Apneja, nesanica, narkolepsija: Umete li da prepoznate znake poremećaja spavanja kod psa?

U životu psa san ima važnu ulogu, jer tokom odmora organizam obnavlja energiju, reguliše rad nervnog sistema i održava ravnotežu brojnih fizioloških procesa. Pas, za razliku od čoveka, provodi znatno veći deo dana u snu ili polusnu. Odrasli pas obično spava između dvanaest i četrnaest sati dnevno, dok štenci, stariji psi i veće rase mogu spavati i duže. Njihov san se sastoji od više faza koje se smenjuju, uključujući i REM fazu u kojoj dolazi do sanjanja. Tokom tog perioda vlasnici često mogu primetiti trzaje šapa, pomeranje brkova, tiho cviljenje ili kratke pokrete tela. Takve pojave su u većini slučajeva normalan deo sna. Međutim, ponekad se mogu javiti poremećaji spavanja koji menjaju način na koji pas odmara i mogu ukazivati na zdravstveni problem.

Preporučujemo

Nesanica, apneja, narkolepsija kod psa

Kada se govori o poremećajima spavanja kod pasa, jedno od stanja koje se ponekad javlja jeste nesanica. Kod pasa ona retko nastaje sama od sebe i u većini slučajeva predstavlja posledicu drugog problema koji ometa odmor. Pas može imati poteškoće da zaspi ili se često buditi tokom noći zbog bola, alergijskih reakcija, kožnih problema koji izazivaju svrab, hormonskih poremećaja ili anksioznosti.

Kod starijih pasa noćni nemir ponekad se povezuje sa kognitivnim poremećajem koji se može javiti u poznim godinama. U takvim situacijama pas može lutati po kući tokom noći, delovati zbunjeno ili imati promenjen ritam spavanja i budnosti.

Još jedno stanje koje može narušiti san psa jeste apneja u snu. Ovaj poremećaj nastaje kada tokom spavanja dolazi do kratkotrajnih prekida disanja. Pas tada može glasno hrkati, nakratko prestati da diše ili se naglo trgnuti kako bi ponovo uspostavio normalno disanje. Apneja u snu češće se javlja kod pasa sa kratkom njuškom, poput mopsa, francuskog ili engleskog buldoga, boksera i sličnih rasa. Kod ovih pasa građa disajnih puteva može otežavati protok vazduha tokom sna, pa se epizode prekida disanja javljaju češće nego kod drugih pasa. Iako pojedinačne epizode mogu biti kratke, ponavljanje takvih prekida može narušiti kvalitet sna i dovesti do umora ili razdražljivosti tokom dana.

Među ređim, ali specifičnim poremećajima spavanja kod pasa nalazi se narkolepsija. To je neurološko stanje kod kojeg pas može iznenada zaspati tokom aktivnosti, igre ili uzbuđenja. Epizoda može izgledati dramatično jer pas naglo gubi tonus mišića i deluje kao da je izgubio snagu u nogama. Ipak, nakon kratkog vremena životinja se obično oporavlja i nastavlja sa normalnim ponašanjem. Smatra se da ovaj poremećaj može imati genetsku osnovu kod pojedinih rasa, a epizode se često pokreću snažnim emocijama poput uzbuđenja ili radosti.

Poremećaji spavanja mogući i u snovima psa

Pored ovih stanja postoji i poremećaj koji se javlja tokom REM faze sna, odnosno u fazi u kojoj pas sanja. U normalnim okolnostima mozak tokom tog perioda privremeno blokira većinu pokreta mišića kako telo ne bi reagovalo na sadržaj sna.

Međutim, kod REM poremećaja ponašanja ta zaštitna reakcija nije potpuno prisutna. Pas tada može snažno pomerati noge, režati, lajati ili praviti pokrete koji izgledaju kao da juri ili napada nešto u snu. Takve epizode mogu delovati dramatično, ali pas zapravo nije svestan onoga što radi dok spava. Ponekad se može naglo probuditi i delovati dezorijentisano nekoliko trenutaka pre nego što se potpuno razbudi.

Za vlasnike može biti teško da procene kada su pokreti tokom sna normalni, a kada predstavljaju znak poremećaja. Većina pasa tokom REM faze sna povremeno pomera šape ili tiho cvili, što je potpuno uobičajeno. Međutim, ako se javljaju veoma snažni pokreti, česti nagli prekidi sna, iznenadne epizode spavanja tokom aktivnosti ili dugotrajni noćni nemir, to može ukazivati na problem koji zahteva veterinarski pregled.

Dnevni i noćni poremećaji spavanja kod psa

Promene u obrascu spavanja često su jedan od prvih znakova da nešto u organizmu psa nije u ravnoteži. Pas koji je ranije spavao mirno može postati nemiran tokom noći, često menjati mesto za odmor ili se buditi bez očiglednog razloga. U nekim slučajevima može se pojaviti i dnevna pospanost, smanjena energija ili promena ponašanja.

U većini situacija poremećaji spavanja kod pasa povezani su sa nekim drugim zdravstvenim stanjem, pa se lečenje obično usmerava na osnovni uzrok problema. Kada se bol, stres ili drugi medicinski faktor stave pod kontrolu, san psa se često vraća u normalan ritam. Zbog toga je važno da vlasnici obrate pažnju na promene u ponašanju tokom odmora. San je jedan od ključnih pokazatelja zdravlja životinje, a pravovremeno prepoznavanje neobičnih obrazaca spavanja može pomoći da se potencijalni zdravstveni problemi otkriju na vreme i uspešno reše.

(Telegraf.rs/PetMD)