Od spavanja u krevetu do vrtića, bazena i putovanja: Milenijalci i generacija Z drastično promenili život pasa

Milenijalci i generacija Z uveli su novu dimenziju odnosa sa kućnim ljubimcima, jer forsiraju nežnost, što se sve više pretvara u problem. Milenijalci posebno redefinišu značenje vlasništva nad psom i sa sve izraženijim "nežnim vlasništvom" menjaju način na koji se ljubimci tretiraju u domu i u javnom životu. I dok su prethodne generacije doživljavale pse kao životinje koje borave na otvorenom ili verne četvoronožne pratioce sa jasnim granicama i hijerarhijom u odnosu na vlasnika, većina milenijalaca vidi pse kao ravnopravne članove svoje porodice. Ta promena dovela je do situacija u kojima su psi prisutni u svakodnevnoj čovekovoj rutini na načine koji bi pre samo nekoliko decenija delovali u najmanju ruku neobično, pa i nedopustivo.

Psi više nisu ljubimci koji se drže u dvorištu, ostavljaju kod kuće ili su povremeni pratioci vlasnicima. Oni spavaju u krevetu, idu u vrtiće, na igrališta, u parkove, banje, na bazene, u kupovinu, putuju sa nama, a naselja se sada prave sa isto toliko parkova za pse koliko ima igrališta za decu. Promena načina života ubrzala je ove kulturne promene. Rad na daljinu, koji je porastao tokom izolacije zbog COVID-19, značio je da mnogi ljudi provode više vremena kod kuće i, zauzvrat, više ljudi odlučilo je da udomi ili nabavi pse. Rezultat je bila generacija kućnih ljubimaca koji su se više nego ikada ranije povezali sa svojim vlasnicima.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock/DC Studio

Rad od kuće sa punim radnim vremenom omogućava mnogim vlasnicima da veći deo dana provode sa svojim psima koji retko ostaju sami. Vlasnici se više fokusiraju na brigu o ljubimcima sa kojima idu u duge jutarnje šetnje, planinare ili džogiraju, igraju se i šetaju pre spavanja. Ovakav pristup brizi o psima opisuje se kao „nežno vlasništvo“, pozajmljeno iz filozofija odgajanja dece koje daju prednost empatiji, komunikaciji i pozitivnim odnosima, sa odsustvom kažnjavanja.

Živimo sa psima kao članovima naših porodica na način koji nikada ranije nismo primenjivali. Sve je više domaćinstava usmerenih na pse, posebno među mlađim odraslima, i uočljiv je porast DINKWAD-a (dualni prihod, nema dece sa psom), a većina vlasnika je iz starosne grupe od 25 do 34 godine. Pad stope nataliteta i promena prioriteta imaju značajnu ulogu u ovom trendu, pri čemu mnogi milenijalci biraju da ulože svoje vreme, finansije i emocionalnu energiju u kućne ljubimce umesto u decu. Studija iz 2024. godine pokazala je da oko 43 odsto Amerikanaca preferira kućne ljubimce u odnosu na decu, a mnogi ispitanici generacije Z i milenijalci navode da su razlozi ovim odlukama manji troškovi i manja odgovornost.

Foto: Shutterstock/Roman Samborskyi

Emocionalna veza među mladim vlasnicima ljubimaca i njihovih životinja izuzetno je duboka i ozbiljna: istraživanja pokazuju da bi 63 odsto vlasnika bilo spremno da se odrekne dela svojih godina kako bi produžili život svom ljubimcu. Za vlasnike bez dece, psi preuzimaju posebno važnu ulogu u svakodnevnom životu. Iako stručnjaci pozdravljaju jačanje odnosa između čoveka i psa, oni upozoravaju da je ravnoteža neophodna i da se ne sme brisati granica između ljudskih i životinjskih potreba. Psi ne mogu zameniti decu, ali se često prema psima odnosimo kao prema deci. Oni nisu mali ljudi u krznenim kaputima, već sasvim drugačija vrsta bića sa svojim potrebama i ponašanjem.

Stalno druženje vlasnika i pasa, koje je prirodno došlo sa načinom života tokom pandemije COVID-19, donelo je trajne posledice. Psi su imali kontinuirani pristup ljudima, stimulaciji i interakciji i kad se svet iznenada ponovo normalizovao, mnogi psi nisu imali apsolutno nikakvu naviku odvajanja od čoveka. Kao rezultat toga, neka ponašanja koja se smatraju problematičnim proizilaze iz prekomerne stimulacije i nedostatka odmora. Mnogi psi su odrasli uz stalnu buku, stalnu angažovanost i psihički su iscrpljeni. Istovremeno, šira „kultura pasa“ se učvrstila, a kompanije sve više opslužuju vlasnike kućnih ljubimaca. Od kafića i restorana do bioskopa, sve više prostora prima pse, podržavajući i pojačavajući ideju da bi trebalo da budu uključeni u sve aspekte života.

Uprkos tome, stručnjaci naglašavaju da inkluzija ne treba da se odvija na račun prirodnih potreba psa. Većina stvari koje ljudi smatraju problemima u ponašanju pasa uopšte nisu problemi, jer pas želi da se ponaša kao pas. Kako se vlasništvo pasa razvija, stručnjaci kažu da je izazov pronaći zlatnu sredinu – kombinaciju ljubavi i nežnosti sa jasnim granicama u kojoj bi psi bili ne samo voljeni, već i spremni za napredovanje i život u svetu kojim upravljaju ljudi.

(Telegraf.rs/Newsweek)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.