Aujeckijeva bolest kod pasa: Zbog čega samo jedna šetnja šumom može biti kobna za vašeg ljubimca

Aujeckijeva bolest, poznata i kao lažno besnilo, predstavlja akutno virusno zarazno oboljenje svinja, goveda i drugih životinja, a uzročnik je virus iz porodice herpesvirusa. Manifestacije i tok bolesti slični su besnilu, a najupečatljivija karakteristika je nesnosan svrab koji primorava životinju na samopovređivanje. Bolest može da pogodi i kućne ljubimce, mačke i pogotovo pse koji se hrane sirovim mesom svinja, a najizloženiji su joj lovački psi koji tokom šetnje ili lova u šumi mogu susresti divlje svinje, glavne rezervoare ovog virusa i izazivače Aujeckijevog oboljenja.

Preporučujemo

Aujeckijeva bolest se uvek završava smrću životinje, a pokušaji lečenja su uzaludni. Profilaksa u vidu vakcinacije takođe nije moguća. Zato, ako imate lovačkog psa i uživate u šetnjama ili hranite svoje ljubimce sirovim svinjskim mesom, važno je da se informišete o ovoj bolesti i poštujete pravila koja će zaštititi vašeg ljubimca od zaražavanja.

Aujeckijeva bolest dijagnostikovana je u našoj zemlji 1. decembra 2020. godine, kada je laboratorijski potvrđena kod tri psa. Tim poznate veterinarske klinike pregledao je pse, uočio simptome i izvestio nadležne veterinarske institucije. Sva tri psa uginula su od posledica ovog oboljenja. Aujeckijeva bolest nije prenosiva na ljude, ali je vrlo retka i fatalna po zaražene životinje sa 100-postotnim smrtnim ishodom.

Aujeckijeva bolest: prenošenje, inkubacija i manifestacije

Bolest se može preneti inhalaciono i ingestijom (konzumiranjem sirovog svinjskog mesa, iznutrica i kostiju zaraženih svinja), a prenose je i glodari (pacovi) i to ujedom ili ingestijom. Vreme koje protekne od trenutka kada životinja pojede zaraženo meso do pojave prvih simptoma iznosi 1–6 dana. Do uginuća zaraženog psa dolazi nakon 2–3 dana, a nekada i za nekoliko sati, dok zaražena mačka može uginuti i pre nego što se pokažu bilo kakvi vidljivi simptomi.

Inkubacija bolesti traje od jednog do 10 dana, bolest se karakteriše nervnim znacima i lokalizovanim neizdrživim svrabom zbog hiperestezije kožnih nerava, i to obično na njušci i nosu. Salivacija (balavljenje) je toliko obilna da su grudi i prednje noge životinje vlažne kao da je životinja kupana. Javljaju se i malaksalost, anoreksija, indiferentnost prema okolini, promene na očima (anizokorija – zenice različite veličine), kao i paraliza gutanja. Posle apatije javlja se nemir, za koji je karakterističan uplašen pogled, životinja grize okolne predmete, skače uza zid... Hipertermiju (pregrevanje) pre uginuća zamenjuje hipotermija (spuštanje telesne temperature), a sve vreme bolesti životinja ispoljava pojačanu žeđ. Nastupom paralize prestaje svrab. Mačke sede kao psi i snuždene su, smenjuju se napadi uznemirenosti i smirenja, stalno mjauču, napadaju ostale mačke i pse, ali čoveka nikada. Uginuće nastupa nakon 14–36 sati posle prvih simptoma bolesti.

Terapija za ovu bolest NE POSTOJI. Preventiva je najbitnija kod ove bolesti, s obzirom na to da za nju nema leka. Bolesne životinje treba momentalno izolovati i obaviti dezinfekciju prostorije, te zabraniti svaki kontakt sa svinjama i svinjskim mesom.

Divlje svinje kao prenosioci lažnog besnila

Divlje svinje su glavni prenosioci Aujeckijeve bolesti, a zahvaljujući doslednom programu kontrole, vakcinaciji i strogoj kontroli hrane, domaće svinje u brojnim zemljama Evrope potpuno oslobođene od ove bolesti. Iako je bolest povezana sa visokom stopom smrtnosti kod mladih divljih svinja, ona je često neprimetna kod odraslih životinja i oporavak traje samo nekoliko dana. Slično ljudskim herpes virusima, Aujeckijeva bolest može biti latentna kod krmače koja ga, kad je pod stresom, aktivira i izlučuje. Virus nije vidljiv na spoljašnjosti svinja, tako da svaka životinja koja je odstreljena ili pronađena mrtva predstavlja potencijalnu opasnost za lovačkog psa.

Oprez sa sirovim mesom i sekretima divlje svinje

Infekcija virusom lažnog besnila javlja se gutanjem. Međutim, virus herpesa nije prisutan samo u mesu, već i u sluzokoži usta i nosa zaražene svinje. Pas se može zaraziti kontaktom sa pljuvačkom, krvlju ili sekretima, jer je virus u stanju da preživi na niskim temperaturama i aktivan je u mišićnom mesu i kostima na minus 18 °C do 36 dana, a u sušenom mesu do 20 dana. Sirovo meso divlje svinje stoga treba izbegavati po svaku cenu. Ekstremni UV zraci i visoke temperature, s druge strane, uzrokuju brže uništavanje virusa, koji se ubija na oko 60 °C, što znači da nema opasnosti sa kuvanom divljači.

Ostali šumski stanovnici, posebno ježevi, kune, mali glodari, lisice i jazavci, kao i rakuni, podložni su virusu. Kod lisica je tok bolesti uvek akutan i fatalan u roku od 24 sata.

Kako da sprečite infekciju psa lažnim besnilom

Uprkos smrtnim slučajevima životinja od Aujeckijeve bolesti, slučajevi obolevanja su retki i uglavnom pogađaju lovačke pse. Ipak, možete nastaviti da uživate u šetnjama šumom sa svojim četvoronožnim prijateljem, uz poštovanje ovih saveta:

* Držite pse na šumskim stazama i izbegavajte direktan kontakt sa divljim svinjama

* Držite pse na distanci od uginulih životinja

* Držite pse dalje od mesta za mamac i mesta za hranjenje

* Izbegavajte da dajete psima sirovo meso divlje svinje

* Izbegavajte kontakt psa sa pljuvačkom, sekretima i krvlju divlje svinje.

(Telegraf.rs/Aniforte)