OVAJ ljubimac NE SME dobiti pogrešnu krv: Krvne grupe kod pasa i mačaka, transfuzija i crossmatch test

Transfuzija krvi može spasiti život vašem ljubimcu, ali samo ako se zna kojoj krvnoj grupi pripada. Zato saznajte kako funkcionišu krvne grupe kod pasa i mačaka, kada je transfuzija neophodna, koliko puta se može ponoviti i šta je sa bankama krvi u Srbiji.

U veterinarskoj medicini, transfuzija krvi postaje sve dostupnija i uspešnija intervencija kojom se mogu spasiti životi životinja u stanjima kao što je šok, anemija, krvarenje, autoimune bolesti ili trovanje. Međutim, za razliku od ljudi, kod kojih je sistem krvnih grupa široko poznat i precizno uređen, kod pasa i mačaka situacija je specifičnija i zahteva dodatnu pažnju.

Krvne grupe kod pasa i mačaka

Psi imaju više krvnih grupa, više od 30, od kojih je najvažnija tzv. DEA 1 (Dog Erythrocyte Antigen 1), prema kojoj se određuje da li je pas DEA 1 pozitivan ili negativan. U praksi to znači da pas koji je DEA 1 negativan ne bi smeo da primi krv od pozitivnog davaoca, jer može razviti ozbiljnu imunološku reakciju. Kod pasa je posebno važno to da oni prirodno ne poseduju antitela protiv drugih krvnih grupa, što omogućava da prva transfuzija (u hitnim situacijama) može biti data čak i bez prethodnog testiranja. Ipak, svaka naredna transfuzija mora biti planirana uz obavezno testiranje, jer se nakon prve izloženosti organizam može imunološki senzitivisati.

Kod mačaka, krvne grupe su jednostavnije klasifikovane – postoje grupe A, B i AB – ali je klinička situacija znatno osetljivija. Mačke, za razliku od pasa, već pri rođenju imaju prirodna antitela protiv krvnih grupa koje nisu njihove. To znači da davanje pogrešne krvne grupe može izazvati trenutno razaranje crvenih krvnih zrnaca i dovesti do smrti u roku od nekoliko minuta. Zbog toga se nikada ne daje krv mački bez prethodnog određivanja krvne grupe i sprovedenog tzv. crossmatch testa, kojim se proverava kompatibilnost krvi davaoca i primaoca.

Transfuzija kod pasa i mačaka

Za razliku od ljudi, gde se često smatra da se transfuzija daje samo jednom, kod pasa i mačaka transfuzija se može primenjivati više puta u životu. Nema tačne granice u broju transfuzija koje ljubimac može primiti, ali svaka sledeća nosi povećan rizik, posebno ako nije prethodno urađena kompletna imunološka provera. Imuni sistem životinje može razviti nova antitela nakon svake transfuzije, što znači da čak i krv koja je jednom bila kompatibilna – više ne mora biti. Zbog toga se kod svakog novog prenosa krvi ponovo radi test kompatibilnosti.

Veterinar dr Andrija Branković navodi da se u njegovoj praksi sve češće susreće sa pacijentima kojima je transfuzija spasla život, ali i da vlasnici često kasno saznaju koliko je važno da ljubimac ima utvrđenu krvnu grupu.

- U idealnim uslovima, životinja ne bi trebalo da prima krv više puta ako se osnovni problem reši, ali u praksi to nije uvek moguće. Hronične bolesti, krvarenja ili povrede mogu zahtevati ponovljene transfuzije. Ključno je da svaka nova bude planska, testirana i praćena - objašnjava dr Branković.

Banke krvi za kućne ljubimce

Kada je reč o dostupnosti krvi, situacija u Srbiji je specifična. Ne postoji centralizovana, državna banka krvi za kućne ljubimce poput onih koje postoje u nekim zapadnim zemljama, ali pojedine veterinarske klinike, naročito u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, razvijaju svoje interne „banke krvi“ – baze dobrovoljnih davalaca i rezervi krvi. Klinike često organizuju i akcije davanja krvi, gde zdravi psi i mačke, uz saglasnost vlasnika, mogu donirati krv za potrebe hitnih slučajeva. Ovakve inicijative imaju veliki značaj jer smanjuju vreme reakcije i povećavaju šanse za preživljavanje kod kritično obolelih životinja.

Prema smernicama Univerziteta Kornel, preporučuje se da svi primaoci krvi, psi i mačke, imaju utvrđenu krvnu grupu pre prve transfuzije, kao i da se prilikom svake naredne transfuzije obavezno uradi test kompatibilnosti kako bi se izbegle potencijalne imunološke reakcije. Ove smernice takođe naglašavaju značaj pravilnog skladištenja i upotrebe krvnih komponenti, čime se povećava sigurnost i uspešnost terapije. Iako su svetski standardi sve dostupniji i kod nas, u mnogim ambulantama još uvek nedostaju resursi za rutinsko testiranje, pa je edukacija vlasnika i razvoj lokalnih baza donora od ključnog značaja.

Iako transfuzija ne pripada redovnim procedurama u životu kućnog ljubimca, nije ni izuzetak – niti ograničena na jednu jedinu primenu. Kada se primeni uz pravilno testiranje i stručno vođenje, može se bezbedno davati i više puta. A svaki pas ili mačka, koji jednom dobije drugu šansu zahvaljujući doniranoj krvi, dokaz je koliko je važno razvijati svest o ovoj temi – kako među vlasnicima, tako i među veterinarima.

Kako vaš ljubimac može postati davalac krvi: Vodič za vlasnike

Učestvovanje u programu dobrovoljnog davanja krvi nije samo plemenit gest – to je i direktan način da se spasi život drugom ljubimcu u hitnoj situaciji. Iako sistem doniranja krvi kod nas još nije institucionalizovan na nacionalnom nivou, sve veći broj veterinarskih klinika u Srbiji formira sopstvene baze donora.

Ko može biti davalac?

Za pse, idealni donori su psi starosti između jedne i 8 godina, težine iznad 25 kg, u potpunosti zdravi, redovno vakcinisani, bez istorije transfuzija i bez terapije u prethodnom periodu. Pas mora biti miran i saradljiv – većina pasa ne zahteva sedaciju tokom uzimanja krvi.

Kod mačaka, donori treba da budu stariji od godinu dana, teži od 4 kg, u odličnom opštem stanju, negativni na virusne bolesti (FeLV i FIV) i najčešće se koristi blaga sedacija tokom procedure. Prednost imaju mačke sa krvnom grupom A, koja je najzastupljenija u populaciji.

Kako izgleda procedura?

Veterinar će obaviti pregled i eventualno laboratorijske analize kako bi se uverio da je ljubimac zdrav. Uzimanje krvi traje oko 10–15 minuta i najčešće se sprovodi iz jugularne vene na vratu. Količina krvi koja se uzima zavisi od težine životinje, ali se poštuju sigurnosne granice – obično oko 450 ml kod pasa i 40–60 ml kod mačaka. Donor dobija dodatnu hidrataciju i nakon procedure se vraća kući istog dana.

Koliko često ljubimac može davati krv?

Psi mogu donirati krv na svakih 2–3 meseca, a mačke obično najviše tri puta godišnje. Važno je da između davanja prođe dovoljno vremena za regeneraciju i da se prate svi parametri zdravlja.

Postoji li neka nagrada za donore?

U mnogim klinikama, donori dobijaju simbolične benefite – besplatne laboratorijske analize, popuste na preventivne preglede ili čak paketiće hrane. Ipak, najveća „nagrada“ je činjenica da je vaš ljubimac možda nekome upravo produžio život.

Gde se možete prijaviti?

Najbolje je kontaktirati vašu lokalnu veterinarsku ambulantu i pitati da li vode bazu donora. Veće klinike poput u Beogradu, u Novom Sadu i u Nišu imaju organizovane protokole i rado primaju prijave vlasnika. Ako se vaš ljubimac pokaže kao pogodan donor, njegovi podaci biće čuvani u bazi i pozvaće vas kada se ukaže potreba.

Sav trud oko doniranja krvi vredan je kada znate da vaš ljubimac može biti heroj iz senke – onaj koji spasava život drugom, nepoznatom biću.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.