Neke mačke često pate zbog ARTRITISA koji vešto skrivaju: Umete li da prepoznate simptome ove bolesti
Artritis kod mačaka je hronično, progresivno oboljenje zglobova koje se javlja mnogo češće nego što se ranije smatralo, ali se zbog suptilnih simptoma često ne prepoznaje na vreme. Mačke su majstori prikrivanja bola, pa promene u njihovom ponašanju vlasnici neretko pripisuju starosti, lenjosti ili promeni karaktera, a ne zdravstvenom problemu koji zahteva pažnju i lečenje. Artritis je stanje koje podrazumeva zapaljenje i postepeno propadanje zglobne hrskavice. Kod mačaka se najčešće javlja u vidu osteoartritisa, oblika degenerativne bolesti zglobova koji nastaje kao posledica dugotrajnog habanja, prethodnih povreda, urođenih deformiteta ili sekundarno usled drugih bolesti. Najčešće su zahvaćeni kukovi, kolena, laktovi i kičmeni stub, ali artritis može pogoditi gotovo svaki zglob.
Preporučujemo
Pas čongking nije za svakoga: Tvrdoglav i jak, on bira jednog ili dvoje ljudi kojima je bezuslovno veran
Naučite da prepoznate kada kućna mačka prede zbog sreće, a kada joj je neophodna vaša pomoć
Simptomi artritisa kod mačaka
Mehanizam bolesti podrazumeva postepeno oštećenje hrskavice koja normalno omogućava glatko kretanje zglobnih površina. Kako se hrskavica stanjuje i gubi elastičnost, dolazi do trenja između kostiju, stvaranja mikropovreda, zapaljenja i bola. Organizam pokušava da stabilizuje zglob stvaranjem koštanih izraslina, što dodatno ograničava pokretljivost i pojačava nelagodnost. Vremenom, bol postaje hroničan, a kretanje sve teže.
Simptomi artritisa kod mačaka retko izgledaju dramatično. Umesto otvorenog šepanja, vlasnici češće primećuju da mačka manje skače, izbegava penjanje na omiljena mesta, duže leži, teže ustaje ili deluje ukočeno nakon odmora. Često dolazi do promena u ličnoj higijeni jer bol u zglobovima otežava savijanje tela, pa dlaka postaje neuredna. Neke mačke počinju da promašuju posip ili izbegavaju kutiju sa visokim ivicama. Promene raspoloženja, razdražljivost, povlačenje ili agresija prilikom dodira takođe mogu biti znak hroničnog bola.
Dijagnoza i lečenje artritisa kod mačaka
Dijagnoza artritisa postavlja se kombinacijom kliničkog pregleda, procene ponašanja i dijagnostičkih metoda. Veterinar palpacijom može uočiti bol, zadebljanje zglobova ili smanjeni opseg pokreta, ali je rendgensko snimanje ključno za potvrdu dijagnoze jer pokazuje degenerativne promene na kostima i zglobovima. Važno je naglasiti da stepen promena na snimku ne mora uvek da odgovara intenzitetu bola, jer mačke mogu trpeti značajnu nelagodnost i uz relativno blage radiološke nalaze.
Lečenje artritisa kod mačaka usmereno je na kontrolu bola, smanjenje zapaljenja i očuvanje pokretljivosti, jer se bolest ne može u potpunosti izlečiti. Terapija se uvek prilagođava pojedinačno, u zavisnosti od starosti, opšteg zdravstvenog stanja i težine simptoma. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji su bezbedni za mačke koriste se oprezno i isključivo pod veterinarskim nadzorom, jer mačke imaju specifičan metabolizam i izuzetno su osetljive na mnoge lekove koji su bezbedni za druge vrste.
Pored medikamentozne terapije, značajnu ulogu imaju i suplementi koji sadrže glukozamin, hondroitin, omega-3 masne kiseline i druge supstance koje mogu doprineti zdravlju zglobova i smanjenju zapaljenja. Kontrola telesne težine je od izuzetnog značaja, jer svaki višak kilograma dodatno opterećuje bolne zglobove i ubrzava progresiju bolesti. Prilagođavanje ishrane i blaga, kontrolisana fizička aktivnost pomažu u očuvanju mišićne mase i stabilnosti zglobova.
Okruženje u kome mačka živi takođe igra veliku ulogu u upravljanju artritisom. Niski ulazi u posip, mekani i topli ležajevi, stepenice ili rampe do omiljenih mesta za odmor, kao i posude za hranu i vodu postavljene na pristupačnu visinu, mogu značajno poboljšati svakodnevni život mačke sa artritisom i smanjiti stres i bol.
Artritis kod mačaka nije samo bolest starosti. Iako se učestalost povećava sa godinama, istraživanja pokazuju da veliki procenat mačaka srednjeg i starijeg doba ima neki stepen degenerativnih promena na zglobovima, čak i kada simptomi nisu očigledni. Pravovremeno prepoznavanje suptilnih znakova i saradnja sa veterinarom omogućavaju da se bolest drži pod kontrolom i da mačka zadrži dostojanstven, aktivan i kvalitetan život uprkos hroničnom stanju.
(Telegraf.rs/PetMD)