Aspergiloza, psitakoza, Pačekova bolest... samo su neka oboljenja kojih se vlasnici papagaja najviše plaše

Foto: Pixabay/Kapa65

Papagaji koji se drže u domu kao kućni ljubimci mogu da pate od različitih bolesti.

Zato ako imate ovu pticu, treba da znate koja oboljenja papagaja su ozbiljna i kako da zaštitite svoje ptice od zaražavanja.

Koje su najozbiljnije bolesti koje pogađaju papagaje?

Aspergiloza, jedna od najpoznatijih bolesti papagaja

0:40

1:12

Aspergiloza je jedna od najpoznatijih bolesti koju papagaj razvije ako udahne spore gljivice Aspergillus fumigatus. Loša ventilacija i nehigijena u domu, kao i mnogo prašine povećavaju mogućnost zaražavanja. Gljivice same po sebi ne izazivaju oboljenje, ali ako je ptica slabog imuniteta, ona će se razboleti. Spore gljivice ulaze u respiratorni trakt papagaja i ponekad formiraju opasnu gljivičnu izraslinu.

Oboleli papagaji obično pate od respiratornih problema, otežano i ubrzano dišu, a ponekad imaju grčeve i drhtavicu. Efikasnost lečenja zavisi od obima gljivične infestacije.

Foto: Pixabay/Strichpunkt

Psitakoza, zarazna bolest koju treba prijaviti

Pitakoza je jedno od najozbiljnijih oboljenja ptica, bakterijska zarazna bolest koju izaziva Chlamydia psittaci. Hlamidija ulazi u telo vrsta ptica različitim putevima i izaziva simptome slične gripu. Bolest može uticati i na druge životinje i na ljude i poznata je kao ornitoza. U slučaju sumnje na ovu bolest, veterinari šalju uzorke briseva u laboratoriju. Ako se potvrdi sumnja, bolest se leči antibioticima.

Foto: Pixabay/Robert84ak

Pačekova bolest često ostaje neotkrivena

Herpes virusi izazivaju Pačekovu bolest kod papagaja. Ako se ptica zarazi uzročnim virusom putem vazduha ili kljuna, zaraziće brojne organe kroz krv. Međutim, većina papagaja se razboli samo kad su pod stresom i uginu za samo nekoliko dana od izbijanja simptoma.

Pre uginuća, opšte stanje ptice je loše i ona pokazuje gastrointestinalne smetnje. Veterinar ima vreme samo da otkrije virus putem uzorka brisa, pa patolog obično prvi postavlja dijagnozu.

Psitacin bolest kljuna i perja (PBFD)

Papagaji obolevaju od smrtonosnog PBFD, poznatog i kao sindrom gubitka perja, preko kapljične infekcije virusima koji se talože u folikulima perja, koži, jednjaku i voljki. U zavisnosti od starosti zaražene ptice, oboleva perakutno (izuzetno brzo), akutno ili hronično. PBFD obično dovodi do promena na perju i kostima papagaja. Ova bolest se ne leči.

Foto: Vitaliy Pakhnyushchyy / Panthermedia / Profimedia

Neuropatska dilatacija želuca, fatalna neurološka bolest

Istraživači još nisu uspeli da razjasne tačan uzrok neuropatske dilatacije želuca kod ptica, ali se sumnja da bolest izazivaju bornavirusi.

Papagaji i ostale ptice se mogu zaraziti kontaminiranim fekalijama ili prašinom od perja. U telu, ptičiji bornavirusi izazivaju upalu nervnog tkiva, zaražene ptice postepeno gube na težini i uginu posle sužavanja želuca i njegovog pucanja usled stanjivanja zida. Nema leka za ovu bolesti.

Virus polioma

Virus ptičjeg polioma je prvi put otkriven i opisan 1981. godine. Poznato je da izaziva akutnu i hroničnu bolest kojima je zajednička visoka smrtnost ptica - skoro 100 posto. Mlade ptice koje prežive infekciju razvijaju hronični oblik bolesti, čiji je glavni simptom abnormalnost u razvoju perja. Ponekad klinički znaci nisu vidljivi, pa su ptice bez njih najčešći prenosioci bolesti, pošto su normalno fizički aktivne i normalno se razmnožavaju. Virus APV može da utiče na sve vrste papagaja, ali je poznato da češće obolelevaju ara, aracije, eklektici, agapornisi, nimfe.

APV virus se prenosi između odraslih ptica i sa roditelja na potomstvo. Mladi mogu uginuti već u jajetu ili umiru zbog otkazivanja određenih mišića u telu, često ne mogu da isprazne voljku u kojoj ostaje hrana. Dolazi do neuhranjenosti i dehidracije, i na kraju mladunče umire, uprkos što su mu usta puna hrane. Ptica koja preživi ostaje bez perja na leđima i stomaku i nema perje za letenje.

Teški znaci bolesti su: dehidracija, depresija, anoreksija i gubitak težine, krvarenje ispod kože i otkazivanje vitalnih organa i paraliza. Bolest je često fatalna. Nije pronađen lek ovoj bolesti.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.