Mačka hrče i stalno kija? Uzrok često nije prehlada, već IZRASLINA koja posle uklanjanja ponovo raste

Mačka koja često kija, glasno diše ili tokom spavanja neobično da hrče možda nema običnu respiratornu infekciju, kako vlasnici često pomisle. Uzrok ovih tegoba mogu biti nazofaringealni polipi, dobroćudne izrasline koje se razvijaju u predelu srednjeg uva i prostora iza nosne duplje. Iako nisu zloćudni tumori, mogu ozbiljno otežati disanje i gutanje, naročito ako porastu i zatvore deo disajnog puta.

Nazofaringealni polipi su mekane izrasline ružičaste boje, nastale kao posledica zapaljenskih promena. Najčešće nastaju u srednjem uhu, odakle mogu da se šire kroz Eustahijevu tubu, kanal koji povezuje srednje uho sa ždrelom. Kako rastu, mogu dospeti u nazofarinks, odnosno deo ždrela iza nosne duplje, gde ometaju normalan prolazak vazduha. U zavisnosti od toga gde se šire, mogu zahvatiti i spoljašnji ušni kanal ili pritiskati okolna tkiva.

Nazofaringealni polipi - nastanak i simptomi

Polipi se najčešće dijagnostikuju kod mladih mačaka, ali mogu nastati u bilo kom životnom dobu. Nisu karakteristični za određenu rasu, pa se mogu pojaviti i kod rasnih i kod domaćih mačaka. Tačan uzrok njihovog nastanka nije poznat. Pretpostavlja se da važnu ulogu ima dugotrajno zapaljenje, koje može biti povezano sa infekcijama uha ili disajnih puteva. Kao mogući činioci pominju se mačji herpesvirus i kalicivirus, ali nije dokazano da oni neposredno izazivaju pojavu polipa.

Mačke koje žive u većim grupama, naročito u prihvatilištima i odgajivačnicama, češće su izložene respiratornim infekcijama. Zbog češće izloženosti infekcijama, kod ovih mačaka mogu se razviti zapaljenske promene koje se dovode u vezu sa nastankom polipa.

Simptomi prvenstveno zavise od veličine polipa i mesta na kojem se nalazi. Jedan od najčešćih znakova jeste bučno disanje koje podseća na hrkanje, šmrkanje ili disanje kroz zapušen nos. Tegobe se mogu čuti i dok je mačka budna, a ponekad su izraženije tokom spavanja. Često se javljaju kijanje, zapušenost nosa i iscedak iz nozdrva. Pojedine mačke imaju i napade takozvanog obrnutog kijanja, tokom kojih naglo i bučno uvlače vazduh kroz nos. Pošto ovi simptomi mogu trajati nedeljama ili mesecima, vlasnici ponekad misle da se životinja neprestano bori sa prehladom.

Kada polip poraste i počne da ometa gutanje, mačka sporije jede, zastaje tokom obroka ili teže uzima hranu. U izraženijim slučajevima dolazi do smanjenja apetita i gubitka telesne mase. Ako se izraslina proširi prema uhu, mogu se javiti učestalo tresenje glavom, češanje ušiju i upale uha koje se ponavljaju uprkos lečenju. Ponekad se primećuju nesiguran hod, gubitak ravnoteže ili naginjanje glave na jednu stranu. Kod pojedinih mačaka može se javiti i spuštanje gornjeg očnog kapka na jednom oku, što može biti povezano sa zahvatanjem nervnih struktura u području srednjeg uha.

Dijagnoza i lečenje nazofaringealnih polipa

Prepoznavanje bolesti nije uvek jednostavno. Polipi se često nalaze duboko u ždrelu ili srednjem uhu, pa ih nije moguće uočiti običnim pregledom. Osim toga, slične tegobe mogu izazvati respiratorne infekcije, hronične upale uha i druga oboljenja.

Veterinar najpre procenjuje način disanja, stanje nosne duplje i ušiju, kao i eventualne poremećaje ravnoteže. Za pregled prostora iza mekog nepca obično je potrebna sedacija ili opšta anestezija, jer se izraslina često nalazi na teško dostupnom mestu. U pojedinim slučajevima koristi se endoskop, tanak instrument sa kamerom, koji omogućava pregled unutrašnjih struktura. Ako se sumnja da polip potiče iz srednjeg uha ili zahvata okolna tkiva, mogu biti potrebna dodatna snimanja, uključujući kompjuterizovanu tomografiju ili magnetnu rezonancu. Ove metode pomažu veterinaru da utvrdi tačan položaj i veličinu izrasline, ali i da isključi druga oboljenja sa sličnim simptomima.

Lečenje se zasniva na uklanjanju polipa. Kada je dostupan iz ždrela, veterinar ga može odstraniti posebnim instrumentom, pažljivim povlačenjem i uvrtanjem. Reč je o jednostavnijem postupku koji često brzo ublažava tegobe. Međutim, polip može biti povezan sa mestom nastanka tankom peteljkom, čiji deo ponekad ostane nakon uklanjanja. Zbog toga postoji mogućnost da izraslina ponovo naraste.

Prema veterinarskim podacima, nakon uklanjanja polipa jednostavnim povlačenjem, do ponovnog rasta može doći kod približno polovine mačaka. Veterinar zato u određenim slučajevima može propisati kortikosteroide, kako bi smanjio zapaljenje i rizik od ponovnog pojavljivanja. Kada polip potiče iz srednjeg uha ili se ne može u potpunosti odstraniti jednostavnijim zahvatom, može biti potrebna složenija operacija. Jedna od mogućnosti jeste ventralna osteotomija bubne šupljine, tokom koje hirurg pristupa srednjem uhu i uklanja izraslinu zajedno sa tkivom iz kojeg potiče. Ovaj zahvat je zahtevniji, ali omogućava potpunije uklanjanje polipa i smanjuje verovatnoću njegovog ponovnog rasta. Izbor operacije zavisi od položaja i veličine izrasline, kao i od zdravstvenog stanja mačke.

Nakon zahvata veterinar može propisati lekove za smanjenje zapaljenja, a antibiotike ako postoji bakterijska infekcija. Kod životinja sa poremećajima ravnoteže ili mučninom mogu biti potrebni i lekovi koji ublažavaju ove tegobe.

Oporavak posle uklanjanja nazofaringealnih polipa

Oporavak posle jednostavnijeg uklanjanja polipa obično traje do dve nedelje. Ako je ždrelo osetljivo, mački može više odgovarati mekana hrana koju lakše guta. Posle složenijih operacija potrebno je voditi računa o zarastanju rane i sprečiti životinju da češe operisano mesto.

Iako se disanje posle uspešnog uklanjanja izrasline često brzo poboljšava, važno je pratiti eventualni povratak simptoma. Ponovno hrkanje, kijanje, otežano gutanje ili upale uha razlog su za kontrolni pregled.

Pošto tačan uzrok nastanka polipa nije utvrđen, ne postoji pouzdan način da se njihova pojava spreči. Ipak, pravovremeno lečenje infekcija uha i disajnih puteva važno je za očuvanje zdravlja mačke.

Prognoza je uglavnom dobra kada se izraslina otkrije i uspešno ukloni. Mnoge mačke nakon lečenja nastavljaju normalno da žive, bez teškoća pri disanju i gutanju.

Zato uporno kijanje, neuobičajeno glasno disanje, hrkanje koje se ranije nije javljalo ili ponavljane upale uha ne treba zanemariti. Iako ovi simptomi mogu imati različite uzroke, veterinarski pregled omogućava da se problem na vreme otkrije i leči. Ako mačka izrazito teško diše ili počne da diše otvorenih usta, potrebna je hitna veterinarska pomoć.

(Telegraf.rs/PetMD)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.