Mafinov oreol ili naočare: Kako izgleda život slabovidog ili slepog psa i šta može najviše da mu pomogne

Da li psi mogu da dobiju naočare ako imaju loš vid odnosno ne vide dobro? I kako da saznamo da naš ljubimac ima problem sa vidom? Stručnjaci tvrde da psi mogu dobiti naočare, isto kao i ljudi. Mnogi problemi sa vidom od kojih psi pate razlikuju se od ljudskih problema sa očima i naočare nisu uvek nužno rešenje. Osim hirurških opcija i tvrdih kontaktnih sočiva, psi koji imaju velike probleme sa vidom, odnosno slepilo, koriste tzv. Mafinov oreol, koji funkcioniše slično štapu za slepe. To je pojas sa plastičnim „oreolom“ koji se stavlja preko glave psa kako bi dobio povratne informacije kada udari u nešto ili nekoga.

Preporučujemo

Kako da saznate da li vaš pas ima problem sa vidom? Znaci oštećenog vida mogu da budu brojni i odnose se na: vučenje u šetnji, odbijanje kretanja u nepoznatom okruženju, neuobičajeno trzanje pri neočekivanom dodiru, udaranje u predmete, proširene zenice koje se ne smanjuju na jakom svetlu.

Rešenje problema sa vidom kod psa pre svega se odnosi na identifikovanje osnovnog uzroka. Tamo gde su dostupni tretmani, ovo će pomoći u usporavanju pogoršanja i očuvanju postojećeg vida.

Pas koji ima glaukom ima problem povećanja pritiska unutar očne jabučice. Glaukom kompresuje mrežnjaču, što je oštećuje i pogoršava vid.

Kad pas pati od katarakte, njegovo očno sočivo, koje u zdravom stanju mora biti providno kako bi svetlost prolazila do zadnje komore oka, zamućeno je što sprečava da svetlost dopre do slojeva osetljivih na svetlost.

Retinopatija je nasledna očna bolest pasa koja uništava mrežnjaču, izuzetno važan sloj oka osetljiv na svetlost.

Ukoliko pas ima visok krvni pritisak, hipertenzija može da izazove odvajanje mrežnjače od zadnjeg dela oka, što uzrokuje slepilo.

Budite oprezni ako se pojave promene u navikama vašeg psa, kao što je povećana žeđ, i posetite veterinara, jer možda pas pati od dijabetesa ili Kušingove bolesti koje mogu uticati na vid.

Da bi testirali vid psa, veterinarski oftalmološki specijalisti koriste tehniku sličnu onoj koja se primenjuje kod male dece koja ne umeju da kažu da ne vide dobro, piše Wagwalking.

Gubitak vida ili slab vid otežavaju psu da se snađe na mestima koja mu nisu poznata. Često se dešava da se u šetnji pas ukoči i odbije da krene napred, i tada on prvi put postane svestan da ima problem sa vidom. Normalan vid psa manje je oštar od ljudskog i psi se odlično prilagođavaju lošem vidu. Njihov već izoštren njuh, čulo dodira i sluha preuzimaju dodatne zadatke, što omogućava besprekorno kretanje po poznatom mestu ili u šetnji.

Jedna studija obradila je slučaj psa sa dijabetesom koji je razvio kataraktu kao komplikaciju. Dijabetes mu je stabilizovan i pas je upućen specijalisti na uklanjanje katarakte. Međutim, nakon operacije, pas se i dalje mučio kada je išao u šetnju. Koristeći sličan uređaj koji se primenjuje u ljudskoj oftalmologiji, veterinarski oftalmolog procenio je indeks prelamanja svetlosti oka psa i izradio korektivne naočari koje su psu poboljšale vid, pa on ponovo može da uživa u igri sa loptom i trčanju.

(Telegraf.rs)