnijim oblikom bolesti koji pogađa celo telo. Simptomi tularemije kod ljudi uključuju groznicu i upalu. Postoje izolovani slučajevi u kojima su napadnuti mozak, srce i pluća.

21. Hantavirus

Ova virusna bolest je retka, ali smrtonosna i prenose je glodariputem urina, pljuvačke i izmeta. Dolazak u fizički kontakt sa ovim izlučevinama prenosi virus koji u čoveka može da se useli i kroz vazduh, dok čisti izmet glodara. Hantavirus izaziva slabljenje strukture zidova krvnih sudova i dovodi do unutrašnjeg krvarenja. Zabeleženi su slučajevi da su se vlasnici glodara zarazili ovom bolešću.

22. Pastereloza

Ovo je bolest koju prenose kunići, ali skoro nikad nemaju simptome. Ukoliko pokažu znake bolesti, imaće uvećane limfne čvorove i infekciju oka. Ptice takođe mogu da nose pasterelozu, kao i mačke i psi. Ujed mačke može preneti bakteriju na vlasnika.

Bolest se obično manifestuje kao mala infekcija na mestu ugriza ili ogrebotine. Koža i meka tkiva pokazuju znake oštećenja i upale. Oko je posebno osetljivo na pasterelozu koja može izazvati teške infekcije.

23. Hepatitis E

Hepatitis je bolest koja napada jetru. Postoji nekoliko različitih sojeva hepatitisa i malo onih koje životinje prenesu čoveku. Međutim, hepatitis E je izuzetak.

Većina ljudi koji obole od hepatitisa E dobiju ga tako što piju zagađenu vodu, a mogu ga dobiti i od svinje kućnog ljubimca.

Čovek može imati blage simptome nakon zaraze hepatitisom E. To uključuje žuticu, uvećanje jetre i probleme sa apetitom i varenjem. Ako se ne leči, ova bolest poprima ozbiljniji tok i dovodi do otkazivanja jetre i smrti. Svinje kućni ljubimci ne bi trebalo da spavaju u istom krevetu sa vlasnicima.

24. Majmunske boginje

Ova bolest ima mnogo sličnosti sa malim boginjama koje su proglašene iskorenjenim pre više od 30 godina. Zajedničko za vlasnike koji obole od ovih boginja je njihov kontakt sa prerijskim psima.

Zaraženi prerijski psi su prenosili vlansicima majmunske boginje ujedima, a zaraženi su patili od drhtavice, groznice i bolova u mišićima i dobili su osip koji je ličio na velike boginje. Ne postoji tretman specifičan za majmunske boginje.

25. Kampilobakterija

Ovu bakterijsku bolest izaziva bakterija Campilobacter jejuni koja se nalazi u crevima mnogih životinja i prenosi se rukovanjem bilo kojom životinjskom fekalnom materijom. Izmet mačaka i pasa može sadržati bakterije.

Infekcija bakterijama dovodi do simptoma sličnih trovanju hranom: dijareja, grčevi, mučnina i povraćanje.

26. Bruceloza

Brucella canis inficira pse i utiče na njihov reproduktivni sistem, pa je odgovorna za neplodnost pasa. Kod ženki izaziva endometriozu i spontane pobačaje. Bakterije se šire na ljude putem vaginalnog sekreta i urina zaraženog psa. Kada bakterija uđe u ljudsko telo, infekcija će se manifestovati groznicom i gubitkom težine. Takođe postoji mogućnost oticanja limfnih čvorova, slezine, jetre.

27. Helikobakterija

Helicobacter pilori je spiralna bakterija koja može uzrokovati da i životinje i ljudi podjednako pate od čira na želucu. Bakterije koje izazivaju ovo stanje nalaze se u oblasti probavnog sistema poznatom kao duodenum. Izmet zaražene životinje nosi bakteriju. Životinje koje će najverovatnije biti zaražene ovom bakterijom su mačke, psi i tvorovi. I kućni ljubimci i njihovi vlasnici će doživeti epizode ​​povremenog povraćanja. Ljudi takođe pokazuju simptome kao što su mučnina, gubitak težine i smanjen apetit.

28. Đardija

Ovo je parazitska bolest, a parazit živi u kontaminiranoj vodi. Psi su najčešći nosioci parazita, jer često piju vodu iz stajaćih lokvi. Psi koji imaju đardiju pokazaće simptome kao što su povraćanje, dijareja, krvava stolica i živi crvi u izmetu. Ljudi će takođe imati krvavu stolicu, bolove u stomaku i kašalj.

29. MRSA

Meticilin rezistentni stafilokokus aureus je bakterija koja predstavlja veću pretnju za ljude nego za životinje. Mnoge životinje nose MRSA (svinje, činčile, konji i papagaji), a i psi se mogu zaraziti. Životinje koje imaju infekcije ušiju ili rane koje ne zarastaju su kandidati za MRSA infekciju. Vlasnici treba da paze na temperaturu, iscedak iz rane, otok kože i lezije na koži.

Kontakt sa zaraženim područjima na kućnim ljubimcima može uzrokovati da vlasnici dobiju MRSA. Kod ljudi, MRSA se manifestuje kao niz malih crvenkastih izbočina na koži. Ako se ne leče, mogu se formirati duboki apscesi kože.

30. Sarkoptična šuga

Šuga je rezultat infestacije grinja na koži životinje, a rezultat je svrab, osetljiva i iritirana koža. Krzno može da opada sa inficiranog područja, ostavljajući "ćelave" fleke. Na koži se formiraju rane i kraste. Životinje sa šugom će grebati kožu do krvarenja. Koža je osetljiva i bolna. Kada se grinje prenesu na čoveka, rezultat je šuga. Ovo je stanje koje karakteriše osip malih ranica koje svrbe i bole.

(Telegraf.rs)