Hiperestezija se vidi IZNAD REPA: "Talasanje" kože TIPIČAN ZNAK, od nje pate ČETIRI RASE mačaka

Sindrom hiperestezije kod mačaka je stanje u kome mačka ima pojačanu osetljivost kože, najčešće na donjem delu leđa, neposredno iznad repa. Ova pojačana osetljivost može izazvati neobične i nagle reakcije koje izgledaju kao da je mačka nervozna, uznemirena ili da je u bolovima, što može zbuniti vlasnika. Kod mačaka sa ovim sindromom koža može da treperi ili se talasasto pomera duž kičme, što je jedan od karakterističnih znakova. Ti napadi obično traju samo nekoliko sekundi ili minuta i zatim prestanu, a mačka se vraća u normalno ponašanje.

Mačka sa hiperestezijom može pokazivati različite simptome: naglo skače, trči ili deluje iznenađeno, oči joj se rašire, može intenzivno mijaukati, peniti, intenzivno se liže ili grize po zadnjem delu leđa ili repa, pokušava da juri sopstveni rep ili se ponaša neobično agresivno i pokazuje bol ili nelagodu kada se dodirne osetljiv deo tela. Epizode mogu biti kratke i povremene, a važno je da vlasnici ostanu mirni i ne diraju mačku dok traje epizoda.

Preporučujemo

Tačan uzrok hiperestezije nije potpuno razjašnjen, ali stručnjaci smatraju da može biti više faktora koji deluju zajedno. Mogući uzroci uključuju probleme sa kožom ili alergije na buve ili sastojke hrane, poremećaje nervnog sistema uključujući moguće epileptične reakcije ili nervnu bol, kao i psihološke faktore, kao što su stres ili kompulsivno ponašanje.

Veterinari prvo pokušavaju da isključe druge uzroke, kao što su paraziti, alergije ili druge kožne i nervne bolesti, pre nego što postave dijagnozu hiperestezije. Da bi se postavila dijagnoza, potreban je pregled mačke i često niz testova, uključujući pregled kože, testove na parazite ili alergije, krvne analize i eventualno snimanje kičme i neurologije kako bi se isključili drugi uzroci.

Lečenje je često kombinacija mera. Promene okoline i smanjenje stresa su važne, što uključuje miran prostor, stabilnu rutinu i smanjenje okidača nervoze. Veterinar može prepisati lekove koji smanjuju nervnu bol ili anksioznost, a korisni su i dodaci ishrani, poput omega-3 masnih kiselina, koji pomažu koži i nervnom sistemu. Modifikacija ponašanja, gde se mačka postepeno uči da se smiri u stresnim situacijama, takođe može pomoći. Cilj lečenja nije uvek potpuno izlečenje, jer se simptomi mogu vraćati, već smanjenje učestalosti i jačine epizoda i olakšavanje života mački i vlasnicima.

Sindrom hiperestezije može se javiti kod bilo koje mačke, ali češće se primećuje kod rasa kao što su sijamske, birmanska, persijske i abisinske mačke. Epizode obično počinju između prve i pete godine života, mada se može razlikovati od jedinke do jedinke.

Uz pravilnu negu, mirno okruženje, rutinu i poštovanje načina na koji mačka doživljava prostor, život sa mačkom koja ima sindrom hiperestezije može biti kvalitetan i bezbedan. Vlasnici mogu pomoći mački tako što će koristiti glasovne komande, izbegavati nagle pokrete i promene u prostoru, omogućiti stimulaciju kroz igru i mirise, i redovno pratiti stanje kod veterinara kako bi se blagovremeno reagovalo u slučaju pogoršanja.

(Telegraf.rs/PetMD)