Da li ste spremni za odgovornost? Hermanova kornjača može živeti duže od jednog ljudskog veka

Među svim kopnenim kornjačama koje se drže kao ljubimci, Hermanova kornjača (Testudo hermanni) zauzima posebno mesto. Kornjače su prepoznatljive po šarenom, kontrastnom oklopu i usporenom kretanju, ali ono što Hermanovu kornjaču čini posebnom jeste njena dugovečnost: uz dobru negu može živeti 50, 70, pa i više od 80 godina. To znači da odluka da udomite ovu kornjaču nije samo trenutni hir, već dugoročna posvećenost, gotovo nalik na životni pakt.

Poreklo i prirodno stanište Hermanove kornjače

Hermanova kornjača potiče iz južne Evrope, tačnije mediteranskih područja Italije, Španije, Francuske i Balkana. U prirodi obitava na suvim, kamenitim i šumskim predelima, gde ima obilje sunca i zaklona. Ta klima oblikovala je sve njene potrebe u zatočeništvu: toplotu, UV zračenje, suvu podlogu i ishranu bogatu biljem.

Preporučujemo

U zoološkoj klasifikaciji postoje dve podvrste: zapadna Hermanova kornjača (Testudo hermanni hermanni) i istočna Hermanova kornjača (Testudo hermanni boettgeri). Ove podvrste se razlikuju po veličini i šarama na oklopu, ali osnovne potrebe su im gotovo identične.

Izgled i fizičke osobine Hermanove kornjače

Odrasla Hermanova kornjača dostižu dužinu između 15 i 20 cm, mada istočna podvrsta naraste do 28 cm. Oklop je žućkast sa crnim mrljama, zbog čega deluje šareno i lako prepoznatljivo. Na repu mužjaka nalazi se rožnati šiljak, koji je jedna od glavnih karakteristika razlikovanja polova, navodi The Spruce Pets.

Oklop ovih kornjača nije samo ukras, već živi deo tela, građen od kostiju i keratina. Zato pravilna ishrana i UVB osvetljenje nisu samo luksuz, već  zdravlja i sprečavanja deformacija poput piramidizacije (kada se oklop nepravilno izboči).

Prostor i okruženje Hermanove kornjače

Hermanove kornjače najbolje se osećaju na otvorenom. Idealno je da imaju ograđeno dvorište ili baštu gde mogu da se kreću, zakopavaju, sunčaju i hrane na prirodan način. Ograda mora biti dovoljno visoka i čvrsta, jer su iznenađujuće dobri penjači i kopači.

Ako se drže u zatvorenom, potreban im je prostran terarijum sa kombinacijom grejne lampe i UVB izvora. Temperatura u "toploj zoni" treba da bude između 27 i 30 °C, dok noću može padati na 18–21 °C. Vlažnost treba da bude umerena, 40–60 %, jer previše vlažan ambijent može dovesti do respiratornih infekcija. Podloga se obično pravi od mešavine zemlje, peska i trave, jer im omogućava prirodno ponašanje, kopanje i zakopavanje.

Ishrana Hermanove kornjače

Hermannova kornjača je strogi biljojed. U prirodi jede razne vrste korova, trave i lisnatog bilja. U zatočeništvu joj treba obezbediti ishranu bogatu vlaknima, a siromašnu proteinima i šećerima. Osnovu jelovnika treba da čini lisnato povrće poput maslačka, bokvice, radiča, endivije, rukole i kupusnjača. Povremeno se mogu dati tikvice, bundeva ili krastavac. Voće treba nuditi vrlo retko, jer sadrži mnogo šećera i može izazvati probavne probleme.

Kalcijum je izuzetno važan za razvoj oklopa i kostiju, pa se preporučuje povremeno posipanje hrane prahom kalcijuma bez dodatog vitamina D (jer njega dobijaju iz UVB lampe ili sunca). Takođe, jednom nedeljno može se dodati multivitaminski preparat za gmizavce.

Higijena i održavanje Hermanove kornjače

Prostor u kome živi Hermanova kornjača mora se redovno čistiti. Dnevno treba ukloniti ostatke hrane i otpad, a jednom mesečno prebivalište treba detaljno očistiti. Ako se koristi bioaktivni supstrat sa korisnim mikroorganizmima, dovoljno je povremeno osvežavanje i zamena delova podloge. Voda treba da bude dostupna stalno, u plitkoj posudi iz koje će kornjača piti, a može se u njoj povremeno i nakvasiti.

Hibernacija Hermanove kornjače

Hermanove kornjače u prirodnim uslovima prezimljavaju u stanju hibernacije. U zatočeništvu, vlasnici često biraju da li će omogućiti hibernaciju ili ne. Ako se odlučite za to, važno je da životinja bude potpuno zdrava, jer hibernacija sa zdravstvenim problemima može biti fatalna. Hibernacija najčešće traje od nekoliko nedelja do tri meseca, na temperaturi od 5–10 °C.

Zdravstveni problemi Hermanove kornjače

Najčešći zdravstveni problemi kod Hermanovih kornjača su respiratorne infekcije koje nastaju kao posledica loših uslova (vlaga, hladnoća), metabolička bolest kostiju usled nedostatka UVB osvetljenja i kalcijuma, dok paraziti mogu izazvati gubitak apetita i slabost. Problemi sa oklopom, piramidizacija ili omekšavanje, javljaju se usled loše ishrane.

Redovni veterinarski pregledi, posebno kod stručnjaka za gmizavce, ključni su za prevenciju i pravovremeno lečenje.

Razmnožavanje Hermanove kornjače

Ako držite mužjaka i ženku, imajte na umu da su kornjače polno zrele tek sa 8–10 godina. Ženke polažu jaja u iskopane rupe, a inkubacija traje oko 60 dana. U Srbiji i mnogim evropskim zemljama razmnožavanje je zakonski regulisano, jer je ova vrsta zaštićena.

Pravna regulativa i Hermanova kornjača

Hermanova kornjača spada u zaštićene vrste prema CITES konvenciji. To znači da se njena prodaja, kupovina i transport strogo kontrolišu. U Srbiji, posedovanje mora biti potkrepljeno urednom dokumentacijom i poreklom iz legalnog uzgoja. Nelegalno hvatanje iz prirode je zabranjeno i kažnjivo.

Hermannova kornjača nije ljubimac za svakoga. Ona traži prostor, specifične uslove i vlasnika koji razume da briga o kornjači može trajati decenijama. Ali, oni koji prihvate tu odgovornost biće nagrađeni društvom jedne od najlepših i najfascinantnijih kopnenih kornjača – živim svedokom prirodne mudrosti i dugovečnosti.

(Telegraf.rs)