Vreme čitanja: oko 3 min.
Aspergiloza, psitakoza, Pačekova bolest... samo su neka oboljenja kojih se vlasnici papagaja najviše plaše
Vreme čitanja: oko 3 min.
Za većinu ovih bolesti nema leka, mnoge ptice uginu gladne iako su im voljke pune hrane, a ako koja i preživi, ostaje trajno fizički "obeležena"
Papagaji koji se drže u domu kao kućni ljubimci mogu da pate od različitih bolesti.
Zato ako imate ovu pticu, treba da znate koja oboljenja papagaja su ozbiljna i kako da zaštitite svoje ptice od zaražavanja.
Preporučujemo
Ptice u stanu: Papagajska bolest i kako protiv nje
Ovo je pet najčešćih mitova o papagajima, a među njima je i onaj o brbljivim mužjacima
Koje su najozbiljnije bolesti koje pogađaju papagaje?
Aspergiloza, jedna od najpoznatijih bolesti papagaja
Aspergiloza je jedna od najpoznatijih bolesti koju papagaj razvije ako udahne spore gljivice Aspergillus fumigatus. Loša ventilacija i nehigijena u domu, kao i mnogo prašine povećavaju mogućnost zaražavanja. Gljivice same po sebi ne izazivaju oboljenje, ali ako je ptica slabog imuniteta, ona će se razboleti. Spore gljivice ulaze u respiratorni trakt papagaja i ponekad formiraju opasnu gljivičnu izraslinu.
Staford napao pudlicu, a onda je uskočio vlasnik u stilu MMA borca i uradio "giljotinu" na psu
Ljubimcu obukli kostim pa dobili bumbar mače: Najslađi bumbar na svetu
Oboleli papagaji obično pate od respiratornih problema, otežano i ubrzano dišu, a ponekad imaju grčeve i drhtavicu. Efikasnost lečenja zavisi od obima gljivične infestacije.
Psitakoza, zarazna bolest koju treba prijaviti
Pitakoza je jedno od najozbiljnijih oboljenja ptica, bakterijska zarazna bolest koju izaziva Chlamydia psittaci. Hlamidija ulazi u telo vrsta ptica različitim putevima i izaziva simptome slične gripu. Bolest može uticati i na druge životinje i na ljude i poznata je kao ornitoza. U slučaju sumnje na ovu bolest, veterinari šalju uzorke briseva u laboratoriju. Ako se potvrdi sumnja, bolest se leči antibioticima.
Pačekova bolest često ostaje neotkrivena
Herpes virusi izazivaju Pačekovu bolest kod papagaja. Ako se ptica zarazi uzročnim virusom putem vazduha ili kljuna, zaraziće brojne organe kroz krv. Međutim, većina papagaja se razboli samo kad su pod stresom i uginu za samo nekoliko dana od izbijanja simptoma.
Pre uginuća, opšte stanje ptice je loše i ona pokazuje gastrointestinalne smetnje. Veterinar ima vreme samo da otkrije virus putem uzorka brisa, pa patolog obično prvi postavlja dijagnozu.
Psitacin bolest kljuna i perja (PBFD)
Papagaji obolevaju od smrtonosnog PBFD, poznatog i kao sindrom gubitka perja, preko kapljične infekcije virusima koji se talože u folikulima perja, koži, jednjaku i voljki. U zavisnosti od starosti zaražene ptice, oboleva perakutno (izuzetno brzo), akutno ili hronično. PBFD obično dovodi do promena na perju i kostima papagaja. Ova bolest se ne leči.
Neuropatska dilatacija želuca, fatalna neurološka bolest
Istraživači još nisu uspeli da razjasne tačan uzrok neuropatske dilatacije želuca kod ptica, ali se sumnja da bolest izazivaju bornavirusi.
Papagaji i ostale ptice se mogu zaraziti kontaminiranim fekalijama ili prašinom od perja. U telu, ptičiji bornavirusi izazivaju upalu nervnog tkiva, zaražene ptice postepeno gube na težini i uginu posle sužavanja želuca i njegovog pucanja usled stanjivanja zida. Nema leka za ovu bolesti.
Virus polioma
Virus ptičjeg polioma je prvi put otkriven i opisan 1981. godine. Poznato je da izaziva akutnu i hroničnu bolest kojima je zajednička visoka smrtnost ptica - skoro 100 posto. Mlade ptice koje prežive infekciju razvijaju hronični oblik bolesti, čiji je glavni simptom abnormalnost u razvoju perja. Ponekad klinički znaci nisu vidljivi, pa su ptice bez njih najčešći prenosioci bolesti, pošto su normalno fizički aktivne i normalno se razmnožavaju. Virus APV može da utiče na sve vrste papagaja, ali je poznato da češće obolelevaju ara, aracije, eklektici, agapornisi, nimfe.
APV virus se prenosi između odraslih ptica i sa roditelja na potomstvo. Mladi mogu uginuti već u jajetu ili umiru zbog otkazivanja određenih mišića u telu, često ne mogu da isprazne voljku u kojoj ostaje hrana. Dolazi do neuhranjenosti i dehidracije, i na kraju mladunče umire, uprkos što su mu usta puna hrane. Ptica koja preživi ostaje bez perja na leđima i stomaku i nema perje za letenje.
Teški znaci bolesti su: dehidracija, depresija, anoreksija i gubitak težine, krvarenje ispod kože i otkazivanje vitalnih organa i paraliza. Bolest je često fatalna. Nije pronađen lek ovoj bolesti.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Povezane vesti
Kako stare, ptice imaju sve manje prijatelja, ali zbog toga uopšte ne pate, tvrdi novo istraživanje
I ptice vole da se zaslade: Ovo su najbolje vitaminske poslastice, jednu koja se kuva obožavaju i ljudi
Nova studija o oglašavanju živine dokazala tužnu istinu o kojoj se odavno zna, ali je ona uvek negde daleko
Kroči jednom napred, pa zalelujaj dvaput: Pogledajte snimak šljuka koje hodaju jer ne prestajemo da se smejemo
Pet rasa pasa koji će vas zaštititi od napada pitbula
Traumatična prošlost udomljene mačke može da pravi probleme novom vlasniku, ali rešenje postoji
Ne dozvolite psu da jede sneg iz koga vreba opasnost, a ako mu je hladno, uočićete ovu promenu na desnima
Nežna pekinezerka iz Zrenjanina bukvalno sklonjena sa stola za uspavljivanje: Bivši vlasnici više je ne žele
Zašto mačke mese: Postoji 5 razloga zbog kojih one na poseban način gnječe jastuke, ćebe, pa i vlasnika
