Podmukao i opasan: Glaukom kod ljubimaca često se otkrije kasno, a oštećenje vida može biti trajno

Jedno od najozbiljnijih očnih oboljenja koje mogu imati psi i mačke i koje može dovesti do trajnog oštećenja vida, pa čak i potpunog slepila je glaukom koji nastaje kada se poveća očni pritisak (unutar očne jabučice), što postepeno oštećuje mrežnjaču i očni nerv. Posebnu opasnost predstavlja činjenica da se bolest u početku može razvijati gotovo neprimetno, dok već nastala oštećenja, pa čak i slepilo, mogu biti nepovratna.

Glaukom zapravo obuhvata grupu oboljenja povezanih sa povišenim intraokularnim pritiskom, odnosno pritiskom unutar oka. Nastanak glaukoma prvenstveno je povezan sa poremećajem oticanja očne vodice, tečnosti koja se normalno nalazi u unutrašnjosti oka.

Preporučujemo

Vrste glaukoma kod pasa i mačaka

Kod pasa približno 85 odsto očne vodice otiče kroz drenažne strukture u prednjoj očnoj komori, odnosno iridokornealni ugao, dok se preostalih 15 odsto odvodi alternativnim, uveoskleralnim putem. Kada je oticanje otežano, pritisak raste i dolazi do postepenog oštećenja očnih struktura. Istraživanja su pokazala da i promene u sastavu očne vodice mogu imati važnu ulogu u nastanku i napredovanju glaukoma.

Kod pasa se razlikuju primarni, nasledni glaukom i sekundarni oblik, koji nastaje kao posledica drugih očnih poremećaja. Prema podacima iz Severne Amerike, primarni i sekundarni glaukom zajedno se javljaju kod približno 1,7 odsto pasa. Nasledni primarni glaukom, koji može zahvatiti oba oka, javlja se kod gotovo jednog procenta rasnih pasa. Poseban oblik bolesti, poznat kao primarni glaukom otvorenog ugla, kod biglova je povezan sa mutacijom gena ADAMTS10.

Za razliku od pasa, kod mačaka je glaukom najčešće sekundarno oboljenje, koje se razvija kao posledica zapaljenja prednjeg dela unutrašnjosti oka, poznatog kao prednji uveitis, ili prisustva tumora. Ipak, kod sijamskih mačaka zabeležen je i primarni glaukom otvorenog ugla.

Rani znaci glaukoma kod pasa i mačaka

Jedan od najvećih problema jeste to što se rani znaci bolesti lako previde. Kod pasa sa blagim ili umerenim hroničnim glaukomom zenica može biti tek neznatno proširena i sporije reagovati na svetlost. Mogu se javiti i blago izraženi krvni sudovi na površini oka, kao i početno povećanje očne jabučice. Ove promene često nisu dovoljno upadljive da bi vlasnici odmah potražili veterinarsku pomoć. Zbog toga se bolest kod mnogih pasa otkriva tek kada uznapreduje.

Kod akutnog glaukoma simptomi su znatno izraženiji. Zenica može biti proširena, gotovo nepokretna ili veoma sporo reagovati na svetlost, dok oko postaje izrazito crveno zbog proširenja krvnih sudova. Često se javlja i edem rožnjače, odnosno nakupljanje tečnosti u njenom tkivu, zbog čega površina oka izgleda zamućeno. Ove promene posebno su izražene kada očni pritisak naglo i značajno poraste. Akutni glaukom obično je bolniji od hroničnog oblika, mada jačina bola može varirati u zavisnosti od trajanja i razvoja oboljenja. Dugotrajno povećanje očnog pritiska može izazvati trajne anatomske promene. Među njima je buftalmus, odnosno uvećanje očne jabučice, koje se ponekad opisuje kao „volovsko oko”.

Kod hroničnog glaukoma može doći i do pomeranja očnog sočiva, razvoja katarakte, odnosno zamućenja sočiva, kao i pojave karakterističnih linija na rožnjači, koje nastaju usled oštećenja jednog od njenih unutrašnjih slojeva.

Dijagnostikovanje glaukoma kod pasa i mačaka

Iako se u veterinarskoj praksi glaukom često deli na akutni i hronični, ta podela nije uvek potpuno jasna. Mnogi nagli napadi visokog očnog pritiska zapravo se javljaju kod životinja koje već imaju hronični oblik bolesti. Za postavljanje dijagnoze posebno je važno merenje intraokularnog pritiska, postupkom koji se naziva tonometrija.

Prosečna vrednost očnog pritiska kod pasa iznosi približno 18,7 mmHg, a kod mačaka 19,7 mmHg, kada se koristi aplanaciona metoda merenja. Međutim, vrednosti mogu varirati između jedinki, tokom dana i u zavisnosti od metode merenja, pa se rezultat ne tumači odvojeno od ostalih nalaza.

U savremenoj veterinarskoj oftalmologiji koriste se precizni aplanacioni i rebound tonometri, koji su u velikoj meri zamenili starije instrumente. Osim tonometrije, važna je i oftalmoskopija, pregled kojim veterinar procenjuje stanje mrežnjače i glave očnog nerva. Na ovaj način mogu se otkriti promene nastale usled dugotrajnog povišenog pritiska.

Za procenu rizika od napredovanja bolesti posebno je značajna gonioskopija, kojom se ispituje građa i stanje drenažnog ugla oka. Ovaj pregled pomaže u određivanju vrste glaukoma i izboru najprikladnije terapije. Dodatne informacije mogu se dobiti ultrazvučnim pregledom visoke frekvencije, koji omogućava detaljan prikaz prednjeg dela oka i struktura kroz koje otiče očna vodica. U specijalizovanoj dijagnostici koriste se i optička koherentna tomografija, poznata kao OCT, kao i elektrofiziološka ispitivanja. Ove metode omogućavaju detaljniju procenu promena na mrežnjači, očnom nervu i nervnim ćelijama odgovornim za prenos vidnih informacija.

Lečenje glaukoma kod pasa 

Lečenje glaukoma ima dva osnovna cilja: smanjenje očnog pritiska i očuvanje preostalog vida. Izbor terapije zavisi od vrste bolesti, stepena oštećenja oka i promena na drenažnim strukturama.

Kod pasa sa glaukomom otvorenog ugla koriste se različite grupe lekova, među kojima su miotici, koji sužavaju zenicu, inhibitori karbonske anhidraze, prostaglandini, osmotski lekovi i beta-blokatori. Ovi preparati deluju različitim mehanizmima, a cilj im je da smanje očni pritisak. Kako bolest napreduje i oticanje očne vodice postaje sve otežanije, često je potrebno kombinovati više lekova.

Kod glaukoma sa suženim ili zatvorenim drenažnim uglom samo medikamentozna terapija često nije dovoljna. U takvim slučajevima mogu biti neophodne hirurške intervencije. Jedna od mogućnosti jeste stvaranje dodatnog puta za oticanje očne vodice. Koriste se i posebni drenažni implantati, odnosno cevčice koje omogućavaju njeno odvođenje iz prednje očne komore. Drugi pristup podrazumeva smanjivanje stvaranja očne vodice delovanjem na cilijarno telo. To se može postići posebnim laserskim postupcima ili ciklokrioterapijom, metodom koja koristi niske temperature.

Hirurško lečenje ne garantuje trajnu kontrolu glaukoma. Kod nekih postupaka dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva, koje vremenom može zatvoriti novoformirane drenažne puteve i smanjiti efikasnost operacije. Zbog toga su razvijeni posebni drenažni implantati, sa zaliscima ili bez njih, koji u pojedinim slučajevima daju bolje rezultate. Za usporavanje stvaranja ožiljaka mogu se koristiti i lekovi kao što su mitomicin C i 5-fluorouracil.

Kod pasa sa glaukomom u završnom stadijumu, kada je oko uvećano, slepo i bolno, razmatraju se postupci čiji je prvenstveni cilj uklanjanje bola i poboljšanje kvaliteta života. Među mogućnostima su hirurško uklanjanje oka, ugradnja odgovarajuće očne proteze i određeni postupci kojima se smanjuje stvaranje očne vodice. MSD navodi i primenu gentamicina unutar oka u posebno odabranim slučajevima.

Lečenje glaukoma kod mačaka

Lečenje glaukoma kod mačaka razlikuje se od terapije koja se primenjuje kod pasa. Kod njih se najčešće koriste lekovi, prvenstveno lokalni beta-blokatori i inhibitori karbonske anhidraze. Beta-blokatori zahtevaju poseban oprez kod mačaka male telesne mase. Kada je glaukom povezan sa zapaljenjem prednjeg dela oka, terapija može uključivati i lokalne ili sistemske kortikosteroide, prema proceni veterinara.

Uprkos mogućnostima lečenja, glaukom ostaje ozbiljno oboljenje koje zahteva kontinuirano praćenje.

Kod pasa koji pripadaju rasama sa povećanim rizikom preporučuje se redovno merenje očnog pritiska u okviru godišnjih veterinarskih pregleda. Takve kontrole mogu pomoći da se bolest otkrije pre nego što se razviju izraženi i teško popravljivi poremećaji vida. Pravovremeno prepoznavanje promena na oku, precizna dijagnostika i odgovarajuća terapija imaju presudnu ulogu u očuvanju vida i ublažavanju bola kod obolelih pasa i mačaka.

(Telegraf.rs/MSD Veterinary Manual)