Pet vrsta, jedna uveliko prošlost: Rog od keratina je njegov usud, može li ga iko spasiti od nestajanja?

Svetski dan nosoroga, velike životinje prepoznatljive po istaknutom rogu (ili rogovima), obeležava se u svetu svakog 22. septembra. Nosorog je izuzetno ugrožena divlja životinja koja nažalost krupnim koracima korača putem izumiranja, zbog čega i jeste ustanovljen Svetski dan nosoroga, kao svojevrstan praznik životinje kojoj je potrebna pomoć za opstanak.

Ranih 90-ih godina prošlog veka, kriza koja je pogodila nosoroge u Africi, posebno crne nosoroge u Zimbabveu, dospela je u središte javnosti, a do 2010. godine postalo je sasvim jasno da budućnost nosoroga nije doprla do mnogih važnih institucija u svetu. Tada većina ljudi nije znala kojom brzinom se bliži potpuno izumiranje ove veličanstvene vrste: stanje populacije nosoroga bilo je toliko kritično da je u tim godinama populacija nosoroga imala oko 30.000 jedinki. Upravo zbog toga je WWF Južna Afrika proglasio Svetski dan nosoroga sa željom da se spasu preostale životinje ove vrste i taj napor rezultirao je ogromnim uspehom. Godine 2011, Liza Džejn Kembel poslala je mejl Rišji, koleginici ljubiteljki nosoroga koja je poželela da vidi svetski napredak pet vrsta nosoroga. Zahvaljujući njima, Svetski dan nosoroga postao je globalni i trajni fenomen. Iako se procenjuje da je ostalo stotinak sumatranskih nosoroga i sličan broj javanskih nosoroga, posla u vezi sa spasavanjem ove vrste životinja ima još mnogo.

Preporučujemo

Foto: Pixabay/Garten gg

U svetu postoji pet vrsta nosoroga: crni, beli, sumatranski, javanski i indijski nosorog (poznat i kao veliki jednorogi nosorog), dok je zapadni crni nosorog proglašen izumrlim 2011. godine. Samo beli i crni nosorozi žive u Africi, dok ostale tri vrste nastanjuju Aziju. Crni i beli nosorozi približno su iste visine (od 1,4 do 1,8 m), ali beli nosorozi mogu biti duplo teži od crnih.

Beli nosorozi zapravo nisu beli, a njihovo ime potiče od pogrešnog tumačenja reči „wyd” koja se odnosi na njihove široke usne.

Rogovi nosoroga su od keratina, kao i ljudski nokti i kosa. Ove životinje su meta krivolova zbog svojih rogova koji se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini i za izradu ukrasnih predmeta.

Period nošenja mladunčeta kod afričkih nosoroga traje oko 16 meseci, a ženka donosi na svet jedno mladunče svake dve do tri godine. Zbog tako spore reprodukcije, brojnost populacije nosoroga se veoma sporo oporavlja nakon perioda prekomernog lova.

(Telegraf.rs/Worldanimalprotection)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.