Vaš pas teško diše, kašlje i zamara se u šetnji: PRVI SIMPTOMI bolesti koje ne smete ignorisati

Pas koji je do juče bez problema jurio za lopticom odjednom počinje da zastajkuje tokom šetnje. Noću se javlja kašalj koji vlasnici često pripisuju prehladi, dok se penjanje stepenicama pretvara u napor kakav ranije nije postojao. Ove promene lako mogu delovati kao prirodan deo starenja, ali ponekad predstavljaju prve znakove ozbiljnog srčanog oboljenja. Među njima se posebno izdvaja bolest mitralnog zaliska, najčešća stečena bolest srca kod pasa, koja naročito pogađa starije jedinke i male rase.

Srce psa funkcioniše kao izuzetno precizna pumpa čiji rad zavisi od pravilnog otvaranja i zatvaranja srčanih zalistaka. Mitralni zalisak nalazi se između leve pretkomore i leve komore i njegova uloga je da obezbedi da krv teče u jednom pravcu. Kada se srce kontrahuje, zalisak bi trebalo potpuno da se zatvori i spreči vraćanje krvi nazad u pretkomoru. Kod bolesti mitralnog zaliska dolazi do postepenih degenerativnih promena. Listići zaliska postaju zadebljani, deformisani i gube sposobnost potpunog zatvaranja. Zbog toga se pri svakom otkucaju srca deo krvi vraća unazad, iz leve komore u levu pretkomoru. Ovo stanje poznato je kao mitralna regurgitacija.

Preporučujemo

Simptomi mitralne regurgitacije kod psa

Iako se u početku čini bezazlenim, vraćanje krvi postepeno opterećuje srce. Leva pretkomora mora da primi veću količinu krvi nego što je predviđeno, zbog čega počinje da se širi. S vremenom se povećava i leva komora, koja pokušava da nadoknadi gubitak efikasnosti. Godinama srce uspeva da kompenzuje ove promene, ali kako bolest napreduje, njegove mogućnosti postaju sve manje. Upravo zbog sporog razvoja bolesti mnogi psi dugo ne pokazuju nikakve simptome. U tom periodu prvi znak najčešće otkriva veterinar tokom rutinskog pregleda. Prilikom slušanja srca stetoskopom može se čuti karakterističan srčani šum koji nastaje zbog turbulentnog kretanja krvi kroz oštećeni zalisak.

Bolest mitralnog zaliska posebno je česta kod pasa malih rasa. Veći rizik imaju kavalirski španijel kralja Čarlsa, pudle, jorkširski terijeri, maltezeri, čivave, pomeranci i jazavičari. Rizik raste sa godinama, pa se bolest najčešće dijagnostikuje kod pasa starijih od sedam ili osam godina.

Kako promene na srcu napreduju, počinju da se javljaju prvi simptomi koje vlasnici mogu primetiti kod kuće. Kašalj je među najčešćim znacima. Obično se javlja tokom odmora, noću ili nakon fizičkog napora. Razlog nije sama bolest pluća, već povećano srce koje može vršiti pritisak na disajne puteve ili nakupljanje tečnosti koje prati uznapredovale stadijume bolesti. Mnogi psi počinju brže da se umaraju. Šetnje postaju kraće, igra gubi intenzitet, a aktivnosti koje su nekada bile rutinske počinju da predstavljaju napor. Vlasnici često primećuju da njihov ljubimac više odmara, sporije hoda ili češće zastaje tokom kretanja. Jedan od najvažnijih znakova upozorenja jeste promena načina disanja. Ubrzano ili otežano disanje, naročito tokom odmora ili sna, može ukazivati na razvoj kongestivne srčane slabosti. U tom trenutku srce više ne uspeva da održava normalan protok krvi, pa dolazi do nakupljanja tečnosti u plućima. Pas tada može disati ubrzano čak i dok leži, imati napade gušenja ili pokazivati izraženu uznemirenost. Kod težih slučajeva mogu se javiti slabost, kolaps, nesvestica, gubitak apetita i nagli pad telesne kondicije. Takvi simptomi zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Mitralna regurgitacija, lekovi i diuretici

Da bi se utvrdio stepen bolesti, nije dovoljno samo registrovati srčani šum. Veterinari koriste više dijagnostičkih metoda koje pružaju detaljan uvid u stanje srca. Rendgenski snimci grudnog koša mogu pokazati da li je došlo do uvećanja srca ili nakupljanja tečnosti u plućima. Elektrokardiogram omogućava procenu srčanog ritma, dok se ultrazvuk srca smatra zlatnim standardom za dijagnostiku bolesti mitralnog zaliska. Ovim pregledom veterinar može direktno da proceni izgled zaliska, količinu krvi koja se vraća unazad i stepen opterećenja srčanih komora.

Bolest mitralnog zaliska prolazi kroz više stadijuma. Neki psi imaju samo srčani šum bez vidljivih promena na srcu i bez simptoma. Kod drugih se razvija uvećanje srčanih komora, ali životinja i dalje deluje zdravo. Tek kada srce više ne može da kompenzuje nastale promene, pojavljuju se simptomi kongestivne srčane slabosti. Iako se degenerativne promene na zalisku ne mogu potpuno izlečiti, savremena terapija može značajno usporiti napredovanje bolesti i produžiti život psa. Jedan od najvažnijih lekova u lečenju određenih stadijuma bolesti jeste pimobendan, koji poboljšava sposobnost srca da pumpa krv i smanjuje opterećenje srčanog mišića. U slučajevima kada se razvije srčana slabost, koriste se i diuretici koji pomažu organizmu da eliminiše višak tečnosti iz pluća i drugih tkiva. Pojedini psi mogu dobijati i lekove koji šire krvne sudove i dodatno olakšavaju rad srca.

Pored terapije, važnu ulogu imaju redovne kontrole. Praćenje disanja tokom odmora, održavanje optimalne telesne težine i prilagođavanje fizičke aktivnosti mogu značajno doprineti kvalitetu života obolelog psa. Veterinari često savetuju vlasnicima da prate broj udisaja tokom sna, jer upravo taj podatak može predstavljati jedan od najranijih pokazatelja pogoršanja stanja.

Prognoza zavisi od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Neki psi godinama žive sa blagim oblikom bolesti bez značajnih tegoba, dok drugi zahtevaju intenzivnije lečenje. Zahvaljujući savremenim terapijama, mnogi psi danas mogu dugo da vode kvalitetan, aktivan i ispunjen život čak i nakon postavljanja dijagnoze.

Bolest mitralnog zaliska ne nastaje preko noći, niti se prvi simptomi uvek lako prepoznaju. Upravo zato su redovni veterinarski pregledi od presudnog značaja, naročito kod starijih pasa malih rasa. Kašalj, zamaranje ili ubrzano disanje ne treba posmatrati kao neizbežnu posledicu starenja. Ponekad su upravo to prvi znaci da srce traži pomoć, a pravovremena dijagnoza može napraviti ogromnu razliku u dužini i kvalitetu života jednog psa.

(Telegraf.rs/PetMD)